Час Историје у историјском часу

Европска хладна краљица Ангела Меркел транспарентно је, да не кажем јасно, српској политичкој и пучкој јавности ставила до знања, да у Еврпоу могу ући само ако су јој јужне границе на Јарињу и Брњку, а не на Проклетијама.

Пише: проф Владимир Симић

Почетак XXI вијека Србија је дочекала са дилемом пред коју ју је та Њемачка стављала више пута у потоњем XX вијеку.

Како одржати час Историје у историјском часу?

Да ли по оној нашој древној: „Царе Лазо честито кољено, којем ћеш се привољети царству“? Јер дилема је тежа од Хамлетове: „Одрећи се Косова да би сутра у Европској унији МОЖДА боље живјели или одрећи се Европске уније да би сутра МОЖДА имали Косово“?

Када размотримо ту нашу вијековну дилему треба се упитати како нам фудбал може помоћи да нешто научимо из Историје. Наиме, они који су слушали на часу знају да је Њемачка изгубила два свјетска рата у XX вијеку, а да су Срби у тим истим ратовима, у том истом вијеку били на страни побједника. Они пак, који се разумију у фудбал рећи ће да: „Њемачка увијек побјеђује“! Да ли у регуларном току утакмице, да ли у продужецима? И тај XX-ти вијек заврши се њемачким тријумфом а српским поразом, њемачким уједињењем и српским расторјством.

Гдје смо то „погрјешили“ ?

Сигурно смо „погријешили“ када смо помислили да ми требамо бити брана њемачког продора на Исток (drang nach osten).

Сигурно смо „погријешили“ што нисмо ни једну СС дивизију са српским месом послали на Источни фронт и одужили дуг „Новом свјетком поретку“. Наша бивша браћа то су учинила и Њемачка им се одужила.

Сигурно смо „погрјешили“ када смо изашли из НАТО, када су сви у њега хрлили.

Постављамо себи још једно неизбјежно питање:

Шта нам је чинити?

Ако су Антићеви „ОРЛОВИ“ побиједили Њемачку а испали са Свјетског првенства то може и Србија данас, само питање приоритета. Историја нам никад неће опростити што ништа нисмо научили од ње, а што се фудбала тиче, што рече пјесник: „Биће још важних утакмица“.

Прједлог за референдумско питање:

„Да ли је преча част Националне заставе или мултинационални пехар у рукама“?