Босић: Вјештак утврдио да Додик има психичких проблема

Младен Босић, лидер СДС-а, рекао је данас на завршном рочишту по тужби предсједника РС Милорада Додика да је "забринут психијатријским здрављем Додика". Данас је одржано завршно рочиште по Додиковој тужби против Босића на којем је вјештак психијатријске струке говорио о процјени Додикове душевне боли која је прузрокована тиме што га је Босић назвао „лоповом“. “Милорад […]

уторак, 22 децембра, 2015 / 17:36

Младен Босић, лидер СДС-а, рекао је данас на завршном рочишту по тужби предсједника РС Милорада Додика да је "забринут психијатријским здрављем Додика".

Данас је одржано завршно рочиште по Додиковој тужби против Босића на којем је вјештак психијатријске струке говорио о процјени Додикове душевне боли која је прузрокована тиме што га је Босић назвао „лоповом“.

“Милорад Додик има озбиљних психијатријских проблема које не би били никакав проблем да се не ради о човјеку који врши највишу функцију у Републици Српској. Ти проблеми су такве природе да уколико би Додик тражио дозволу за ношење оружја, не би могао да је добије, ако би тражио инвалидску прензију добио би је, и то је нешто што нас све треба да забрине”, рекао је Босић након рочишта.

Вјештак психијатријске струке душевну бол предсједника РС насталу због ове увреде процијенио је на 10.000 КМ.

Додиков бранилац, Горан Бубић, који је присуствовао рочишту, није давао изјаве за медије.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ништа чудно у политици, али ипак преувеличано кад је у питању друг Додик.

    Наиме, неспоран је поремећај, али не ради се о озбиљним психичким проблемима (психози). Озбиљне су само посљедице по грађане Српске.

    Нећемо само код друга Додика у политици наћи поремећај моралности, једне од десет најважнијих психичких функција. Поремећај се првенствено манифестује кроз егоистичко-хедонистичку оријентацију, давање предности себи у односу на друге, одсуство саосјећања, алтруизма и уважавања потребе других људи. Моралним расуђивањем доминирају користољубље, егоизам, егоцентризам, превара и лаж у служби властитог комфора.

    Такође, код многих политичара присутан је опсесивно-компулсивни поремећај, који потиче од скупљања салвета, сличица, кликера и Брозових значака у дјетињству. У одраслом добу компулсивно скупљају новац, којим су опсједнути.

    Осим тога, Додик би (можда) могао да се означи као АНТИСОЦИЈАЛНА ЛИЧНОСТ:

    *Karakteristike antisocijalne ličnosti*
    *“Antisocijalnu ličnost prepoznajemo po sledećim karakteristikama:“*
    – Nepoštovanje zakona, ponavljani prekršaji i kriminalno ponašanje.
    – Prevare u odnosima sa ljudima, manipulacije, laži i dr.
    – Impulsivnost i neodgovornost.
    – Ponavljano vređanje i bezobzirnost prema drugima.
    – Nemogućnost uspostavljanja radnih navika i finansijska neodgovornost.
    – Nedostatak osećanja krivice u odnosu na sopstveno ponašanje.
    – Neobraćanje pažnje na ugrožavanje lične i tuđe bezbednosti.
    – Učestalo izražavanje besa, ispoljavanje agresivnost i fizičkih obračuna.

    Иако бројне теорије завјере о унутрашњим и спољним непријатељима и рушењима власти сваког прољећа сугеришу ПАРАНОЈУ, рекао бих да се ипак ради само о рефлексу из времена кад је Додик био Титов пионир и омладинац СКБиХ.

    Иако другарица Цвијановић не одаје утисак незаситог криминалца, њен говор би се у психијатрији могао описати као „салата од ријечи“, али ипак убрзан мисаони ток и говор, самопоуздање знатно јаче од знања и ућестала забацивања главом побудили би сумњу на манију, тако да би се на прву рекло да је другарица у озбиљнијем психичком проблему од друга Додика.

