Ердемовић – свједок за потребе геноцида
Злочин у Сребреници није споран и он се десио. Међутим, без обзира колико се може сумњати у поузданост појединих извора, о томе ко је наручио злочин и ко га је учинио, проблем очито постоји и то се не може игнорисати. Пише Миленко Вишњић Чињеница је, такође, да је Ердемовићева група – Шкорпиони, најмање била етнички […]
Злочин у Сребреници није споран и он се десио. Међутим, без обзира колико се може сумњати у поузданост појединих извора, о томе ко је наручио злочин и ко га је учинио, проблем очито постоји и то се не може игнорисати.
Пише Миленко Вишњић
Чињеница је, такође, да је Ердемовићева група – Шкорпиони, најмање била етнички српска. Ердемовић, Бошкић, Франц Кос, Зијад Жигић нису етнички Срби. Дуго је ова група, посебно на Западу, представљана и доживљавана као чисто српска, па и у “српским” медијима нико томе није давао посебног значаја. Зашто?
Хиљаде информација излазе дневно на неколико језика и многе од њих се односе на сумњиве доказе и сведочења изнета у Хашком суду; докази, на основу којих је као крунским доказима донесена пресуда да су Срби учињенили геноцид над Бошњацима у Сребреници.
Од свих припрадника групе Шкорпиони, нико није позиван у Хаг, сем Дражена Ердемовића; етничког Хрвата, човека који је био један једини сведок свих оптужница за геноцид. Запрепашћујуће је колико је пута овај Крунски сведок у свом сведочењу сам себи протуречио. Наравно, суд је то толерисао и није преиспитивао током више од једне деценије (НАТО и злочин у Сребреници).
Најпре је, описујући масакр муслиманских цивила на фарми Пилица или Брањево код Зворника, наводио три различита датума злочина у којима је, по сопственом признању, и сам учествовао. Потом, сведочи да је на том месту, у трајању од око пет часова, ликвидирано 1.200 људи, што је физички немогуће. Осим тога, на овој локацији есхумирано је само 150 тела. Где је осталих 1050, ако је Ердемовић говорио истину?
Биографија, лик и (не)дјело
Дражен Ердемовић, рођен 25. 11. 1971. године у селу Доња Драгуња крај Тузле, Ердемовић је похађао Школу ученика у привреди и завршио браварски занат. Међутим, у том позиву никада није радио. У децембру 1990. ступа у војну службу, обучава се у касарни „Маршал Тито“ у Београду, где постаје војни полицајац. Војну службу је одслужио у ЈНА – војска у распаду, као војни полицајац у региону Вуковара. После једногодишње војне службе ради још четири месеца као плаћени резервиста, а затим се, у марту 1992., враћа кући.
После тога, почиње и у БиХ да ври. Босански муслимани, Срби и Хрвати се наоружавају и стварају своје оружане јединице. У мају долази до првих сукоба и ЈНА, у то време још увек једина легитимна оружана сила у Југославији и БиХ, шаље Дражену Ердемовићу позив за мобилизацију, на који се он, међутим, не одазива. Није наводно желео више да служи ни у једној војсци, ни да учествује на било чијој страни, како је сам то у више наврата поновио пред судијама у Хагу, као што је 19. и 20. новембра 1996. године то и рекао. У мају 1992. добија позив за мобилизацију од муслиманске војске БиХ, на који се ипак одазива.
Наводно, морао је да тако учини – да се одазове, како је рекао, пошто му је то био једини избор. У јесен 1992. у Тузли је формирана још једна војска, војска босанских Хрвата (ХВО) и Ердемовић одмах прелази у њене редове. Тамо му нуде службу у војној полицији, за шта је већ стекао образовање и обуку у редовима ЈНА. Није хтео у директан сукоб, како је сам изјавио; желео је, колико год је могуће, да остане што даље од ратних збивања.
