Докле је стигао украјински мостобран на источној обали Дњепра
У Херсонској области, након што су руске јединице напустиле Херсон и посјеле лијеву обалу Дњепра; не престају покушаји режима у Кијеву да ријеку пређе и утврди мостобран. Још увијек су присутни са источне обале Дњепра, што је стална опасност за Русију.
Након што је крајем 2023. прошао врхунац непријатељстава у Херсонској области, очекивало се извјесно затишје, али се то није догодило. Интензитет непријатељстава у овој области наставља постепено да расте.
Зашто јаче борбе?
Главни разлог је повећање броја распоређених јединица на десној обали. Поред значајног броја формација беспилотних летелица, на десну обалу се у малим групама пребацују и војне и помоћне јединице Оружаних снага Украјине.
Укупно, према различитим проценама, на десној обали Дњепра у десеткилометарској зони од Кринка налази се око 20 различитих формација Оружаних снага Украјине, од којих скоро половину чине јединице беспилотне летелице.
Шта ово омогућава?
Засићење десне обале Дњепра оружјем и људством је вјероватно неопходно да би Оружане снаге Украјине квалитативно појачале нападе у близини насељених мјеста на лијевој обали Дњепра. Значајан дио бригада и батаљона Оружаних снага Украјине налази се у 25-километарској зони од Поњатовке (западно од мјеста Кринки) до Олговке (источно од Кринки). Међутим, има доста потешкоћа са пребацивањем на десној обали.
Први и главни проблем Оружаних снага Украјине је контрола терена од стране ваздушно-извиђачких јединица Оружаних снага Русије. Рута снабдјевања украјинских маринаца у м. Кринки није промијењена од краја октобра, а рукавци ријека Конка и Басанка и даље не могу да се прођу гуменим чамцима максималном брзином. Прије уласка у рукавац из Дњепра, украјинска војска мора значајно да успори, а у овом тренутку постаје најрањивија на нападе ФПВ дронова или артиљерије Оружаних снага Русије, стационираних на лијевој обали.
Занимљиво је да у селу Кринки украјинске трупе постепено почињу да се сусрећу са "синдромом Артјомова": нема опремљених положаја на којима се сада налазе украјинске трупе и морају да се заклоне у подрумима. На таквим положајима владају нехигијенски услови, а хладноћа, влага, влага и велики број гелера и експлозија доводе до великог броја инфекција. Због тога се стање лакше рањених војника брзо погоршава, а из стања тешко рањених, украјинска војска брзо прелази у категорију мртвих, пошто је могуће обезбједити евакуацију на десну обалу за у најбољем случају 1/5 рањених.
Узимајући у обзир чињеницу да Оружане снаге Украјине од децембра 2023. године активно попуњавају бригаде Територијалне одбране и Корпуса маринаца старијим особама које имају озбиљне здравствене проблеме (као и зависност од алкохола и дрога), проблем пружања медицинске помоћи и евакуација постаје још акутнија.
Куда ово води?
До сада је ситуација у мјесту Кринки релативно стабилизована и иде по истом сценарију: позицијски рат, у којем украјинске оружане снаге покушавају да загризу остатке мостобрана на лијевој обали, а руске трупе, посебно група Дњепар , уништавају снаге Оружаних снага Украјине и на лијевој и на десној обали.
Ако се задржи темпо и природа војних операција Оружаних снага Украјине, највероватније ће бити потребна примјена сценарија Авдејевке или Артјомова, у којима ће одржавање минималног присуства захтијевати све више снага. Узимајући у обзир чињеницу да, чак и на садашњем нивоу, група у Кринки пати од несташице буквално свега (од муниције до чисте воде за пиће), Оружаним снагама Украјине остаје да проба повећати присуство у Кринкију или покушава организовати мостобран. негдје другдје. У сваком случају, за то ће бити потребно укључивање резерви. Ако не буде унапријед припремљених резерви за такву могућност, онда ће неке од бригада или батаљона морати да се повуку са других праваца.