    Међутим, мислим да су ипак у питању поремећаји и симптоми у нивоу оних које има већина грађана послије рата (мало ко је остао „неначет“) и да се уопште не ради о озбиљним психичким проблемима, али да они могу имати озбиљне посљедице по грађане, јер је опасно кад своју судбину повјере особама поремећене моралности или незналицама које су увјерене да знају.

  2. Ништа чудно у политици, али ипак преувеличано кад је у питању друг Додик.

    Наиме, неспоран је поремећај, али не ради се о озбиљним психичким проблемима (психози). Озбиљне су само посљедице по грађане Српске.

    Нећемо само код друга Додика у политици наћи поремећај моралности, једне од десет најважнијих психичких функција. Поремећај се првенствено манифестује кроз егоистичко-хедонистичку оријентацију, давање предности себи у односу на друге, одсуство саосјећања, алтруизма и уважавања потребе других људи. Моралним расуђивањем доминирају користољубље, егоизам, егоцентризам, превара и лаж у служби властитог комфора.

    Такође, код многих политичара присутан је опсесивно-компулсивни поремећај, који потиче од скупљања салвета, сличица, кликера и Брозових значака у дјетињству. У одраслом добу компулсивно скупљају новац, којим су опсједнути.

    Осим тога, Додик би (можда) могао да се означи као АНТИСОЦИЈАЛНА ЛИЧНОСТ:

    *Karakteristike antisocijalne ličnosti*
    *“Antisocijalnu ličnost prepoznajemo po sledećim karakteristikama:“*
    – Nepoštovanje zakona, ponavljani prekršaji i kriminalno ponašanje.
    – Prevare u odnosima sa ljudima, manipulacije, laži i dr.
    – Impulsivnost i neodgovornost.
    – Ponavljano vređanje i bezobzirnost prema drugima.
    – Nemogućnost uspostavljanja radnih navika i finansijska neodgovornost.
    – Nedostatak osećanja krivice u odnosu na sopstveno ponašanje.
    – Neobraćanje pažnje na ugrožavanje lične i tuđe bezbednosti.
    – Učestalo izražavanje besa, ispoljavanje agresivnost i fizičkih obračuna.

    Иако бројне теорије завјере о унутрашњим и спољним непријатељима и рушењима власти сваког прољећа сугеришу ПАРАНОЈУ, рекао бих да се ипак ради само о рефлексу из времена кад је Додик био Титов пионир и омладинац СКБиХ.

    Иако другарица Цвијановић не одаје утисак незаситог криминалца, њен говор би се у психијатрији могао описати као „салата од ријечи“, али ипак убрзан мисаони ток и говор, самопоуздање знатно јаче од знања и ућестала забацивања главом побудили би сумњу на манију, тако да би се на прву рекло да је другарица у озбиљнијем психичком проблему од друга Додика.

    Међутим, мислим да су ипак у питању поремећаји и симптоми у нивоу оних које има већина грађана послије рата (мало ко је остао „неначет“) и да се уопште не ради о озбиљним психичким проблемима, али да они могу имати озбиљне посљедице по грађане, јер је опасно кад своју судбину повјере особама поремећене моралности или незналицама које су увјерене да знају.

  3. @змај огњени вук

    Клептоманија би била опсесивно-компулсивни поремећај, болесни импулс да се украде, иако не постоји реална потреба за новцем/предметом. Али и анксиозност је психијатријска дијагноза, и блага депресија, коју има око 20% свјетске популације бар некад у животу. Ја познајем људе који сваки дан по три пута бришу прашину с телевизора, перу руке по 20 пута дневно, који имају психосоматске симптоме (презнојавање, гушење, лупање срца), али нису тешко психички болесни.

    @Симо П. Ороз

    Није вирус, друже Рајко, већ кад се улогујем с телефона на некој вијести, при отварању се понови задњи мој коментар. Ево, не ваљам ти ни кад напишем да Босићев вјештак није у праву и да Додик није озбиљно психички болестан.

