Кацига изрежираног америчког хероја још чека оснивање Музејa ВРС

Не зна се да ли је амерички пилот О’Грејди херој, кукавица или само срећник. Једини је оборени пилот који је добио орден, а Американци су пеглајући своју бруку снимили и филм. Његова кацига и ствари које су заплијењене након пада авиона сачуване су. Биће вриједан експонат у Музеју ВРС. Али о његовом оснивању мало ко размишља.

недеља, 14 маја, 2023 / 08:38

Искуства из напада на положаје ВРС у неку руку су промијенили начин америчког ваздушног ратовања. Већ у нападима на СРЈ авионе су подизали на висине ван домета, ловци се нису смјели спуштати без подршке авиона за лоцирање ПВО, а велика пажња је посвећена лоцирању и спашавању оборених пилота.

Прве војне интервенције НАТО у историји биле су уперене против снага Војске Републике Српске. Упркос несразмјеру у војној сили, ВРС се показала као противник који може да нанесе губитке НАТО. Не рачунајући успоставу зоне забрањеног лета над БиХ, НАТО је имао неколико акција током 1994. и 1995. Приликом акције на српске снаге око Горажда 16. априла 1994. оборен је британски морнарички ловац Харијер, а погођен француски ловац Десо ИВП. Следеће године, другог јуна, догодио се "инцидент код Мркоњић Града” како је забиљежен у западним медијима, када је у рејону Петровца батерија ПВО ВРС наоружана системом КУБ оборила амерички Ф-16. У акцији "Намјерна сила” у августу и септембру 1995. оборен је француски Мираж 2000.

На поменути "Инцидент код Мркоњић Град” је подсјетио генерал Живомир Нинковић крајем октобра 2018, ратни командант авијације Војске Републике Српске: Нинковић је тада војном свештенику трећег пјешадијског Република Српска пука, Васи Поповићу, предао експонате из рата у БиХ деведесетих година. Осим своје пилотске кациге под којом је провео 3.500 сати у ваздуху, Музеју ВРС у оснивању поклонио је кацигу америчког капетана Скота О’Грејдија, пилота авиона "Ф16” који је оборен 2. јуна 1995. у близини Босанског Петровца. Уз њу је приложен и цјелокупни прибор за спасавање НАТО пилота, који је такође "заробљен” на мјесту приземљења, као и његове карте летења.

Нинковић је вриједне предмете предао током свечаности у војничкој цркви Ружица на Калемегдану.

– Жао ми је што лично не могу да одем у РС да дарујем Музеју у Бијељини, јер постоји потерница која ме терети зато што сам бранио свој народ. Предајем ове експонате које сам сачувао до данашњег дана, на чување нашем храму, Господу и светитељима. Надам се да ће будуће генерације да се одгајају на свијетлим примјерима својих предака – рекао је Нинковић.

Упадљива је разлика између Срба који тек сада успостављају музеј и прикупљају предмете од симболичке важности, и Американаца, за које је акција спасавања пилота ушла у поп културу, будући да су том догађају медији дали много пажње, а снимљено је и неколико документарних и играних филмова.

Након обарања, О’Грејди неколико дана није могао да ступи у везу са базом, и мислило се да је мртав. Тек шест дана касније, 8. јуна око 2.10 часова иза поноћи успоставио је контакт са базом, а већ око 6.45 укрцан је на хеликоптер и пребачен на носач маринског корпуса у Јадрану. Повратак О’Грејдија у САД је искориштен од стране тамошњих медија да се створи слика о сјајној акцији и беспрекорном америчком хероју.

Међутим, сам О’Грејди се расплакао на конференцији за штампу на носачу авиона, пошто је спасен, тврдећи да није био херој него преплашени зец. Други су тврдили да акција спасавања никако није могла да се одвија онако како је описано у медијима, између осталог и зато што О’Грејди није могао да јави спасиоцима гдје се налази. Према тврдњама ових других, он је предат Американцима после договора са Ајфором.

Амерички пилот је стигао и до Вашингтона, гдје се сликао са тадашњим предсједником Клинтоном, након чега је напустио војну службу, само три мјесеца након обарања авиона. Написао је двије књиге у којима није био оштар према себи као на конференцији, а његово херојство је накнадно "поправљано” кроз неколико документарних филмова, и нарочито у играном филму "Иза непријатељских линија”, гдје га је глумио Овен Вилсон, док је Џин Хекмен командовао спасавањем. О’Грејди се тужакао са продукцијом, која га јесте представила као јуначину, али и као неког ко не поштује претпостављене и солира у акцијама. Покушао је на таласу своје ратне приче да уђе у конгрес Тексаса, као кандидат Републиканске партије.

Искуство из напада на РС и обарање авиона америчког ратног ваздухопловства је у потпуности промијенило гледишта команде НАТО на вођење ваздушних кампања што се посебно одразило применом нове тактике током бомбардовања СРЈ 1999. Сами ловци су летјели на великим висинама и нису могли улазити у зону дејства ракетних система КУБ и С-125 Нева без подршке авијације за неутралисање непријатељског ПВО. Измјена ваздушног ратовања која је услиједила након "српског искуства” огледа се и у усавршавању система за лоцирање и спашавање оборених пилота, па су Американци 1999. акценат ставили на то да тимови за спашавање готово неопажено улазе и изазе са територије СРЈ спасавајући пилоте у врло кратком временском периоду.

Што се тиче саме ВРС, и података о броју признатих и претпостављених погодака није до краја поуздан. Тако некадашњи командатн ПВО Милан Торбица износи смјелије тврдње.

– У кратком времену, када су снаге НАТО-а и Хрватске извршиле дејство по објектима и снагама Војске Републике Српске, оборено је, према нашој евиденцији, седам авиона НАТО-а и три Хрватске, по три хеликоптера и беспилотне летјелице. НАТО у својим анализама тврди да су имали и веће губитке – изјавио је Торбица, али ове цифре нису могле бити потврђене.

РВ и ПВО ВРС

Током одрбрамбено – отаџбинског рата 61 припадник Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске дао је свој живот. РВ и ПВО Војске Републике Српске изгубио је 12 авиона и седам хеликоптера, те претрпио знатна оштећења на системима ПВО, посебно јединицама ваздушног осматрања, јављања и навођења. Током борби за Коридор, уништен је јуришни двосјед ‘јастреб’, хрватске снаге су код Брода обориле авион ‘орао’, док је 1994. године НАТО авијација оборила пет "јастребова" Војске Републике Српске. РВ и ПВО Војске Републике Српске формиран је 27. маја 1992. године, од када је извршено 16 борбених летова за подршку копненим снагама, а команде су биле у Залужанима и Маховљанима у склопу 874. ваздухопловне базе Војске Републике Српске.