Из Кфора на барикаде

Бивши официр Кфора Кристијан Каш напустио је мисију и стао на страну Срба на барикади у Зупчу, извинивши им се због онога што је радио као официр у информативној служби међународних снага на Космету. "У вријеме док смо били одговорни за безбједност на Косову, одавде је етнички очишћено око 250 000 Срба и других неалбанаца. […]

петак, 4 новембра, 2011 / 08:09

Бивши официр Кфора Кристијан Каш напустио је мисију и стао на страну Срба на барикади у Зупчу, извинивши им се због онога што је радио као официр у информативној служби међународних снага на Космету.

"У вријеме док смо били одговорни за безбједност на Косову, одавде је етнички очишћено око 250 000 Срба и других неалбанаца. Зато, као бивши официр Кфора осјећам обавезу да се извиним", рекао је Каш за интернет издање "Вечерњих новости".

Он је рекао да сада признаје да је био наиван кад је 2000. године дошао на ове просторе, увјерен да је НАТО напао Србију и довео своје војнике на Космет да би штитио људска права.

"Наша обавеза по Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму била је да заштимо Србе од одмазде Албанаца, али смо у томе потпуно оманули", нагласио је бивши мајор Кфора из норвешког контингента.

Навео је да је "захваљујући фризираној медијској еуфорији око Косова ријешио да се пријави у норвешку војску и постане припадник Кфора" те да је захваљујући новинарском образовању и искуству добио чин мајора, а да је прије доласка на терен провео много времена учећи о Космету на Норвешком институту за међународне послове.

"Мој ментор ми је још тада говорио да је бомбардовање Југославије била катастрофална грешка и да албанска мафија води највеће послове с наркотицима у Европи. Ипак, показало се да нисам био довољно спреман за реалност на терену. Нисам био свестан да Кфор у ствари не ради свој посао. Ми смо били кукавице, јер смо дозволили да се ОВК претвори у Заштитни корпус Косова и касније у Косовску полицију. На тај начин су криминални елементи добили легитимни статус у косовским институцијама".

Стидим се оног што сам писао

Каш је на Косову био официр у информативној служби и врло брзо је упао у колотечину војне машинерије, у којој нема личних ставова.

"Данас се стидим оног што сам писао, једнострано и без провјере. Информисање су у суштини водили амерички и британски професионални официри, а ја сам био задужен да пренесем готове ставове. Циљ је био да се сакрије истина о прогону Срба".

Црв сумње уселио се у мајора Каша кад је забрањено извјештавање о албанском нападу на аутобус Унмика за превоз Срба, у коме је погинуло троје људи.

"Био сам запањен и згрожен. На све стране била је крв и комади људских тела, а ми смо све то скривали", сјећа се Каш. "Онда сам се сретао са све више српских трагедија о којима није смјело да се говори. Преломио сам се кад сам упознао породицу Поповић, која је 1999. морала да побјегне из Пећи, а чији се најстарији члан, који је остао да чува стан, и данас води као нестао. Разговарао сам с Албанцима који живе у њиховом стану. Хладнокрвно су ми рекли да немају појма о чему причам".

Послије седам мјесеци боравка на Космету, Каш је завршио са радом као официр Кфора и више није желио да продужава уговор.

"Најстрашнији осјећај имао сам 16. фебруара 2001. кад је у албанска бомба у аутобусу испред Подујева убила 11 Срба, укључујући и дјечака од двије године .Послије Косова отишао сам у Београд и шокирао се топлим пријемом људи иако је моја земља учествовала у НАТО бомбардовању. Тако нешто никада нисам доживио код Албанаца".

Каш се послје извјештавања са више свјетских ратишта вратио у Норвешку. Све вријеме, каже, "осјећао је потребу да се врати у Србију, коју је почео да сматра другом домовином".

Тренутно пише књигу о својим искуствима на Космету и прикривеном етничком чишћењу Срба, која ће бити штампана на норвешком, српском и енглеском језику.