Историјско истраживање јавног мнења: Први пут откако се мјери, ЕУ нема већину међу становницима Србије
Први пут у историји недвосмислена већина грађана Србије је против уласка земље у Европску унију, показују истраживања агенције Ипсос. Разлог за то су притисци које Србија трпи од ЕУ, а тичу се увођења санкција Русији.
Према истраживању поменуте агенције, против европских интеграција је чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за интеграције, а осталих 21 одсто не зна или не жели да се изјасни.
По правилу, до пада подршке за улазак у ЕУ долазило је у кризним ситуацијама – када су расли притисци у вези са Косовом или када је проглашена пандемија коронавируса.
Ипак, никада се није догодио суноврат подршке као последњих недеља.
Марко Уљаревић, директор Ипсоса, каже да се данас, први пут од када се прате трендови везани за европске интеграције, региструје да већи број грађана Србије не би гласао за приступање Европској унији на евентуалном референдуму, у односу на оне који интеграције подржавају.
"У марту смо имали оштар раст броја људи који су против европских интеграција, праћен благим падом оних који интеграције подржавају. Протеклих месец дана су нам донели наставак тренда раста броја људи који се противе приступању ЕУ, уз још оштрији пад оних који подржавају интеграције. Сада имамо 34,9 одсто грађана који би на референдуму подржали придруживање Србије ЕУ, док би против гласало 43,8 одсто", наводи Уљаревић за "Блиц”.
Он објашњава да ову промену недвосмислено можемо довести у везу са ратом у Украјини.
"Колико год је у протеклим годинама Србија била успешна у балансирању своје међународне политике, садашње околности су такве да свакодневни притисци да се Србија определи и придружи санкцијама Русији свакако опредељују грађане да се другачије одреде према Унији. Сигурно и Русија не седи скрштених руку, већ користи своју меку моћ која долази, пре свега, од енергетске зависности Србије, али и подршке у међународним организацијама везаним за статус Косова, али то се у јавности не види", каже он.
На питање како објашњава да је до сада већина људи у Србији подржавала интеграције, Уљаревић истиче да је, упркос негативном сентименту, велики број грађана европским интеграцијама приступао рационално, па смо тако константно имали двадесетак процената, односно око милион грађана Србије који би на евентуалном референдуму гласали афирмативно без обзира на то што они лично не гаје баш позитиван сентимент према ЕУ.
"Кад тим рационалнима додамо и оне који су имали и позитиван сентимент и уз то су подржавали европске интеграције Србије, увек смо имали већи број грађана који би на референдуму гласали за приступање. Дакле, подршка европским интеграцијама нема само емотивну компоненту, већ је рационална подједнако или више изражена", наводи Уљаревић.
(БЛИЦ/Б92)