Међутим, као војни полицајац, био је у прилици да остане иза линије фронта и да служи на контролним пунктовима. Да води рат и пуца на људе, наводно нити је желео, нити жели, уверавао је судске органе у више наврата. Као војни полицајац ХВО, Ердемовић је наводно помогао многим Србима да изађу из Тузле. По природи је, наводно, добар човек, помогао је српским цивилима, из Тузле и околине, да пребегну у Републику Српску. Приликом једне од ових акција пружања помоћи Србима, ухватили су га војници ХВО и саслушан је у Тузли. Запретили су му затворском казном. Краткотрајни затвор је искористио да у новембру 1993. пређе са супругом Српкињом у Републику Српску.
Иста сумња у различите доказе
Али, ето, и то је могуће да Ердемовић суду наведе седам имена својих саучесника у истом злочину, саопшти њихова имена, а да их после тога нико не приведе правди и не испита, упркос чињеници што је познато да су били увек доступни тужилаштву. Зашто Хаг није позвао саучеснике? Канцеларија тужиоца никада није ни покашала да изда налог за разговор са њима, а камоли да их ухапси.
Највише прашине, на ову никад ископану тему, подигла је књига, Жерминал Чивикова – "Der Kronzeuge – Крунски сведок". Није ово први стручни рад који адресира политичку улогу Трибунала; пре тога је било и других који се баве овом проблемом. На пример, Laughland-нова књига – "Travesty", и Michael Mandel-ова књига – "How America Gets Away With Murder", Dick McManus’s Some Unknown History of the U.S. и још неке, се, такође, критички односе према Хашком суду. Чивикова књига је јединствена по свом веома јасном и посебном ефикасном усмерењу на само једног сведока: Дражена Ердемовића, као и на хашке тужиоце и судије који су радили и бавили се овим сведоком.
Едвард С. Херман (Edward S. Herman) се посебно бавио анализом књиге, Жерминала Чивикова "Der Kronzeuge – Крунски сведок" и његови закључци су били од кључног значаја и утицаја на популарност саме књиге и осуду пристрасног и криминалног рада суда у Хагу.
Herman је, углавном, анализирао сличај ДРАЖЕНА ЕРДЕМОВИЋА и његових изјава, као окосницу и од посебне вредности, тиме доказујући политичку улогу Трибунала. Пажљиво бележећи детаље из Ердемовићевих исказа пред Трибуналом, Чивиков указује на контрадикторност и неистине о командној структури вода који је починио масакр. Ердемовић је тврдио да је био принуђен на злочин, напомињући да би и сам био ликвидиран да није извршио наређење извесног Бране Гојковића. Чивиков је, међутим, истраживањем доказао да је било управо супротно – лагао је по нечијем диктату.
Књига која је покренула лавину
Жерминал Чивиков (Germinal Chivikov), иначе дугогодишњи извештач из Хашког Трибунала, у свјој књизи Der Kronzeuge – Крунски сведок, упоређивањем чињеница, доказује да је Ердемовић измислио безочне лажи, а да је те исте лажи, судско веће прихватало као истину. Интересантно је да Чивиков у својој књизи не доводи у везу злочин у Сребреници и владу Алије Изетбеговића у Сарајеву. С друге стране, можда то и није релевантно, јер су се ови догађаји десили по преузимању Сребренице од стране босанских Срба!?
Трибинал ни једног тренутка није доводио у питање аутентичност Ердемовићевих контрадикторности, чак ни онда кад је његова прича била на граници фантастике. Окосница ове књиге је да је лаж кључног сведока очигледна. – Толико очигледна, да је истину о Сребреници лако доказати – каже Херман. Aнализа књиге о Сребреници, Жерминала Чивикова, даје поражавајуће чињенице о Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу и о његовом политичком задатку.
Трибунал мора окривити Србију
– Ердемовић и његова група је злочин починила због новца, који је од неког и однекуд добила – додаје Чивиков. Ердемовић је у Трибуналу лагао да му је био одузет чин, што је неистина, јер је он имао чин подофицира и није могао да му наређује обичан војник. – Сам Ердемовић је, дакле, био наредник. Нижућу доказе један за другим, јасно је да је и мање пажљивијим читаоцима сасвим очигледна лаж кључног сведока пред Хашким трибуналом у поступку, не само против команданата ВРС, већ и на суђењу председнику Србије, Слободану Милошевићу; суђењу, у којем је Ердемовић требало да да свој допринос доказу да су управо Србија и њен председник одговорни за геноцид у Сребреници.
