Црна Македонијо, имену ти се црно пише!

Црна Македонија, Земља која не може да се именује, Фајромија, само су неки од апсурдних приједлога за назив Македоније која, због дугогодишњег спора са Грчком, и даље нема међународно прихватљиво име.

Скопски лист "Дневник" прикупио је око 200 назива који су посљедњих двадесетак година кориштени за назив државе у писмима, на скуповима и различитим састанцима, у медијима, у изјавама премијера и предсједика.

У покушају да помогне рјешавању спора, један страни дипломата затражио је од македонске делегације да му каже како се зове најдужа ријека која извире и улива се на подручју Македоније. Након што су му рекли да је то Црна ријека, он је изнио "генијалан приједлог" о новом називу државе – Црна Македонија!

Једно од имена је и "Република јужноафрички мравојед", а употријебила га је бивши амерички државни секретар Кондолиза Рајс.

Замор од дугогодишњег спора између Скопља и Атине демонстрирао је и шведски министар иностраних послова Карл Билт који је у вријеме када је његова земља предсједавала ЕУ, Македонију назвао "Фајромијом".

Британски "Економист" користио је назив "земља која не може да се именује".

Како би избјегли употребу назива "Република Македонија", 90-тих година грчки листови користили су термин "република господина Глигорова" или "безимена држава".

Један од приједлога који су, према актуелном грчком европосланику Марије Елени Копе подржавали и Албанци у Македонији био је "Словено-албанска република". Грци су предлагали и "Централна албанска република" и "Нова репулика (Скопље)". Деведесетих година македонска страна одбацила је у преговорима грчки приједлог "Славомакедонија".

Назив Македоније, након распада Југославије 1991. године, постао је предмет расправе између Атине и Скопља. Кључни грчки аргумент је да кориштење имена Македонија представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.

Преговори о изналажању рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године. УН су, ради рјешавања проблема, именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.

Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".