Можда крене демократија: Трампу јавили да Гренланд није на продају

Амерички предсједник Доналд Трамп данас је објавио како је одложио сусрет с данском премијерком јер она није заинтересована за његову понуду за куповину Гренланда.

среда, август 21, 2019 / 13:28

“Данска је веома посебна држава с невјероватним људима, но због изјава премијерке Мете Фредериксен да није заинтересована да преговара о продаји Гренланда, одгађам за неко друго вријеме наш сусрет планиран за двије недјеље”, написао је Трамп на свом Твитер профилу.

Амерички предсједник је током викенда потврдио медијске натписе да је његова влада заинтересована за куповину тог ријетко насељеног, највећег острва на свијету.

Гренланд има широку аутономију, али Данска управља његовом спољном, одбрамбеном и монетарном политиком. И Данска и Гренланд су одмах одбацили Трампов приједлог.

“Гренланд није на продају. Гренланд није дански, Гренланд припада Гренланду. Надам се да то није мислио озбиљно”, казала је данска премијерка Мете Фредериксен о понуди.

Амерички предсједник је потом на Твитеру објавио фотомонтажу свог хотела на том острву с коментаром: “Обећавам да нећу ово направити на Гренланду”, а у сриједу је на Твитеру захвалио данској премијерки јер је својом искреношћу уштедила пуно времена САД-у и Данској.

Важност Гренланда је у томе што се граничи са арктичким подручјем (на основу тога полаже право на дио), за чије дно се сматра да је богато нафтом. Међутим, Гренланд је више од нафте богат уранијумом, па се процјењује да се на његовој територији крије 3% свјетских резерви. Рачуна се да ће отапањем леда искориштавање разних руда, нафте и гаса бити могуће. Сем тога, положај острва је стратешки прилично значајно, па су га Американци запосјели током другог свјетског рата.

Данска је већ у прошлости продала дио територије Америци – 1917. године је Западна Индија постала Америчка Дјевичанска Острва. Бивши предсједник Хари Труман понудио је 1946. године Данској 100 милиона долара у злату, што је близу данашњих 1,3 милијарде долара. Његова понуда је на крају одбијена, мада су САД склопиле договор о изградњи војне базе на Гренланду.

Данашња процјене кажу да би се могло понудити између 1,4 и 1,7 милијарди долара. Неки спомињу да би САД могле понудити и концесију, да Данској годишње плаћају кориштење острва. Можда није неважно споменути да БДП Гренланда износи око 2,7 милијадри долара.

Будући да су Данци практично исмијали Трампову идеју, можда можемо очекивати да се покрену политички покрети који ће заговарати посебан гренландски идентитет и тражити независност. Ништа ново што ми на нашим подручјима нисмо гледали уживо.

Оно што на први поглед завара људе јесте величина овог острва, које је значајно мање него на карти, и у стварности је три пута мање од Аустралије, са којом на карти дјелује једнаке величине. Није ни зелен, како наводи његово име, већ је сем приобаља под снијегом. То нијебило увијек тако, јер је ово острво прије пар миленијума било насељено, али је прије неких хиљаду година ново велико захлађење десетковало тадашње становништво.

О Гренланду се поново говори у свјетлу глобалне промјене климе, па топљење леда даје више воде, која покреће новоизграђене хидроелектране. Ипак, новоотопљена вода мијења сланост мора, тиме утиче на промјену морских струја, које су од острва одвукле јата риба.

Управо због рибарства је ово подручје, традиционално усмјерено на ту дјелатност, једно од ријетких које је иступило из ЕУ, заправо њене претходнице, Европске економске заједнице. Европска рибарска политика није била у складу са жељама већином рибарске привреде, па је Гренланд добио локалну самоуправу средином 1979. године и од тада има и свог премијера. Доста прије тога доспио је под управу Данске почетком 19. вијека, а саставни дио ове државе постао је 1953.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *