Научници утврдили: Моћ је као тумор, квари људе и штети мозгу

Може ли моћ да узрокује оштећења мозга? Одговор је потврдан, каже Сухвиндер Оби, неуронаучник с онтаријског Универзитета МекМастер, јер дуготрајан премали додир са стварношћу може изазвати функционалне проблеме у мозгу.

На главе моћних и оних који то нису Оби је ставио уређај за транскранијалну магнетску стимулацију (ТМС) и открио да моћ омета одређени неуролошки процес, тачније ‘огледање’, што је темељ људске емпатије.

Другим ријечима, моћ отупљује, на примјер, поштовање и симпатије према другима, признање заслуга, награђивање, рјечју – све оно што и сами желимо да нам неко чини и уважава, преноси "Јутарњи.хр".

Парадокс моћи, како је то назвао историчар Хенри Адамс, резултира губитком "капацитета” који би требали бити на првом мјесту. Моћ је метафорички описао као неку врсту тумора који убија жртвине симпатије!

Потврда је то и двадесетогодишњих истраживања Дечера Келтнера, професора психологије с Берклија, који наглашава да су испитаници под утицајем моћи дјеловали као да су "претрпјели трауматску повреду мозга – постају импулзивнији, мање свјесни ризика и мање способни видјети проблеме других људи".

Оби је у свом истраживању ТМС-ом пратио активности које се одвијају у мозгу и без наше свијести. Испитаници су гледали видеозапис у којем су неке особе стискале гумену лопту. Реакције су биле различите, односно живчани путеви код групе учесника који нису имали неку посебну моћ добро су функционисали док је код "моћних" та реакција била уништена, односно више налик на неку врсту анестезије!?

Истраживачи кажу да та промјена може бити трајна ако моћ траје дуго. Другим ријечима, могло би доћи до тзв. функционалне промјене у мозгу! Управо зато научници предлажу да моћници с времена на вријеме покушају намјерно да "комуницирају са стварношћу" како би се заштитили од трајног функционалног оштећења. У томе им може помоћи и неко из околине у којој живе, а ко се усуђује да их приземљи.