– Неко је, очигледно, Ердемовићу и другим плаћеницима, док су били на одсуству, понудио много новца да би починили тај ратни злочин, конкретно – масакр муслиманских затвореника, будући да је Ердемовићева јединица, после догађаја у Сребреници, била на одсуству – наводи Чивиков. – Другачије речено, власти босанских Срба нису имале ништа са тим злочином у Пилици код Зворника, па је одатле и трагикомична прича о војнику, припаднику ВРС, који издаје наређење.
Неколико дана после овог злочина, како је Ердемовић испричао, дошло је до обрачуна због поделе новца у једној кафании; бивши саборци су почели да пуцају један на другог. Ердемовић је погођен у стомак, што је на суду и показао, подижући мајицу и сентиментално суочавајући судије са ожиљком. Желео је да их убеди да је на њега покушан атентат, како би био спречен да сведочи у Трибуналу. Нажалост, судије су све време остале глуве и неме на ове лажи, прихватајући их као крунски доказ. Судије су напросто тапшале Ердемовићу, једном једином сведоку, на чијем су се сведочењу заснивали докази о геноциду, а на њима и већи број пресуда.
Пре хапшења, Београд је како-тако прихватио сарадњу са Хагом. Тешко, шпекулантно и хипотетички је замишљати како би се Ердемовић понашао у Хагу да га Београд, као првог оптуженог, није испоручио тамо?
Чисто информације ради- из састава 10ДД:
Хрвати:
Бошкић (Јакова) Марко
Бубало (Јосипа) Вид
Ердемовић (Виктора) Дражен
Филиповић (Доминика) Младенко
Лулић (Томе) Горан
Маринковић (Анте) Маринко
Мариновић (Петра) Матија
Маруновић (Мире) Младен
Прањић (Марка) Стијепо
Остали:
Жигић Зијад (бошњак)
Кос Франц (Словенац)
Латсиос Панагитоса Ангелос (Грк?)
Најблаже речено- интересантна етничка структура јединице 🙂
I sta sad da nije bilo ni jednog pravoslavca,u cemu je fora?
Sve ove gore navedene nistarije(necu da koristim pogrdne rijeci za njih,ne zasluzuju da se i pominju jer sa cim god ih covjek usporedi uvrijedicu usporedjeno)su se borile za cetnicke ideale.
Pa i mudjahedini nisu odavde(cinili su“krasne stvari“kao i ovi gore),ali su se borili na strani Armije BIH.Sva njihova djela su stavljena na teret Armiji BIH.
Фора је да је читав тај „геноцид“ видио само један једини човјек, што је у правној пракси просто парадокс!
Znači, fora je da je taj genocid učinio samo jedan čovjek a ostali su bili posmatrači!!!
Biće da je Erdemović nešto ko supermen,betmen iliti neki
drugi superzločinac..
Он је сам причао да је чинио „геноцид“, нико није ни то његово признање успио доказати као релевантно и истинито, а камоли да још из тог признања о стријељању заробљеника извуку дефиницију геноцида!
Na suđenju četvorici optuženih za genocid u Srebrenici, svjedoci Optužbe ispričali su kako su učestvovali u odvoženju leševa muškaraca ubijenih u Kravici.
Krsto Simić je u julu 1995. godine radio kao vozač u rudniku “Sase” kada je, kako je kazao, došla Vojna policija Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) i od njegovog direktora tražila kamione.
Ovaj svjedok je rekao da su se prvobitno javili Momiru Nikoliću u Bratunačkoj brigadi, te da im tada nije rečeno šta će raditi. Dolaskom pred Zemljoradničku zadrugu u Kravici, prema njegovom iskazu, zatekli su utovarivač i bager, te muškarce u vojnim uniformama.
