И државна телевизија ЕУ прозива хрватску посланицу Зовко да је мало екстремиста
Хрватски посланик у Европском парламенту Жељана Зовко /ХДЗ/ учествовала је на семинару у Бриселу о контроверзним питањима везаним за тероризам и нацистичке сараднике из хрватске историје, на тај начин дајући повода ултранационалистима да подстичу дискриминацију, пише "Јуроњуз".
Ријеч је о семинару који је организован прошле седмице у оквиру серије скупова Европске народне странке у Европском парламенту, за који је Зовко рекла да је био фокусиран на тајне службе бивших комунистичких нација, јер "тоталитарни режими из прошлости можда више не постоје, али њихове тајне службе и мреже живе".
На догађају је презентацију имала и Здравка Бушић, члан Хрватског народног отпора или Отпора током `70-их, екстремно десничарске организације одговорне за неколико терористичких напада широм свијета.
"Сигурна сам да ће Бушићева својим дубоким знањем и личним искуством по овом питању значајно допринијети овом семинару", навела је Зовко током излагања.
Лист подсјећа да је Отпор основао Вјекослав "Макс" Лубурић, озлоглашени брутални управник концентрационих логора формираних у Независној Држави Хрватској /НДХ/, нацистичкој марионетској држави која је накратко постојала на подручју данашње Хрватске, БиХ и дијелова Србије током Другог свјетског рата.
"Здравкин брат је у септембру 1976. године учествовао у отмици авиона који је летио из Њујорка у Чикаго и подметнуо бомбу на станици Гранд централ у Њујорку, захтијевајући да се молба за независност Хрватске објави у водећим америчким листовима. Авион је преусмјерен за Монтреал, а затим за Њуфаундленд, гдје је пуштено 35 путника. Након преговора са америчким амбасадором у Паризу, нападачи су се предали. Њујоршки полицајац погинуо је приликом демонтирања бомбе, а починиоци су осуђени за отмицу", наводи се у тексту.
Додаје се да су Бушићева и њен брат рехабилитовани након распада Југославије и проглашења независности Хрватске, теда је Бушићева била посланик у Хрватском сабору и у Евроспком парламенту након уласка Хрватске у ЕУ 2013. године.
"Бушићева се у свом излагању осврнула на дјеловање Државне безбједности Југославије /УДБА/ коју је оптужила за чињење гнусних злочина, укључујући затварање, мучење и убијање оних за које се сматра да се баве непријатељским активностима против државе", наводи лист.
Бушићева је на скупу објаснила да су "многи појединци младе хрватске генерације сматрали су да је стварање независне и демократске државе Хрватске од пресудне важности", али је пропустила да се директно осврне, па чак и да спомене, активности у којима су она, њен брат и њен супруг учествовали и за које су осуђени, иако се осврнула на активности хрватске емиграције, према снимку са семинара.
Са панела је апеловано да се отворе државне архиве бивших комунистичких тајних служби "како би се у потпуности истражиле бивше комунистичке структуре и њихови злочини".
"Иако се на први поглед тема расправе може чинити разумном, оно чиме Бушићева и други говорници нису успјели да се позабаве је чињеница да разговор о комунистичким злочинима даје повода крајњој десници, односно ултранационалистима и нацистичким апологетема који промовишу идеје које данас охрабрују дискриминацију", наведено је у тексту.
Мајкл Колборн, новинар и истраживач "Белингката" који је опширно пратио Хрватску и Балкан рекао је да теме разговора имају за циљ да подстакну страхове и оправдају њихова увјерења.
"Они искориштавају антикомунистички осјећај који разумљиво постоји не само у бившим комунистичким или социјалистичким земљама, већ и на другим мјестима”, рекао је Колборн.
Он је додао да је то одувијек била тактика крајње деснице, која датира још од првобитних фашиста главног града у Италији. "Искористити страхове и несклоност људи према комунизму, стваран или перципиран, оправдан или не и понудити себе и своје идеје као једину ствар која их може заштитити", додао је он.
Такође, не постоји воља да се ти злочини отворено осуде јер се сматра да поткопавају сам идентитет и сигурност нације. Према Колборну, многи људи неће моћи да схвате да су за многе земље централне и источне Европе њихови идентитети и само њихово постојање били угрожени у различитим периодима њихове новије историје, на начин на који то, на примјер, нису биле Канада, САД или Британија.
Зовко је у марту учествовала и у организацији догађаја у Европском парламенту у част надбискупа Алојзија Степинца. Иако неки тврде да је Степинац спашавао припаднике локалне јеврејске популације док је био на тој функцији за вријеме нацистичке марионетске државе Хрватске, он никада није осудио нацистички режим и био је рани поборник расних закона усмјерених на јеврејско становништво, навео је "Јуроњуз".
Колборн је закључио да осуда тих злочина из прошлости значи поткопавање и пријетњу не само идентитету, већ и само постојање Хрватске.