Игра кошарку са мушкарцима, студира, слика… и ради у фабрици

Биљана Недић игра за мушки кошаркашки клуб, а осим тога студира новинарство, бави се стрељаштвом, музиком, сликањем, и готово у свим областима у којима се окушала добија признања и награде. Они који је познају кажу да је Биљана најбољи примјер изреке "Само је небо граница". Недић је чланица је мушког Кошаркашког клуба инвалида Врбас, првака […]

уторак, децембар 22, 2015 / 14:49

Биљана Недић игра за мушки кошаркашки клуб, а осим тога студира новинарство, бави се стрељаштвом, музиком, сликањем, и готово у свим областима у којима се окушала добија признања и награде. Они који је познају кажу да је Биљана најбољи примјер изреке "Само је небо граница".

Недић је чланица је мушког Кошаркашког клуба инвалида Врбас, првака Босне и Херцеговине и регионалне НЛБ лиге. Прије неколико дана награђена је као најбоља у спорту за инвалиде у Босни и Херцеговини у организацији "Независних новина" и Босанскохерцеговачке радио-телевизије.

"Одувијек сам живјела своје снове. Никада ме није спречавало то што сам у колицима. Свако има своје препреке", наводи гошћа Новог дана.

Открила је да, иако је сада врло јака особа, имала је проблем са прихваћањем свога инвалидитета током пубертета.

"Предрасуде према особама са инвалидитетом су и данас велике, али се ситуација мијења на боље. Волила бих када би се више причало о њима. Често се прича да те особе траже нешто, али људи не схватају да неке особе, које имају инвалидитет, нису себе прихватиле онаквим какве јесу и њима свака критика или ружан поглед може нанијети велику штету. Оне се због тога затварају у себе", сматра Биљана.

Она ради пуно радно вријеме у фабрици обуће "Бема", након чега иде на предавања јер је студент треће године новинарства, а потом има тренинге. И све стигне, како каже, због добре организације врмена.

"На почетку је било тешко уклопити спорт и умјетност, а касније посао у фабрици. Али када се човјек концентрише на оно што ради он може и успјети. Битна је организација времена и да то вријеме не пролази узалуд. Ништа није тешко радити када се воли", рекла је вриједна дјевојка и додала да се стигне дружити и путовати са пријатељима.

Као сликар имала је близу 20 изложби, а осим у БиХ своје радове излагала је и у Црној Гори. Истиче да највише воли сликати на стаклу јер онда до краја не зна "шта ће испасти". "То одговара моме немирном духу", рекла је она.

Биљана је открила зашто наступа за мушки клуб.

"Играм у мушком клубу зато што када сам почела тренирати није било женског клуба. Због здравља сам се почела бавити физичким активностима. А битно је и рећи да сам једина дјевојка међу мушкарцима па ме они посебно пазе", нашалиа се на крају гошћа Ного дана.



Оставите одговор