“Bilo je leševa… Moj kolega je otvarao kašiku, a ovi iz civilne zaštite su jednog po jednog utovarali”, ispričao je Simić.
Momir Nikolić, tadašnji pomoćnik komandanta za bezbjednost Bratunačke brigade, osuđen je na 20 godina zatvora u Haškom tribunalu.
Simić je svjedočio na suđenju Dušku Jeviću, Mendeljevu Đuriću, Goranu Markoviću i Neđi Ikoniću, koji su optuženi za učešće u ubistvima više od 1.000 muškaraca bošnjačke nacionalnosti u Kravici, te u prisilnom preseljnju stanovništva s područja Srebrenice.
Nakon što su tijela ubijenih ubačena na kamione, kako je naveo svjedok, prevezena su do sela Glogova kod Bratunca, gdje je bila iskopana grobnica duga “više od 50 metara”.
Simić je kazao da je nakon nekoliko mjeseci ponovo angažovan sa zadatkom da tijela pokopana u “Glogovi” prebace u drugu grobnicu na području “Zelenog Jadra” kod Srebrenice.
Češnjače
Da li je navedeno dokaz za genocid?
“ zatekli su utovarivač i bager, te muškarce u vojnim uniformama.“
Јесу ли ти мушкарци у војним униформама лешеви или се мисли на војнике ВРС који су претпостављам то као контролисали?
Чија тијела су товарена на камионе? Какве сад све то везе има са квалификацијом геноцид, да ли смо и ми Срби имали изгинулих бораца током прошлог рата?
bake, 21.10.2013. 21:03:30 [92496]
„Pa i mudjahedini nisu odavde(cinili su“krasne stvari“kao i ovi gore),ali su se borili na strani Armije BIH.Sva njihova djela su stavljena na teret Armiji BIH“
Знаш ти врло добро за шта су се борили муџоси у Босни – али мени је симптоматично оволики католици и муслимани- у најзлогласнијој јединици (наводно..) на српској страни.. 😉
jea,
navedeno je reakcija na Ramštajnovu tvrdnju da je „genocid vidio samo jedan čovjek“
Pročitaj zadnji pasusu izjave svjedoka koju sam postirao gdje čovjek kaže da je nakon nekoliko mjeseci učestvovao u prebacivanju tijela iz primarne u sekundarnu grobnicu.
Ako te zanima mogu ti postirati još desetinesličnih svjedočanstava od vojnika, vozača i drugih lica iz redova VRS koji su na sudovima svjedočili o svom učešću u ubistvima i prikrivanju zločina.
Da li je navedeno dokaz za genocid ne pitaj mene nego sudove i sudije.
A mogu li te pitati nešto drugo:
Da li ti vjeruješ (jer ako se ne varam, čak ni sud to ne tvrdi) da je u Srebrenici strijeljano 8.000… civila? Ako ne da li vjeruješ da je strijeljano 8.000…civila i vojnika? Ako ne da li vjeruješ da je strijeljano toliko ljudi? Ako nisu svi strijeljani, da li ti misliš (i da li sudovi imaju dokaze) da je 8.000…ljudi ubijeno?
Ne vjerujem.
O tome i sličnim stvarima ja ne razmišljam u kontekstu vjerovanja ili nevjerovanja.
Prihvatam presude sudova na kojima se iznose dokazi.
Prihvatam presude kao sudskim putem utvrđene činjenice.
Primitivna bića vjeruju u toteme, duhove, bogove,talismane, uroke, zavjere…
a civilizovana prihvataju presude organizacija koje smo kao društvena bića zadužili da se na zakonit način bave utvrđivanjem činjenica.
