Емил Влајки: Коме смета црква код Сребренице

Саопштење поводом упозорења Америчке амбасаде да се не гради православна црква у близини Меморијалног центра

Као бомба је одјекнула вијест да је Амбасада САД позвала власти РС, као и црквене власти, да не граде цркву у Будаку која би била близу (?!) Меморијалног центра у Поточарима код Сребренице.

Морализатори су надали дреку како је то неприхватљиво јер то значи грубо мијешање једне државе у интерне ствари друге државе.

То, међутим, једноставно није истина. БиХ, а поготово њен српски дио, је колонијални протекторат Запада. Ту окупационе власти могу да раде што хоће. Могу да бесконачно бомбардирају тај простор осиромашеним уранијумом, да проузрокују колатералне штете, то јест да непланирано убијају додатно становништво, да демонизирају, уцјењују, да развлашћују њене демократски изабране представнике, укључујући и предсједнике њених ентитета и томе слично. То је све нормално и спада у основне људске слободе и у хуманитарно право „Великог брата“.

Оно што морализаторски букачи нису схватили је много дубље нарави. Амбасада свјетског лучоноше је имплиците указала на много значајнију ствар, и ту је неопходно познавање Аристотелове дедуктивне логике. Наиме, Срби су починили геноцид над Бошњацима, због чега ови посљедњи оправдано сматрају да су Срби геноцидан народ, а РС геноцидна творевина. А чим је то тако, онда је и духовна подлога српског народа такођер геноцидна. Другим ријечима, православна црква је та која је, суштински, у основи српске геноцидности. И због тога, материјални облик те геноцидности, то јест српски православни храм, за којег би неупућени рекли да, као вјерски објект, нема никакве везе са геноцидним чином појединаца, та православна црква у близини Меморијалног центра је директна уврједа за тамо покопане жртве геноцида.

То је, дакле, права порука Амбасаде. Једино у чему је она погријешила, то је што није прецизно означила параметар унутар којег ништа што спада у српску духовност не смије да се сагради.