Инфективне болести утичу на интелигенцију

Трудите се да сачувате здравље да бисте сачували "памет", изгледа да болести које прележимо утичу на интелигенцију.

Сматра се да насљедни фактор и образовање имају највећи утицај на интелигенцију, али резултати новог истраживанаја које су спровели научници са Универзитета у Новом Мексику указују на могућност да на интелигенцију у великој мјери утиче и изложеност инфективним болестима, нарочито у дјетињству.

"Разлог томе лежи у чињеници да је људском мозгу за функционисање неопходна велика количина енергије, нарочито у најранијем узрасту. Када се разболимо, организам више енергије ‘преусмјерава’ на имуни систем, што онда утиче на рад и развој мозга и интелигенцију", каже др Кристофер Епиг.

"Резултати до којих смо дошли указују да су инфективне болести примаран узрок варијација у нивоу интелигенције људи", каже др Епиг.

Тим научника проучавао је досадашње теорије о различитим факторима који утичу на интелигенцију, укључујући и наследни фактор, образовање, финансијски моменат, као и тезу по којој је људска врста напредовала што се више удаљавала од своје прапостојбине, регије субсахарске Африке.

Неки научници, наиме, вјерују да што смо даље од тог дијела земље који је био дом наших давних предака, морамо бити све интелигентнији да бисмо преживјели у све тежим и негостољубивијим условима.

Ипак, након што су анализирали податке о нивоу интелигенције становиника различитих области Америке, др Епиг и његов тим одбацили су ове теорије, преноси "Дејли мејл".

"Савезне државе са најнижим просјечним нивоом интелигенције имају више случајева обољелих од заразних болести од оних држава са највишим ИQ просјеком. На свим анализираним подручјима може се уочити веза између броја случајева заразних болести у општој популацији и просјечног нивоа интелигенције", наводи се у студији.