Борислав Радовановић: Симултанка Владимира Путина
Својевремено сам руског предсједника назвао Владимир Велики. Његове маестралне геополитичке потезе назвао сам симултанком против још увијек неидентификованог броја противника. Актуелним потезима Путин само потврђује чињеницу да је у питању појединац са визијом позитивног мијењања човјечанства. Познати руски геостратег генерал Леонид Ивашов на почетку сиријске кризе оштро је критиковао руски естаблишмент због избјегавања директног уплитања. […]
Својевремено сам руског предсједника назвао Владимир Велики. Његове маестралне геополитичке потезе назвао сам симултанком против још увијек неидентификованог броја противника. Актуелним потезима Путин само потврђује чињеницу да је у питању појединац са визијом позитивног мијењања човјечанства.
Познати руски геостратег генерал Леонид Ивашов на почетку сиријске кризе оштро је критиковао руски естаблишмент због избјегавања директног уплитања. Но, потоњим потезима Владимир Путин је „одржао лекцију" чак и великом Ивашову, те представио се као највећи геостратег данашњице.
У овом тексту немам намјеру понављати бројне разлоге због којих је Путин баш у овом тренутку одлучио војно интервенисати на Блиском Истоку, а какве су јавности већ презентовали бројни аналитичари. Задржаћу се на димензијама догађања какве сам представљао у својим ранијим текстовима и то из простог разлога што су временом потврђене као аутентичне. При том, морам подсјетити како су Путинови потези били повлачени у изнуђеној ситуацији и као реакције на монструозне планове његових противника.
На самим зачецима циљно и плански пројектоване украјинске кризе рекао сам како је функција исте да Русију искључи из будуће ескалације блискоисточних сукоба (једнако циљно произведених). Величина Владимира Путина, дакле, огледа се у способности да украјинску кризу благовремено стави под контролу (уз значајне бенефите), те да се правовремено укључи у сузбијање блискоисточног хаоса. Иако у тешким условима остварен је заиста изванредан тајминг. Реда ради рецимо да је Украјина доживјела судбину искориштене и одбачене марионете, баш како сам то и предвидио у ранијим текстоваим.
МИСИЈА СПРЕЧАВАЊА ТРЕЋЕГ СВЈЕТСКОГ РАТА
Непобитна је чињеница да је руска интервенција у функцији очувања предсједника Асада од све извјеснијег уништења. При том руске снаге се позиционирају на стратешки најважнијој тачки предупређивања противничких војних пројекција, али и оних енергетских и уопште интересних због каквих је ова монструозна операција уопште и започета. Но, бар по мом скромном суду, актуелни поступци Владимира Великог имају много шири значај. Конкретно мислим да је Путинов циљ спречавање новог свјетског рата.
У бројним текстовима истицао сам како су разне „обојене револуције", којекаква „прољећа" и инструментализовани хаос диљем ове наше планете у ствари сегменти једног великог плана – произвођења глобалног рата. Јасно сам истицао да је човјечанство својевремено побиједило италијански фашизам и њемачки нацизам, но, онај идејни и изворишни/феноменолошки британско-англоамерички фашизам никада није ни препознало као највећу глобалну пријетњу. Због тога се по трећи пут неприпремљено сусреће са опасношћу глобалног сукоба. Срећом (!), рођен је један Владимир Велики, који је на себе преузео тешко бреме – спречавања свјетског рата.
Јасно сам указивао како Исламска Држава није никакав феномен, него тек пуко средство у рукама својих фашизоидних твораца, Сједињених Држава, и у функцији произвођења неколико циљних и планираних монструозних крвопролића. По мени погрешна су тумачења како је Исламска Држава створена са циљем сламања режима Башара ел Асада. Прва функција Исламске Државе јесте стварање једног великог (територијално и популационо) међумуслиманског крвопролића. У питању је једноставна премиса – мухамеданство кроз унутрашње сукобе треба ослабити, обогаљити у домену одбрамбених потенцијала, те припремити за будућу пљачку и уништење. На сљедећој разини Исламска Држава има за циљ хомогенизацију остатка човјечанства око идеје уништавања „глобалне опасности", исходовања велике/глобалне интервенције против ислама са чак геноцидним намјерама. На крају, како то обично бива, слиједи пљачка каква треба да задовољи интересе креатора хаоса.
Муслиманска популација посједује енергент будућности – природни гас, какав треба Западу, и тиме је „осуђена" на идентичне патње какве је деценијама трпила због нафтног богатства. Првобитне намјере Запада ишле су ка уништењу Русије и пљачки њених енергетских потенцијала (присјетимо се Збигњева Бжежинског), но, то се временом показало као „немогућа мисија". Због тога се Запад окреће („Велика игра") ка новом противнику за ког постоји могућност реализације циља (2). Када сам својевремено тврдио да ће се Русија (на извјестан начин) придружити алијанси против Исламске Државе вјеројатно сам дочекан са скепсом. При том нисам мислио на придруживање у реализацији монструозног и геноцидног плана Запада, него на управо супротно чињење.
Подсјетићу да сам још прошле године писао (3) о томе како је спречавање међумуслиманског крвопролића најважнија претпоставка превенирања једног широког оружаног сукоба који би захватио појас Сјеверне Африке и Блиског Истока (све до Ирана као примарне мете Запада). Јасно сам истицао како су Путинови стратешки споразуми са Турском, Ираном и Египтом у функцији предупређивања ширења сукоба. Конкретно, Путин је настојао да из пројектованог хаоса искљући највеће регионалне „играче" (директан сукоб Турске и Ирана био би погубан за ислам). Уз то, изванредним енергетским пројектом Турског гасовода Владимир Путин мијења слику низа локалних сукоба вишедеценијског трајања. Конкретно, интересним повезивањем настоји анулирати сукобе.
Дакле, можемо слободно оцијенити како Владимир Велики посљедњих неколико година низом квалитетних споразума и интересног повезивања настоји створити руско-муслиманско савезништво. Циљ савезништа је одбрана природних ресурса од хегемонистичког похода Запада каквим се настоји отети њихово богатство. Очигледно је Путин схватио да појединачно посматрано сваки од данашњих и будућих енергентских глобалних играча постаје мета и „противник по мјери" Запада, но, да једно велико савезништво доноси вишедеценијски мир и заштиту интереса. При том, на првом кораку мора спријечити већ јасно видљив хегемонистички и фашизоидни план изазивања Трећег свјетског рата.
ОПАСНО БАЛАНСИРАЊЕ ПО ТАНКОМ УЖЕТУ
У даљем морамо понешто рећи о томе колико је опасна мисија коју је започео Владимир Велики Путин. Војна интервенција у тако хаотичним условима какви тренутно владају Блиским Истоком подразумијева крајњи обзир. Довољан је само један ваздушни сукоб између ангажованих актера, па да ова хуманистичка мисија доживи свој крајње неочекивани преокрет. Због тога су актуелни контакти између руских и саудијских актера на терену од изнимне важности (зна Путин како избјећи замке!). Затим, када америчка авијација погоди болницу Љекара без граница то се једноставно представи као омашка. Замислимо само каква би медијска сатанизација услиједила у случају сличне руске погрешке! Поред тога Путин мора избјегавати ФИД операције (црне операције) попут оне са обарањем малезијског авиона на истоку Украјине, те са низом сличних замки.
Но, треба јасно нагласити како Путин мора рачунати са много озбиљнијим проблемима стратегијског карактера. На првом кораку мора калкулисати са могућношћу поновне ескалације украјинског сукоба. Много комплекснија работа је произвести сукоб, од произвођења тренутне ескалације већ започетог сукоба, а Путинови противници су већ показали како су на том плану способни. Владимир Путин никако себи не смије дозволити развлачење на два фронта – украјинском и блискоисточном истовремено. Уколико Запад одлучи истовремено активирати украјинске марионете и бројне Путинове непријатеље унутар саме Русије, а током тренутног ангажовања у Сирији, можемо претпоставити врло тешку позицију нашег Месије.