Niko nije utvrdio niti presudio da je toliko ljudi ubijeno. Ako nije, zašto nam stalno govore da jeste? Da li je civilizovano i društveno odgovorno reći: Nije ubijeno toliko ljudi koliko je opšte prihvaćeno da jeste, zašto godinama govorite o toj cifri ako ona nije utvrđena? Ja vjerujem da bi ti i frontal objavio tekst kada bi ti napisao i poslao tako nešto…
Da li ti kao civilizovano i društveno biće prihvataš da generala Armije BiH, koji na video snimku naređuje paljenje kuća i ubijanje ljudi, niko ne zove u jednu od tih “organizacija koje smo zadužili da se na zakonit način bave utvrđivanjem činjenica“, da mu sudi? Da li je to prihvatanje izraz civilozovanosti? Da li je za tebe civilizovano to što se Haški sud nikada nije bavio zločinima NATO-a ili SAD, ili ćeš to objasniti činjenicom da na ovom svijetu postoje moćni i manje moćni. O kakvoj civilizovanosti onda pričamo?
Хвала Миленко за текст и хвала свима који отварају ову тему.
Без институција нема успјеха. Држава је морала да схвати проблем и да почне системски да га рјешава. Овако, нашим равнодушним ставом према овом проблему ризикујемо да он временом постане истина. Као народ који 100 година послије почетка Првог свјетског рата није урадио ништа, осим што је својим пасивним односом омогућио оно што се полако спрема везано за тај догађај, није чудно зашто и ово посматрамо на овај начин. Озбиљни народи имају своје озбиљне институте за историју нпр. Ми смо друштвене науке понизили, а највећи домет нам је отварање неке зграде.
Само нама и ником више може да се подметне овако нешто.
Jes,jes pobilo se nas nekih 7-8 tisuća pa se zatrpali zemljom a prije toga smo ruke i noge i ostale dijelove tijela porazbacivali na više mjesta!!:P:P
Којих 7-8 „тисућа“? 🙂 Зар није 15-20 тисућа..минимум? B-) И једно 2.5 милиона силованих бошњана..цирка. 😛
jea,
„Niko nije utvrdio niti presudio da je toliko ljudi ubijeno. Ako nije, zašto nam stalno govore da jeste?“
Ja i ne govorim o broju. U dosadašnjim presudama se spominju cifre utvrđenih imena žrtava koje se kreću između 5 i 6 hiljada. Vještaci u trenutnim suđenjima spominju preko 7 hiljada identifikovanih iz masovnih grobnica. Znaš da se grobnice i sada dok ovo pišemo otkrivaju i žrtve identifikuju, ali ja ovdje ne licitiram ni ciframa ni imenima ni se upuštam u komentarisanje presuda. Samo sam reagovao na tvrdnju iz teksta i od komentatora da je samo jedan čovjek svjedočio o zločinima. Na svakom suđenju imaš izjave vojnika, vozača koji su bili natjerani da ubiju po jednog zarobljenika, čovjeka koji je spasio šestogodišnjeg dječaka koji je preživio strijeljane i o tome kasnije svjedočio. Svjedoka su na desetine i to obezvrjeđuje ovaj tekst uz koji komentarišemo jer je besmislen i pokušava sakriti istinu.
„Da li ti kao civilizovano i društveno biće prihvataš da generala Armije BiH, koji na video snimku naređuje paljenje kuća i ubijanje ljudi, niko ne zove u jednu od tih “organizacija koje smo zadužili da se na zakonit način bave utvrđivanjem činjenica“, da mu sudi?“
Nažalost, prihvatam kao što će i veliki broj zločinaca ostati sakriven jer su ljudi uvjereni da trebaju braniti svoje zločince i relativizirati njihove zločine. Snimak na kojem Dudaković naređuje strijeljanje zarobljenika je besmislen jer su ti ljudi ostali živi. Snimak na kojem naređuje paljenje kuća je optužujući i treba za njega odgovarati kao što i prihvatam svaku presudu generalima ARBiH.
Ako Dudaković i ne dospije u Hag može mu se suditi od Banja Luke do Beograda. Čak žrtva njegovih zločina može podineti tužbu u svakoj evropskoj zemlji i sudiće mu se u odsustvu. Naravno, to znači da treba prikupiti dokumentaciju i svjedočanstva. To su institucije RS mogle davno uraditi, a ne prikupljati građu, za koju se sjećamo da su u Sudu BiH odgovorili da je čak sadržavala i snimak filma Maratonci trče počasni krug“.
Da li si ti ikada upitao ko je tu dokumentaciju prikupio i dostavio na tako nestručan način?
„Da li je za tebe civilizovano to što se Haški sud nikada nije bavio zločinima NATO-a ili SAD, ili ćeš to objasniti činjenicom da na ovom svijetu postoje moćni i manje moćni. O kakvoj civilizovanosti onda pričamo?“
Govorim o jedinoj civilizovanosti koju imamo i koja nažalost nije savršena i na svijetu uvijek ne pobijedi pravda, ali to što su neki drugi činili zločine koji su nekažnjeni ne znači da se mi smijemo tako odnositi prema zločinima za koje znamo. Zločin se ničim ne može opravdati. U Srebrenici se dogodio zločin i to se ne može pravdati tuđim zločinima nad Srbima niti sada Bošnjaci imaju veća prava od drugih ili da se njihovi zločini ne ispituju i procesuiraju.
češnjak, 23.10.2013. 10:40:51 [92621]
„To su institucije RS mogle davno uraditi, a ne prikupljati građu, za koju se sjećamo da su u Sudu BiH odgovorili da je čak sadržavala i snimak filma Maratonci trče počasni krug“.
Da li si ti ikada upitao ko je tu dokumentaciju prikupio i dostavio na tako nestručan način?“
Ово је такође чињеница. Али је чињеница и да су многи ваљани доказни материјали- непобитна аудио, видео и фото свједочанства- напр. одсјецања глава, или Фрањина брионска блебетања итд.- магично нестали- или су изгубљени – или су једноставно игнорисани – од стране „институција“ чији је посао- називно – утврђивање правде.
Таман ће они који су кренули томахавком, ноћним орлом, ракетом и бајонетом на нашу земљу поштено и праведно утврдити правду!??
Za zločine koje su počinili mudžahedini sa snimaka sa osdsječenim glavama su pred haškim sudom osuđeni generali ARBiH Hadžihasanović i Delić. Da li je to dovoljno i da li su trebali odgovarati još neki o tome možemo iznositi svoja mmišljenja, ali utvrđeni su zločini i odgovornost izvršitelja i naredbodavaca i za mene o tome nema rasprave kao ni o ostalim sudskim presudama.
Brionski snimci su takođe dostupni i pred sudom izloženi u postupcima protiv hrvatskih generala. Meni može biti žao što ti snimci kao ni stenogrami sa Sjednica savjeta vrhovne odbrane nisu bili dovoljni za osudu Perišića ali ja moram prihvatiti presude Gotovini i Perišiću na istovjetan način.
Књигу сам прочитала. Овдје је ријеч о добро познатом аутору књиге – Крунски Свједок, која доказује да је Запад смислио јефтин начин како да казни Србе, измишљајући им геноцид. Једно, а друго и још важније: искомплесирани и фрустрирани Њемци, због чињенице да их и данас, на овај или онај начин кажњава амерички јеврејски лоби – Ционисти, за злочине у Другом свјетском рату, све су чинили да нађу некога „горег од себе“, креирајући геноцид старим непријатељима – Србима. Иначе ова јеврејско-њемачка коалиција је дуго збуњивала и западне аналитичаре, због чињенице да је ово можда и једино у чему су се сложили, од од доласка савезничких снага у Њемачку – 1945.. Ето, то је овај чланак, кратка анализа те књиге.
Uglavnom,
dođe doba da se takve knjige više ne smiju predstavljati i prodavati ni u Beogradu.
их било је и трипут горих времена, дођу и прођу, ал лојавац увијек остане лојавац, то ни вријеме не лијечи B-)
Eh, bila su i vremena kada su se ljudi iz Republike Srpske upinjali da kažu da Srbija nema ništa sa zločinom u Srebrenici,
a došla su vremena dau Srbiju ne može da uđe knjiga u kojoj se zločin u Srebrenici negira,
a tek đe doći vremena kada će ljudima iz RS biti dozvoljen ulaz u Srbiju tek kada na granici potpišu izjavu dapriznaju da se u Srebrenici dogodio genocid.
Zato se bolje početi liječiti na vrijeme.
Не, češnjak, нисте разумјели, књига Der Kronzeuge, о којој је ријеч, није забрањена у Србији. То и јесте проблем: имате „службени“ став Запада, а, с дуге стране, Germinal Chivikov нуди необориве доказе управо из суда у Хагу.
Ради истине и да додам: Чивиков не негира злочин у Сребреници, него анализира наручиоце злочина, доказујући да су налог Шкорпионима издале западне обавјештајне службе.
Pravda, ma razumijem,
ti tvrdiš da su Karadžić, autor direktive br. 7., i Mladić zvani osveta za bunu protiv dahija, njemački špijuni, a Tolimir i ostali kadar vrhovnog štaba VRS odane sluge Vatikana.
češnjak, 25.10.2013. 11:59:22
Колико видим теби не смета ништа да и даље читаш ове наше коментаре гдје апсолутно не прихватамо ту тезу „геноцид“!
Зашто се онда ти бавиш нашим ставовима, ако си убјеђен у исправност свог и сличних ставова? Значи да ни ти сам не миожеш да повјерујеш у такве глупости да је геноцида било и да је баш пажљиво спреман само за Сребреницу и то од стране САНУ, ВЈ, ВРС, Милошевића, Перишића, Караџића, Младића, …ма сваког рођеног Србина?? Да ли си ти нормалан?
Ramštajn,
ja i ne govorim o tezi već o presudi.
Nije stvar u tezama već u činjenicama. Pisac teksta iznosi lažnu tvrdnju da je Erdemović jedini svjedok genocida, a ja podsjećam zaboravne da se na suđenjima do sada pojavilo desetine svjedoka, vojnika, vozača kamina i bagera koji su potvrdili svoje učešće. Svjedočili su oni koji su preživjeli strijeljanje, među njima i svjedok koji je tada bio dječak od sedam godina.
To nisu teze nego činjenice, svjedočanstva koja pisac teksta namjerno zaobilazi.
Hajde da pomislimo da su zločine i učinila samo desetorica koji su bili usmjereni od strane stranih obavještajaca.
Ko je pokopao ubijene, ko ih je i po čijoj naredbi iz masovnih grobnica zdrobljene vadio i vozio u sekundarne masovne grobnice poput one u Zelenom Jadru?
Jesu li i strane obavještajne službe namjerno sakrivale lokacije tih grobnica da ih i danas otvaraju?
Ko je natjeraoio ljude iz Prijedora da dvadeset godina skrivaju masovnu grobnicu sa preko dvjesto ubijenih ljudi koja se i danas otkopava?
Jesu li to francuska obavještajna služba i Vatikan natjerali onog gore Sikiricu da mene naziva lojavim?
Jesu li ga tome naučili Francuzi ili Biljana koja je govorila o Muslimanima kao o genetskom otpadu?
I pogledaj tebe, nazivaš me nenormalnim zato što iznosim činjenice o lažnoj tvrdnji da je Erdemović jedini svjedok?
Jesu li to „vaši stavovi“? Dal li ti dijeliš stavove sa onim ko laže o činjenicama, onim ko na najprizemniji način vrijeđa drugog, onim ko decenijama zna, a krije gdje su sakrivena tijela ljudi koje majke još uvijek traže da ukopaju kao ljudska bića i da na miru mogu umrijeti?
To su kao „normalni“ stavovi?
Да подсетим и да не промакне цитат:
„Али, ето, и то је могуће да Ердемовић суду наведе седам имена својих саучесника у истом злочину, саопшти њихова имена, а да их после тога нико не приведе правди и не испита, упркос чињеници што је познато да су били увек доступни тужилаштву. Зашто Хаг није позвао саучеснике? Канцеларија тужиоца никада није ни покашала да изда налог за разговор са њима, а камоли да их ухапси.“
Дакле, и тако сам схватила: Ердемовић није једини сведок злочина – било их је више из јединице Шкорпиони, али да је он једини сведок кога је Хашки суд хтео да саслуша и узме његове исказе као тачне и, то је чињеница. Остале никад нико није ни позвао у тај суд.
češnjak, 25.10.2013. 14:05:26
Да бих прихватио судску пресуду као компетентну, тај суд се не смије огрешити ни у најмањем случају о право и правду коју као заступа. Овај суд на који се ти позиваш као кључни аргумент се небројено пута огријешио о то исто право и самим тим себе дискредитовао као пристрасно политички атрибут.
Та фамозна прича од „секундарним гробницама“ је само блеф манипулатора изумитеља „геноцида“ да би оправдали постојање гробница ван „УН заштићене зоне“ гдје би се утврдило војно формацијско кретање војника АРБИХ-а, а не некакво спровођење до губилишта од стране ВРС-а!
Да би исконструисали до краја своју лажну тезу о масовним стријељањима, они су сакупљали све те разасуте лешеве са околних брда страдалих у „коридору смрти“ којим су се кретали наоружани муслимански војници.
Српска страна у свему неажурна није ни помишљала за шта касније могу послужити конструкторима геноцида ти разасути лешеви,тако да нису ништа ни уклањали ни скривали, па су онда конструктори лажног геноцида измислили ноншалантно ту фразу „секундарна гробница“!
У чему је фазон ако се само преселе кости из једне у другу јаму, ако се ништа сакрило није?
Глупост, најобичнија глупост, то је исто као кад би неко покушао да збуни џепароша тако што би сакрио из лијевог џепа новчаник у десни!?
Можда ће бити од помоћи:
http://www.balkanstudies.org/articles/demolition-yugoslav-tribunal
Kalabalak, hvala Vam za informaciju o članovima Škorpiona. Međutim, ni dalje nije jasno koliko je bilo Srba u toj jedinici? Ako ih je bilo malo, kako autor kaže, onda stvarno nema dileme čiji je to bio posao.
Mislim da su škorpioni bili pod kontrolom Armije BiH…
I iz povjerljivih izvora sam saznao da su većinom bili
mudžahedini iz islamskih zemalja…:P:P:P
Давиде, немам тачну информацију о комплетном броју и саставу 10.ДО, али је сигурно да су у већини састав свакако чинили Срби (по непровјереном списку припадника 10.ДО који је објавио „Аваз“, „несрби“ су чинили отприлике 20% састава.. ал’ ‘ајде знај..) Није ми ни био циљ да доказујем да је у питању већински „несрпска јединица“.
Поента приче је да су СВЕ јединице ГШ ВРС (40, 63, 65, и 67 пук, 1.ГМБ, 89.РАБ) биле ЕТНИЧКИ ЧИСТЕ (лично служио у једној од наведених и био свједок прекоманди редовних војника не-Срба које су војни одсјеци „грешком“ упутили на служење војног рока у неку од штапских јединица..)
Из „неког разлога“ једина штапска јединица „мјешовитог састава“ је био 10.ДО – јединица са тако осјетљивом и важном улогом- а у њеном саставу- мала Југославија 🙂 Мало дисмр, сложићеш се? 😉
Kalabalak, hvala Vam za dopunsku informaciju. Razni izvori, daju prilično različite informacije. Čak i Zapad dovodi u pitanje zvanični stav Haga, zato je sve više konfuzije u vezi Srebrenice na medijskom prostoru, čak i SAD. Jedna interesantan zapadni pristup je:
http://www.globalresearch.ca/using-war-as-an-excuse-for-more-war-srebrenica-revisited/1107
Izgleda, ovo nema smisla, da namjerno držite ovaj članak već 10 dana. Možda meni toliko i ne smeta sadržaj članka, koliko mi smeta smišljena provokacija uredništva.