Цинцари туже румунску владу

Удружење арманске (цинцарске) заједнице у Румунији (АЦАР) затражило је од суда да поништи одлуку владе којом се та заједница онемогућава да стекне статус националне мањине. Овим статусом Армани би добили низ битних права, међу којима и то да аутоматски имају свог посланика у парламенту земље, као што је то случај са осталих 18 признатих националних […]

понедељак, јун 11, 2012 / 07:27

Удружење арманске (цинцарске) заједнице у Румунији (АЦАР) затражило је од суда да поништи одлуку владе којом се та заједница онемогућава да стекне статус националне мањине.

Овим статусом Армани би добили низ битних права, међу којима и то да аутоматски имају свог посланика у парламенту земље, као што је то случај са осталих 18 признатих националних мањина, осим најбројније – мађарске – која је заступљена преко својих политичких странака.

Предсједник АЦАР Стере Самара, иначе познати предузетник из црноморске луке Констанца, тврди да је ријеч о једном „зачараном правном кругу”, који ваља пресјећи. Спорна одлука владе предвиђа да свака организација грађана, који сматрају да припадају некој националној мањини, може да постане чланица Савјета националних мањина тек када је заступљена у румунском парламенту. А с друге стране, да би била заступљена у парламенту та заједница мора да буде чланица Савјета националних мањина. Другим ријечима, нема излаза.

Самара сматра да је та „конструкција” вјештачка и да је њен циљ да се спријечи „очување цинцарског националног идентитета”. Званично се у Румунији тврди да су сви Цинцари заправо Румуни, да цинцарски језик не постоји и да је „говор Цинцара” само једно од нарјечја румунског језика. Постоји и струја, коју предводи познати глумац Јон Карамитру, по пореклу Цинцарин, а која тврди да су Цинцари „стари и прави Румуни” и да је покушај да се они издвоје из румунског националног корпуса – права диверзија.

Историја Цинцара, које неки називају „балканским Хазарима”, предмет је многих истраживања и полемике међу историчарима и то не само оних балканских. Некадашње цинцарско средиште, град Москопље који се налазио на данашњој албанској територији, био је око 1700. године једно од највећих и најпросперитетнијих урбаних центара југоисточне Европе. Имао је у то вријеме више становника него Беч или Атина, а Турци су га 1788. сравнили са земљом и отад почиње цинцарско раштркавање.

Данас они живе у Грчкој, Албанији, Македонији, Србији, Бугарској, Румунији, али и у западноевропским земљама. Познати су по чувању својих традиција, обичаја, језика, по марљивости и по томе да су веома лојални земљама у којима су се скрасили.

више на адреси http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Cincari-tuze-rumunsku-vladu.sr.html



Оставите одговор