Сљедећа стратегијска опасност по Путинову мисију произилази из својеврсне хомогенизације мухамеданства на питању колективне самоодбране. Свједоци смо да се и Кина припрема за војно ангажовање на овом простору, да је Јапан измијенио законодавство како би се прикључио походу, те низа сличних примјера из каквих можемо наслутити ширење сукоба. Зато и указујем на могућност глобалног сукобљавања! Сад, у случају даљег ширења броја актера актуелних сукоба сасвим извјесно можемо унутар муслиманске популације очекивати хомогенизацију око идеје колективног супротстављања агресорима. Без обзира што данас свједочимо међумуслиманском нејединству и чак крвопролићу морамо схватити да ће ова дешавања потрајати наредних неколико година, те да ће се полазишне идеје и позиције битно мијењати. Значи, Путин мора рачунати и са димензијама информационог ратовања, односно од почетка до краја операције мора одржавати јасну слику о томе да је његова интервенција у функцији мира и стабилности. Никако себи не смије дозволити ситуацију у каквој ће га муслимански живаљ глобално доживјети као пријетњу.
На крају, издвојио бих још једну опасност стратегијског нивоа, а тиче се самог карактера сукоба. По мени погрешно је прихватити већ наметнуту манипулацију како је овдје у питању „борба против тероризма". Тероризам је феномен какав се сузбија и спречава унутар законом утврђених оквира и од стране јасно одређених конвенционалних субјеката националне и међународне безбједности. Сједињене Државе су давне 2001. године побиле преко три хиљаде невиних жртава и разориле један симбол свјетске сарадње. Да, говорим о 11. септембру! То је циљно учињено како би себи обезбиједили позицију да диљем свијета производе хаос и крвопролића, а само са једним циљем – ширења властите хегемоније!
Деценијама свједочимо да Сједињене Државе користе тероризам и бројне терористичке организације за своје експанзионистичке циљеве. При том су финансирањем, наоружавањем и обучавањем бројне терористичке организације претвориле у војне формације респектабилне снаге. То што ове формације користе терористичке методе и чињења не значи да их треба перципирати (правно и безбједносно) идентично као и прије неколико деценија. У питању су оружане формације против каквих се РАТУЈЕ, и озбиљну погрешку чини свако ко истима приступа кроз призму сузбијања тероризма. Уосталом, то је најбоље видљиво на примјеру Турске. Након напада у Суручу ова земља је олако и непромишљено започела са оружаном интервенцијом против „невидљивог противника". Данас трпи још теже терористичке нападе, а нема апсолутно никакве представе против кога и против чега је ангажовала своје оружане снаге. Турска мора јасно да разлучи да ли се бори против тероризма или на терену ратује против јасно идентификованог противника.
Но, предсједник Ердоган је „заборавио" свој стратешки споразум са Владимиром Путином и тренутно очигледно лута по беспућима пројектованог хаоса. Зарад страха од избора, бројних унутрашњих проблема и „покајничког кокетирања" са Американцима, предсједник Ердоган се све више губи у актуелној ситуацији. Значи, од три најважнија актера са којима је Путин рачунао у својим пројекцијама један/турски се потпуно погубио. Срећом, Иран и Египат се принципијелно држе договореног.
Дакле, у завршном резимирању овог текста истичем нужност Путиновог наредног потеза. Владимир Путин мора (кондиционал!) јасно изрећи какав је карактер сукоба у који је ушао. Мора, без обзира на америчку реакцију, изрећи како је његова мисија заснована на спречавању једног крајње монструозног злочинаштва, једног хегемонистичког напада чак геноцидног карактера, те спречавања пројектованог свјетског рата. Владимир Путин мора изрећи име свог примарног непријатеља – Сједињене Државе! Потом, мора остатку човјечанства разјаснити како је његова мисија у функцији обарања униполарне доминације фашиста и монструма. Уколико остане на позицији наметнуте манипулативне матрице „борбе против тероризма" бојим се да управо постаје само још једна марионета у „Великој игри" Запада. Нема човјечанство проблем са тероризмом (исламским или иним), него са фашизмом!
Srdačan pozdrav Frontalu i Frontalovcima!
Srdačan pozdrav mome zemi.
Dužan si mi ručak Borislave Radovanoviću. Putin se Kijevu nije približio ni za metar od kako smo se kladili na tu temu.
Neću da čitam dok ne jedem. B-)
Iza političke karijere Vladimira Putina ne stoji neki poseban talenat ili sposobnost. Temelj njegove političke karijere je cijena nafte. Pred njegov dolazak na vlast cijena nafte je ispod 20 dolara. Rusija grca. U narednih 8 godina cijena nafte raste nevjerovatnih 8 puta. Penje se na fantastičnih 160 dolara. Rusi umjesto da štede i uče, kupuju jahte i fudbalske klubove. Šenluče.
