Кад би Ћопић писао приче страве и ужаса

Нинослав Митровић је након своје први збирке прича Глуво доба (2012.) представио свој роман Црни пупољак, у издању бањолучке издавачке куће Имприматур.

субота, април 6, 2019 / 18:22

За разлику од Глувог доба, које је збирка прича из давнина, прожетих старословенским вјеровањима и казивањима, Црни пупољак је смјештен у садашњост. Стара вјеровања су ту, али у другом плану, и не носе, већ подупиру причу. И у томе Митровић, као дипломирани етнолог, “не дави” читаоца својим знањем о тој теми, већ их суптило приноси онима који се у њу тек упућују.

Друга значајна разлика у односу на прво дјело долази из тога што је критика указала да су женски ликови у Глувом добу или у другом плану, или су вјештице. У Црном пупољку женски ликови су главни и Митровић кроз њих прича причу, признајући да је након критике хтио да покаже да може да уђе и у “туђе ципеле”.

-Глуво доба је смјештено у период пар вијекова раније, и ја нисам поборник политичке коректности да по сваку цијену правим причу у којој је нешто како није било – каже Митровић.

На питање у узорима, изненадио је одговором да су то ријетко писци жанра којем припада. У том смислу истиче Ћопића, Кочића, Црњанског…

-У једном дјелу Ћопић пише, парафразираћу реченицу: Свијећа се притуљила, као да је вукодлак на прагу. И даље наставља причу, невезано за то. Кад сам то читао, најежио сам се. Касније сам помислио, како би било кад би он писао приче страве.

Оно што Митровићу недвосмислено уписују као квалитет је то што погађа атмосферу. Страву не износи одмах, него игра на неизвјесност, па је од бројних критичара његово писање названо прозном иначицом Кадијевићеве “Лептирице”.  

Борис Максимовић и Бранислав Предојевић, који су уз аутора говорили о овој књизи, нахвалили су је као искорак у односу на прво Митровићево дјело, али и као жанровски одличну књигу која је међу најбољим издањима тог жанра у региону. Обојица су рекла да су због обавеза Црни пупољак читали ноћу, и “да им није било свеједно”.

-Нинослав не бјежи од тога да пише хорор, и то се истиче и на корицама, док сви други покушавају да кокетирају, убацују се у друге жанрове, како не би одбили публику. Овај роман ће сигурно љубитељи хорора вољети, а они који га не воле, мрзиће га још више. Што је такође комплимент за аутора – рекао је Предојевић.

Максимовић је похвалио структуру Црног Пупољка, који је грађен из три приче које се на крају повезују. Такође, Максимовић истиче да пишчев стил не пати од вишка ријечи и епитета који опретећују, већ сигурно води више токова приче, који се на крају споје.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *