Локаут

Оне који прате амерички професионални спорт можда збуни назив колумне Гостимира Поповића, али није тај локаут у питању. Иако нерадо и невољно ипак ћу да се користим једним страним термином који није у свакодневној употреби али је његова суштина итекако присутна у свим прама друштвеног живота. Широка јавност мало зна о њему а многи домаћи […]

уторак, јун 28, 2011 / 07:30

Оне који прате амерички професионални спорт можда збуни назив колумне Гостимира Поповића, али није тај локаут у питању.

Иако нерадо и невољно ипак ћу да се користим једним страним термином који није у свакодневној употреби али је његова суштина итекако присутна у свим прама друштвеног живота. Широка јавност мало зна о њему а многи домаћи и страни службеници га користе иако сам сигуран да не знају да постоји у стручној терминологији политичке науке. Реч је о термину локаут (lock-out) који због свог садржаја заслужује да се помене.

Локаут представља средство колективног притиска на одређене друштвене структуре. Циљ му је да присили оне према којима је усмерен да се сагласе са мерама које се против њих предузимају, па иако су свесни да су негативне, жели се приказати да је неко сам прихватио лоше услове по самог себе. Они који врше притиске су потпуно свесни да су услови и решења које нуде потпуно неприхватљиви али све чине да их они према којима су усмерени прихвате.

За реализацију ових циљева користе се углавном непримерене и недемократске мере као што су сви облици притисака, стварања кризних ситуација, стављање на одређене позиције људи којима се може управљати и који су подложни разним манипулацијама. Претпоставка локаута представља стицање уверења да је управо најгоре решење једино могуће те на тај начин сваки облик размишљања код појединаца и друштвених група је потпуно непотребан. За њих размишљају припремљени и препарирани „лидери“ који на најбољи могући начин артикулишу туђе интересе и потребе.

Сарајевска политичка кухиња, мостарски кругови и међународни фактори свих врста и нивоа у својим активностима према Српској се понашају управо према принципима локаута. Упорно намећу оно што не одговара српском националном корпусу и Републици Српској као његовом организационом облику, још упорније раде на „узгајању“ лидера који треба да раде у њиховом интересу и малтене свакодневно говоре шта би то било добро за Српску, као да људи у њој то незнају.



Оставите одговор