Sada je nafta pala na 40-50 dolara. Rusija bilježi pad GDPa od 5% a veća je za čitav Krim i 2 miliona ljudi. Da se cijena nafte spusti na onih 20 dolara sa početka njegove državničke karijere – Putin bi se propio kao Jeljcin.
Exesr, ekonomski analitičar , za Nobela.
поздрав Бориславу од Ниџе.
Ајде екс не лупај!
Има један што се није чак ознојио ни да буши ни продаје, него добио жив кеш на руке па проћердао, и приде још неколико пута толико задужио,а управо он умјесто да штеди и учи, дао се у крканлуке, шенлучење, спортске клубове…,па кад је све спискао сад му ваља обигравати и око ногу Путина, и око „побачаја“…,
Русија и православље су космички предодређени да буду брана злу!
Увијек ће се у датом моменту наћи неки Путин!
Evo još malo brojeva. Rusija troši 3 miliona barela nafte dnevno a izveze još 8. Tih 8 miliona barela na početku Putinove karijere koštalo 160 miliona dolara a na njegovom vrghuncu debelo jače od milijarde.
Koliko je to para?
Uporedimo to sa našom strujom. Mi proizvedemo 650 miliona maraka struje, od toga izvezemo 50 miliona. Kada bi Srpska u struji imala kapacitete kao Rusija u nafti (relativno posmatrano), to bi značilo da proizvodimo struje u vrijednosti milijardu i po i da izvezemo 900 miliona maraka. Kada to pomnožimo sa 8 zbog povećanja cijena. Pa to je skoro naš čitav GDP!
Sad zamislite Dodoa da svake godine može prodat po 6 ili 7 Telekoma. Igokea bi bila prvak Evrope u košarci i lobiralo bi se da pređe u NBA.
Nadalje, u kontekstu ove priče – nepomenuti vječiti unutarmuslimanski sukob između šiita i sunita je krajnje neozbiljno.
Šiiti sebe smatraju nekom elitom i odvajkad na sunite gledaju sa visine, nabijaju im komplekse. Sunita je danas daleko više (85% svih mislimana su suniti) i u totalnoj su ofanzivi. Najebaće im se milosne majčice. Šiitske režime slamaju jedan po jedan. Rusija je sa svojom intervencijom u Siriji otvoreno prešla na šiitsku stranu i sada ima saveznika koji gubi bitku i neprijatelja koji će po potrebi snižavati cijenu nafte do granice kada Putin počinje pit k’o Jeljcin što je pio.
Exeru, da je normalna država on bi bio i dalje prva brazda, mogao bi da proda samo svoj traktor i brnače, ali zahvaljujući tome što je korisni idiot onih koji su ga dovezli da nas rasturi pa je prodao mtel i sve što smo imali, i nas sve , žive, mrtve i nerodjene.
Da smo imali nekoliko mtela ti bi da on to uloži u Igokeu. Igokea je smrtonosni virus ubačena da umori sa nezaposlemošći i bijedom, kao što su njegovi mentori ubacili siu u Afriku.
Exeru, pa ti si nevaljao. Nevaljalost prije svega truje dušu onome u čijoj je glavi, ai onima koji su s njim i uz njega.
Čuj, da je imao nekoliko mtela, pa da ubaci u Igokeu!
A on imao svoj samo polovan traktor…
Бориславе,
на трагу овога шро је Екс рекао, чињеница је да је Путин на Блиском Истоку склопио савез са шиирским муслиманима. Са сунитима није.
Поправио је односе са руским муслиманима, али и даље стоји једна чињеница. Руски муслимани су сунити и то не иде у прилог Путину.
Ти заиста у овом тексту, а ни раније ниси придавао значај подјели муслимана на шиите и суните.
Због тога ми личиш на оне аналитичаре који ће све навести као окидач рата у БиХ, и агресију, и национализам против грађанизма, само ни живу главу неће да помињу вјерски моменат.
…можемо претпоставити врло тешку позицију нашег Месије.
Mesije?
Borislav napisao, a Frontal objavio – Mesije!
zanimljiva je teza o etničko-vjerskom sukobu na području bivše JU pa i BiH.
U tom smislu je još zanimljivija analiza koju pruža Jake Lowinger u svom radu „Ekonomska reforma i dupli pokret u Jugoslaviji: Analiza radničkih nemira i etno-nacionaliza 80-ih“ koja pruža obilje (provjerljivih) podataka o tome šta je prethodilo sukobima.
Broj štrajkova: 1980. – 235; 1981. – 216; 1982. – 174; 1983. – 336; 1984. – 393; 1985. – 696;1986. – 851; 1987. – 1685 a 1988. do augusta iste godine – 1002
U analizi je korištena arhiva svih novinskih članaka koji su spominjala radničke proteste iz 1980-ih. Nije uključena 1989. godina jer se tada počelo sa širenjem nacionalističkih politika u javnom diskursu iako je i te godine došlo do velikih štrajkova (jedan od najvećih je završio pred skupštinom u Beogradu).
Od 1568 analiziranih članaka 1460 ih spominje osnovnu zaradu kao motiv pokretanja štrajkova. Nasuprot tome samo 17 (1%) uopšte spominje međuentičke podjele među radnicima. Nekoliko od tih 17 članaka etnički sastav štrajkača pominje samo kako bi se naglasilo da problemi ekonomske prirode ujedinjuju a ne razjedinjuju štrajkače različitih etničkih pripadnosti.
Do 1987. nacionalističke stranke su bile slabe partije organizovane na marginama društva da bi do 1991. preuzele primat – u javnom diskursu tj. nakon što vodeći „vladari“ odlučuju da ih iskoriste i „kradu“ njihovu retoriku i ciljeve a tzv. nacionalnim homogenizacijama sakrivaju sve društvene probleme.
Primjer velikih štrajkova (Labinskih rudara, ) pokazuje kako su političari, nenaviknuti da ih se tako napada, počeli koristiti izraze „mi“ i „oni“ nazivajući neke radnike gastarbajterima (npr. u Labinu one koji su dolazili iz BiH i sa Kosova). 1988. radnici Borova i firme Veritlen su zajedno stupili u štrajk zahtijevajući, između ostalog, smanjenje upravljačkog aparata. Nakon neuspješnih pregovora sa vlastima u Zagrebu, 30 kamiona i 20 autobusa sa hiljadama radnika je otišlo u Beograd. Nakon čekanja da im se neko obrati pred zgradom Parlamenta radnici su probili policijski kordon i upali u skupštinu gdje su političarima prezentovali svoje zahtijeve. Još uvijek nema podijele među radnicima na etničkim ili vjerskim osnovama. Tada im je kao podrška stigla i delegacija radnika iz Šapca ali im je policija, kao i nekima drugima koji su došli dati podršku, zabranila priključivanje vukovarskim štrajkačima. Naravno, od Vukovara nije ostalo ništa.. osim povremenog stavljanja pa lupanja tabli sa ćirilićnim natpisima – u javnom diskurs naravno. U stvarnosti, stanovništvo se sve više iseljava. https://www.scribd.com/doc/118186531/Jake-Lowinger-Economic-Reform-and-the-Double-Movement-in-Yugoslavia-An-Analysis-of-Labour-Unrest-and-Ethno-Nationalism-in-the-1980s
tako da bi sigurna bila zanimljivija i analiza šta se dešava u Rusiji pa i u Americi u ekonomskoj oblasti i oblasti demokratskih sloboda… a onda bismo možda mogli komentarisati i fašizam, antifašizam otd..
Možda međunacionalni napon nije bio pokretač štrajkova, ali je itekako bio katalizator teških društenih dešavanja.
Preduzeća u bivšoj Jugoslaviji nikad nisu uspjela da se oslobode političke partijske šape. Pokušaj otuđenja privrede od partije kroz radničko samoupravljanje je bio simpatičan, ali nikad dovršen proces. Težinu politčke šape nazovi-privreda ovdje osjeti i danas.
Država kao najkorumpiranija institucija društva MOŽDA može da bude dobar vlasnik u uređenim društvima koja su sastavljena od inteligenih i dobro integrisanih ljudi, nikako u poluplemenskim zajednicama retardiranih divljaka na niskom nivou razvoja.
