-У новије вријеме, већ двије-три године не дајем никакве изјаве, поготово не бих дао никад изјаву за неку телевизију као што је БН или неку другу, поготово се у овом тренутку не бих мијешао у ту ситуацију око Суторине кад видим да различити ставови долазе из Бањалуке, која је у том погледу равнодушна, и Сарајева, које врло ватрено заступа подстицање тог питања. У том контексту, немам никакву намјеру да се у то мијешам – казао је за Телевизију Бока владика Григорије.

Он је појаснио када је последњи пут говорио о територији Суторине.

-Ја сам прије десетак година нешто говорио о томе у неком сасвим другом смислу. У том смислу да би Херцеговина требало да има неку врсту изласка на море, јер је то сасвим природно и свуда на свијету се на то пази, не говорећи о политичким границама, рекао је владика, и додао да није спорна његова подршка политичким промјенама у Херцег Новом.

Вијест од 9. новембра 2012. године, СРНА:

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је Срни да БиХ има легитимно право да тражи поврат дијела јадранске обале код Суторине који јој је одузет, те позвао највише представнике власти у БиХ и Републици Српској да се боре за своју територију.
09.11.2012.
"Људи који обављају одговорне функције морају и у том погледу да се понашају одговорно. Доста је било инертности и равнодушности о том питању и од БиХ, па и од Републике Српске, и тај проблем треба што скорије ријешити да бисмо добили излаз на море – у супротном то не би било у духу добросусједских односа", оцијенио је владика Григорије, констатујући да је уобичајено да се према Србима може односити ноншалантно, што није добро.

Владика Григорије је нагласио да је природно да БиХ тражи излаз на море и то треба схватити у мирољубивом духу, напомињући да је општепознато да не постоји ниједно залеђе тако близу мора, а да нема и излаз на море.

"БиХ има легитимно право да то тражи и, наравно, да то неће чинити свађом, већ правним поретком", истакао је владика захумско-херцеговачки, напоменувши да је тај простор и дио Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Према његовим ријечима, првенствено треба испитати како је дошло до тога да се излаз на Јадранско море код Суторине присвоји и одуземе.

Владика Григорије је подсјетио да су све нове границе створене по АВНОЈ-у, осим у овом случају, јер би БиХ по АВНОЈ-у имала излаз на море.

Епископ Григорије каже да је, како се прича, таква сутуација створена у телефонском разгору двојице функционера бивше СФРЈ, када је договорено да простор Суторине припадне Црној Гори.

"То је, ипак, био само начелни договор и нигдје на свијету не постоји ситуација да људи живе десетак километара изнад мора, а да не могу да дођу до њега. Све и да није било шта је било и да није наше како и јесте, опет бисмо могли да поставимо питање изласка на море, јер то није ствар неког нашег хира, већ међународног права", истакао је владика Григорије.
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије је још прије четири године упутио писмо највишим представницима власти БиХ и Републике Српске у којем их позива да употријебе своја овлаштења и званично покрену питање укључивања БиХ у арбитражу о дијелу јадранске обале, која јој је одузета.

Епископ Григорије је писму истакао да у том процесу учествују Хрватска и Црна Гора, док је БиХ неправедно искључена.

"Ако је СФРЈ расформирана према границама нацртаним у Јајцу 1943. године, зар није нормално захтијевати да се разграничење између Хрватске, Црне Горе и БиХ проведе према тим границама. Тиме би се исправила не само политичка, него и историјска неправда која нас је удаљила са обале којој, по свим специфичностима, припадамо", навео је, између осталог, владика Григорије.

Према авнојским границама, седам километара обале на подручју гдје се ријека Суторина улива у Топаљску увалу припада Републици Српској, односно БиХ.

БиХ је прије више година одузет седам километара дуг излаз на Јадранско море код Суторине у Бококоторском заливу, подручје које данас припада Црној Гори. Суторина је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори.

Након распада Југославије насеље Суторина и околна територија, која укључује излаз на Јадранско море у дужини обале од седам километара на сјеверном дијелу залива Бока Которска, гдје се улива ријека Суторина, у спору је између БиХ и Црне Горе.

Бивши ректор Универзитета у Сарајеву Јусуф Мулић недавно изјавио је да је дошао до писаних материјала у којима се наводи да је подручје Суторине од 1382. године до 1936. године било у саставу Требињског среза, када је, уредбом тадашњег министра полиције Краљевине Југославије, подручје Суторине и Крушевице издвојено из Требињског и припојено Которском срезу, у саставу тадашње Зетске бановине, због чега је историјско право БиХ на ово подручје непорециво.