    Хоћеш да мало тебе анализирам? 😉

  4. Simo il mi se čini il je svaki drugi komentar na frontalu tvoj?Šta je dogorjelo do papaka?Mani se ćorava posla znaš kako narod kaže za muhom pa u g…a.Nije do tebe braniš neodbranjivo i doguro si dotle da i češnjak briše pod sa tobom ujutro i naveče.Doduše razumijem ja tebe nije lako gledati svoje „dijete“ kako se pretvara u monstruma.B-)B-)B-)B-)

  5. mica trofrtaljka, 22.12.2015. 20:24:20

    “Nije do tebe braniš neodbranjivo i doguro si dotle da i češnjak briše pod sa tobom ujutro i naveče…“

    Нема мени бољег доказа да је телалук добио комплекс од мојих коментара од ових прича како мене Чешњак побјеђује у тим неким нашим препиркама.

    Ево, баш јуче кренушмо око ФУП-а и СИПА, доћерасмо до ефендијиног сијела и Чешњак побјеже са Фронтала, а телалук то назива брисањем пода.

    Нема ту неке посебне мудрости, ако ја имам јаче аргументе ја ћу у дискусији побиједити, ако он им јаче он ће.

    Не могу ја њега побиједити у дискусији о Сребреници када он има јаче адуте, као што он мене не може побиједити када се ради о усташким злочинима у Другом свјетском рату.

    Друга је ствар како то јадници попут тебе перцептирају.

  6. Драгуљче ископао из 2011. године:

    “ *
    Napomena: Molim Onaj Furuntal da ne prenosi moje tekstove jer među registrovanim komentatorima imaju sloj izuzetno priglupih neostvarenih i nedojebanih usidjelica koji mentalno funkcionišu kao uvrijeđene jetrve, kao Čavićke i Ivanićke, do podne im krivi oni koji su vlast a popodne oni sami, koji nisu na vlasi. Onaj jedan udnik se stidi što je Srbin, dok je čitao moj tekst. Samo izuzetno tepsijast mozak čita tekstove nekog kretena kojeg ne može smisliti. Pa se onda stidi. U tekstu Komo opanci, Komo obojci, rekao sam nekoliko suštinskih stvari. Nije pristojno da kažem da čitate nekoliko puta.
    Zahvaljujem se, ipak, Furuntal. Bez .ba.“

  7. drazen78bl ,01.12.2011. 03:10:16[20814]
    „Чика Рајко, чему вријеђање?

    Човјека и не познајете, а тврдите да има „тепсијаст мозак“. Да ли ће икад доћи дан када ћемо уважити оног ко другачије мисли?

    Уважавам чињеницу да пишете (то Вам је посао), али чему опсцене ријечи? Подсјетићу Вас овдје добронамјерно:

    КОПРОЛАЛИЈА(грч. kopros=Измет,lalein=брбљати)= медицинска појава неких душевних болесника да морају, и против воље, изговарати непристојне и ружне ријечи. Најчешће се повезује са синдромом Жила д’ ла Туреа. Овај синдром је ријетка појава, а друго објашњење за такво понашање појединца јесте губитак инхибиторне контроле коре великог мозга на ниже мождане центре. Јавља се нпр. након конзумирања алкохолних пића, већ у стадијуму лаког пијанства.
    Други разлог губитка ове контроле нижих можданих структура од стране можданог кортекса јесте мождана хипоксија (недостатак кисеоника у мозгу), нпр. на великим надморским висинама (код алпиниста нпр.) или услијед неког од соматских или цереброваскуларних оболења.

    Имате ли храбрости да гледате човјека у очи и кажете му да има „тепсијаст мозак“? Можете ли све ове вулгарности изговорити пред својим најближима, женом, кћерком, мајком, кумом,…;)?“