Stavljati Ameriku u istu rečenicu sa južnoslovenkim i istočnoslovenskim tamnicama naroda u kontekstu ekonomije i sloboda je bespredmetno i biće sve dok se bacaju južnoslovenski i istočnoslovenski pasoši da bi se došlo do američkih. Kad se tok migracija počne mijenjati, pa npr. Srbi počnu da bježe na istok umjesto na zapad (ili im bar ruska moneta postane milija od njemačke), onda možemo početi reviziju prehodnog.
Revolucionari koji se nominalno bore protiv diktatora, a prizivaju Putina su tipični predstavnici plemena na niskom nivou razvoja. Dok god se ne oslobode te paradoksalne mentalne blokade i ostaće na tom nivou.
Lijep pozdrav
immortal, 19.10.2015. 20:03:53
Hoće li u toj tvojoj Americi, ako im donesem milion američkih dolara, zameniti za zlato, pošto imaju zlatnu podlogu za svaki naštampani dolaru u Federalnim rezervama.
Setimo se kako su De Golu 60-ih godina morali za njegove dolare isporučiti tone zlata.
Fabrikante, za tebe ćemo da sredimo i ispod cijene.
Lijep pozdrav
immortal, 19.10.2015. 20:03:53 [155679]
„Stavljati Ameriku u istu rečenicu sa južnoslovenkim i istočnoslovenskim tamnicama naroda u kontekstu ekonomije i sloboda je bespredmetno“.. naravno, pominjanje Amerike i Rusije je isključivo u vezi sa u tekstu nabačenom potrebom borbe protiv „fašizma“.. nikako da iz tekstova dokučimo šta je to.. pa možda ta analiza pomogne..
ostalo se slažem.. naravno da međunacionalni napon nije bio pokretač ali je izazvan „odozgo“ da bi itekako dobro poslužio da se sakrije ono što se uistinu dešavalo.. nesposobnost upravljačkih ili ako hoćeš partijskih vojnika…kako se problem ne rješava njegovim izmještanjem on uvijek dočeka ponovo..
i, naravno, ne može se porediti situacija 80-ih sa ovom danas iz jednostavnog razloga što su milioni ljudi otišli (među njima najkvalitwtniji), desetine hiljada poginuli a ovo što je ostalo se zadovoljava najnižim oblikom društvene svijesti (ako se uopšte može tako nazvati) koja im je servirana u zamjenu za sve ostalo.
immortal, 19.10.2015. 20:03:53
Vrlo diskutabilno.Ajmo redom,sa prvom rečenicom se slažem u potpunosti.
„Preduzeća u bivšoj Jugoslaviji nikad nisu uspjela da se oslobode političke partijske šape. Pokušaj otuđenja privrede od partije kroz radničko samoupravljanje je bio simpatičan, ali nikad dovršen proces. Težinu politčke šape nazovi-privreda ovdje osjeti i danas.“
Tačno.A uzroci i posljedice?Ja bih rekao da su komunisti u najboljoj namjeri uvelisamoupravljanje ali su previdjeli neke vrlo bitne činjenice recimo da bečka cipela a lička noga ne idu zajedno tj da je intelektualni nivo prosječnog radnika isuviše nizak za efikasnu primjenu samoupravljanja i uopšte bilo kakvog upravljanja:prije 10-15 godina radnice novotexa su imale 62-63% akcija i svojim očima sam gledao red kad su stale da prodaju svoje akcije Radu Vučkoviću predratnom šoferu u autoprevozu koji je takođe pokušao „privatizovati“ i autoprevoz i pri tome je dokumentacija preduzeća u toku privatizacije slučajno dvaput izgorjela.
Naravno završile su na ulici.Po mojoj procjeni najmanje 90% njih ne zna niti će ikad saznati šta je akcija jednostavno to je onih 90% koji umru prije nego što odrastu (buda sa frontala)
Drugo komunisti nisu življeli na izolovanom ostrvu nego u realnom svijetu i trebalo je u realnom vremenu pokazati da je njihov model najbolji a kad se radi pod pritiskom onda se prave i greške.
treće preduzeća jesu bila pod partijskom šapom ali je ta šapa u zadnih par decenija komunizma bila puno milosrdnija prema privredi nego što je šapa današnje vlasti.da ne gubim vrijeme kopirat ću sa prevrata a srpska priča je naša današnja privreda i odnos prema njoj:
„Пре пар дана, до Србије је дошла вест да Словеначки произвођач ултра лаких авиона, “Пипистрел” је склопио уговор са Индијом о испоруци 194 авиона. Ова вест у Србији је читаоцима предочена на начин сходан сточарско-буџетској логици, под насловом “Словеначка компанија се обогатила преко ноћи”.
Свако иоле мало нормалан зна да се авиони не праве преко ноћи, већ да су у питању године и године мукотрпног рада, прво на стицању знања а потом на њиховој практичној примени, све то кошта ко Светог Петра кајгана и чак када се авион направи, ни то нема гаранције да ће радити како треба јер ма колико испитивања била прецизна она никада нису у стању да у потпуности предвиде сваку ситуацију у којој се авион може наћи у лету. Јер у питању су флуиди.
Међутим, оно што Словеначки “Пипстрел” издваја јесте да се ради о “зеленој” компанији. Наиме, “Пипстрел” је компанија која није на мрежи, већ фабрика сама производи струју, кроз ветрењаче и соларне панеле. На тај начин, “Пипстрел” не само да је смањио трошкове и растеретио државу Словенију, већ је тиме себи направио име као компанија која брине о околини и посредно, додао је још једну коцкицу у мозаик, у коме се Словенија промовише као напредна држава.
Са друге стране, у Србјии постоји такође компанија која прави сличне авионе, зове се “Аеро Еаст” и производи авионе СИЛА. СИЛА је сраћеница од Српска Индустрија Лаких Авиона. Сам Аеро Еаст је такође склопио уговор са Немачком која је наручила 27 авиона. Вест о овом послу пропраћена је крајње патриотски под насловом “Немци одушевљени српским авионима”. Посао је склопљен 2013 године.
Међутим већ 2014 године, два авиона Аеро Еаст су запаљена у хали фабрике. Утврђено је да је се ради о саботажи јер је пожар подметнут.
Власник фирме, тренутно покушава да наплати осигурање од “Дунав” осигурања. Прича која кружи око ове “мистерије” јесте да су та два авиона била опремљена фото камерама и да су служила за аеро снимање и да су била коришћена за различита снимања. Фирма која је наручила снимке, налази се у дгра и према писању коментара на порталу “Танго Сикс” није исплатила суму за та снимања.
Сила се на Партнеру 2015 појавила са два модела својих авиона намењених за против побуњеничку борбу. Додуше само као макете.
Постаје јасно да се ове две приче, које обрађују исту тему, разликују у ко дан од ноћи. Лепа Словеначка прича о успеху и одвратна Српска прича са свим аспектима од хорора до трилера и то лоше режираног.
Српска прича осликава канибалистички однос спрам иновацији и иницијативи. У опште нећу улазити у теорије завере које помаљају своју ружну њушку из ове приче, сама чињеница да оне постоје довољно је одвратна да вам се згади живот.
Стога не треба да чуди афера са ветрењачама и парком, јер она није ни афера, већ представља модус операнди по коме систем функционише.
Наиме у Србији постоји тачно одређена граница до које вам држава дозвољава да будете успешни, без да се она у то меша. Чим се та граница пређе, ето ње. Ма којим послом да се бавите ако пређете одређену своту коју зарадите, моментално ће вам се накачити сатрапи и крпељи да вас глођу.
Моја слободна процена јесте да се се та сума креће између 15.000 и 30.000 еура профита годишње. Све преко тога и биће те предмет ректирања, било да вам рекет тражи Мића Гајбица, локални москри или неки од министара.
У тих 30.000 еура иде пристојна гајба, џип на креду, жена која лепо изгледа и не ради ништа, аутистична деца и психопате која муче животиње, старлета љубавница и на крају рачун за идеалистичка сломљена крила у виду инфаркта, шлога или рака природно или метак у потиљак ако се супротставте москрију или нека “легалистичка повраћка” у виду разноразних инспекција којим вас држава елиминише јер им нисте дали паре да имају за џип и старлету.
Коначно, на макро плану, све ове ствари долазе на наплату у виду Олује и Милосрдног Анђела, када услед техничко технолошке заосталости нисте у стању да одбраните своје националне интересе и доживљавате погроме и катастрофе.
