Mилановић: На Блајбургу нема говора толеранције и разума

Хрватски премијер Зоран Милановић изјавио је да на комеморацији припадницима квислиншких јединица у Блајбургу није било говора толеранције и разума, већ да је одата почаст војсци Независне државе Хрватске /НДХ/ која се у Другом свјетском рату борила заједно са Трећим Рајхом. Коментаришући јучерашњу комеморацију на којој први пут није било представника државног врха Хрватске, Милановић […]

недеља, 13 маја, 2012 / 14:12

Хрватски премијер Зоран Милановић изјавио је да на комеморацији припадницима квислиншких јединица у Блајбургу није било говора толеранције и разума, већ да је одата почаст војсци Независне државе Хрватске /НДХ/ која се у Другом свјетском рату борила заједно са Трећим Рајхом.

Коментаришући јучерашњу комеморацију на којој први пут није било представника државног врха Хрватске, Милановић је рекао да у Блајбургу није било убистава без суђења, као што је то случај са жртвама крижног пута.

Он је рекао да ће отићи у Тезно код Марибора, као и предсједник Хрватске Иво Јосиповић, те предсједник Сабора Борис Шпрем јер су, како је навео, тамо у великом броју убијени млади људи и то без суђења. "На Блајбургу убиства те врсте није било", рекао је Милановић за ХТВ.

Предсједник Хрватског сабора Борис Шпрем одбацио је тврдње да владајућа коалиција, укидањем покровитељства Сабора над комеморацијом на Блајбургу, избјегава да се поклони жртвама крижног пута.

Он је објаснио да је суштина одлуке о укидању покровитељства управо у томе да се сјећање на жртве крижног пута обиљежава примјерено и достојанствено и то на мјестима на којима су била највећа стратишта.

На комеморацији усташама јуче се на Блајбуршком пољу окупило неколико хиљада људи, а ово је први пут да није било представника државног врха Хрватске. На обиљежавању 67 година од овог догађаја, мису је предводио шибенски бискуп Анте Ивас.

На подручје Блајбурга у мају 1945. године, након побједе југословенске партизанске војске, повукле су се хиљаде војника НДХ и хрватских цивила у намјери да се предају савезничким снагама, али су их оне предале југословенским властима. Мањи дио заробљеника – словеначких белогардејаца, усташа, домобрана и четника убијен је на самом Блајбуршком пољу, док су остали убијени на такозваном крижном путу. Број убијених до данас није тачно утврђен.

Католичка црква у Хрватској раније је оштро критиковала власт због одлуке да Сабор више не буде покровитељ комеморације жртвама југословенских партизана с краја Другог свјетског рата у Блајбургу. Укидање покровитељства комеморације у Блајбургу подржао је и предсједник Хрватске Иво Јосиповић.