Комарци преносиоци денга грознице

Од свих инсеката који преносе болести, комарци представљају највећу пријетњу – забиљежено је ширење денга грознице, потенцијално смртоносне болести, те чикенгуније, онеспособљавајуће и болне болести од које већина људи ипак може да се опорави. Научници су установили најмање три хиљаде различитих врста комараца у свијету. Азијски тиграсти комарац, на примјер, напада током дана, а његови […]

уторак, август 30, 2011 / 12:57

Од свих инсеката који преносе болести, комарци представљају највећу пријетњу – забиљежено је ширење денга грознице, потенцијално смртоносне болести, те чикенгуније, онеспособљавајуће и болне болести од које већина људи ипак може да се опорави.

Научници су установили најмање три хиљаде различитих врста комараца у свијету. Азијски тиграсти комарац, на примјер, напада током дана, а његови уједи потенцијално су опасни.

Он је узрок инфекције 20 милиона људи годишње денга грозницом, која има симтпоме сличне грипу, али може да доведе и до хеморалгичне грознице, шока и чак смрти.

Професор Скот Вивер са универзитета државе Тексас потврђује оно што су уочили и други научници. Комарци који преносе денга вирус проширили су се до Индије, југоисточне Азије и Латинске Америке, а проналазе начине да стигну до свих дијелова свијета.

Регистровано је више од дванаест потврђених случајева ове године на Флориди.

Тиграсти комарци такође преносе чикенгунију, болест која изазива изузетно јак бол и грозницу. Ту болест преносе и афрички комарци који се такође појављују на све већем броју мјеста на свијету.

Вивер ради на развоју вакцине против чикенгуније која је успјешно заштитила лабораторијске мишеве од вируса.

Професор Лора Харингтон, специјалиста за инсекте на универзитету Корнел, каже да се не мијења само распрострањеност комараца.

"Уочили смо промјене на вирусима, на њиховом генетичком материјалу што често може да води до повећања њихове заразности" – упозорава она.

На Универзитету Корнел, професор Харингтон ради на стерилизацији комараца мужјака.

"Идеја је да те модификоване мушке примјерке, који се не хране крвљу, можемо да пустимо из лабораторија да се споје са женкама, које затим не могу да имају потомство. На тај начин, њихова популација могла би да се смањи или чак елиминише" – објашњава она.

Оба научника забринути су да би, уколико се начин за контролу денга вируса и чикенгуније не пронађе ускоро, те болести могле да се прошире и у САД.



Оставите одговор