Свака итерација када на челик баца месо Србију кошта сваки пут више. У првом светском рату, изгубила је 60% мушког становништва, јер није имала довољно технике. У другом светском рату успела је да развије савремени ловац али га је израдила у 3 примерка, јер су паре за развој отишле на разна подмићивања и буџетлијске баханалије, цена за то је била милион покланих и комунизам. Током 90их, није улагала у науку и технологију ни до 90их, цена је губитак Косова и осиромашени уранијум који ће убијати докле сунце не згасне.
Мучно,болесно и тужно, баш као што је тужно то што је у Новом Саду, чопор луталица раскомадао лабудове, само да задовољи своју неутаживу жељу за крвљу и уништењем. Не појео…САМО УБИО.“
još samo jedan primjer.Lično sam poznavao ing građevine sina prvoborca iz mog kraja koji je dugo godina bio visoki rukovodilac u HET jedno vrijeme direktor i predsjednik opštine, šef gradilišta he trebinje 2 i he čapljina.U naslijeđe porodici je ostavio stan u centru trebinja a kćerka mu je podstanar u bg bar je bila dok smo se viđali prije njegove smrti.
Juče sam saznao da je rukovodilac nižeg ranga A.S. u tom istom HETu nedavno kupio drugi stan u njujorku.
Prema tome nije sve bilo ni crno kod komunista.
„Država kao najkorumpiranija institucija društva MOŽDA može da bude dobar vlasnik u uređenim društvima koja su sastavljena od inteligenih i dobro integrisanih ljudi, nikako u poluplemenskim zajednicama retardiranih divljaka na niskom nivou razvoja.“
sva naučna istraživanja kažu da je inteligencija ravnomjerno raspoređena sad prvi put čujem da su amerikanci pametniji.Jednostavno prije nekoliko hiljada godina ovo je bio centar svijeta sad je amerika biće kina a za to postoji jako puno razloga od kojih većinu nauka nije razjasnila a meni to najviše liči na „savršenu oluju“ u pozitivnom smislu npr u engleskoj se desilo istovremeno da je društvo bilo dovoljno demokratsko da su se mogla primjeniti naučna dostignuća,da su bili na ostrvu daleko od ratova da je nauka toliko napredovala da je mogla iskoristiti snagu uglja kog je bilo u izobilju i postali su svjetska sila.
„Stavljati Ameriku u istu rečenicu sa južnoslovenkim i istočnoslovenskim tamnicama naroda u kontekstu ekonomije i sloboda je bespredmetno i biće sve dok se bacaju južnoslovenski i istočnoslovenski pasoši da bi se došlo do američkih. Kad se tok migracija počne mijenjati, pa npr. Srbi počnu da bježe na istok umjesto na zapad (ili im bar ruska moneta postane milija od njemačke), onda možemo početi reviziju prehodnog.“
Zanimljivo mnogo više mojih zemljaka radi u rusiji nego u usa.Sinoć sam sa jednim rođakom koji bživi u moskvi razgovarao skajpom i ne kuka nešto puno na nedostatak sloboda jedino ga brine slabljenje rublje.
Moj dobar prijatelj živi na relaciji Trebinje-CA i tamo se dobro snašao(privatni biznis sopstvena kuća) jer je treća generacija porodice u USA i kad god se sretnemo prva priča mu je nedostatak sloboda u USA.
мицо,
доста паметних у коментару, али на погрешну адресу одговори, увијек гледај поред чињеница, шта је у ствари писац хтио рећи?
Него да видимо докле је дошао „изванредни енергетски пројекат“ Јужни/Турски ток и „стратешки споразум“ Руса и Турака:
http://ekonomskevesti.com/energetika/turska-pokrenula-medjunarodnu-arbitrazu-protiv-gasproma/
ex-1978, 27.10.2015. 13:31:48
Zašto amerikanic nemaju zlatom pokriven svaki odštampani dolar, kako bi sav kulturni svet mogao jednog dana svu ušteđevinu u dolaroma otići i zameniti u Federalnim rezervama za zlatne poluge.
Зато што топчидерски сценарио штампања у три смјене никада не иде руку под руку са златним полугама.