Безусловна слобода

Мој пријатељ и човјек који је заслужан што сам се отиснуо у воде интернет писања Дани(ј)ел Симић недавно је објавио своју нову књигу, Условна слобода.

петак, јул 22, 2011 / 09:50

Пише: Милко Грмуша

Само таква једна чињеница да на овом простору има људи који ипак нешто стварају, иако их окружује систем који је заснован на обрнутим вриједностима деструкције, подметања и лажи-хвале је вриједна. Лично, сматрам да свака књига, музички албум, отварање новог радног мјеста, спортски или било какав други успјех, који је реалан и који је резултат рада и знања, а не сплетки и намјештања, заслужује снажну промоцију у овдашњим медијима, поготово ако имамо у виду чињеницу да све те медије финансира Влада Републике Српске, која узима новац од нас грађана, а да би га дала тим медијима.

Стога, ваљда би било нешто најлогичније, кад је већ тако, да ти медији чине и нешто што је друштвено корисно и што има смисла, а не само да тај новац дијеле власници истих. Али, није тема, а и не желим да кварим овај текст и ову књигу тим причама. Уосталом, Условна слобода рјечитије говори и о узроцима тог проблема.

Пред вама је текст који сам написао о Дани(ј)еловој књизи. Често говорим да овакве текстове треба схватити као нешто заморно и досадно, чија је једина права сврха да мало одложе праву ствар. Зато, прелетите брзо преко овога, па на киоске по Условну слободу 😉

Безусловна слобода

Често сам се са Дани(ј)елом Симићем сложио око много тога, често и нисам. Нас двојица имамо другачије темпераменте, као и нешто другачију методологију рјешавања одређеним проблема у заједници у којој живимо. Политички, постоје одређене разлике везане за приоритете у
различитим етапама које воде ка једном циљу.

А циљ нам је заједнички и веома је јасан: слобода.

Откад знам Симића и откад сарађујемо, поштујемо један код другога управо ту слободу, јер је без ње све даље потпуно бесмислено. Можда је у питању то што обојица носимо у себи то Кочићево насљеђе и бунт, сигурно има и тога што смо обојица одрасли у друштву које је карактерисао изостанак слободе. А човјек није човјек, ако се не бори да такво нехумано стање промјени.

Ко прати нешто дуже Дани(ј)ела, његове јавне наступе, књижевни и рад на Фронталу РС, колумне у штампаним медијима – веома брзо може да се увјери да он слободу не схвата селективно. Истина, његов темпераментан стил многе може у почетку да збуни, поготово његова честа склоност метафорама и том пјесничком језику. Али, кад га упознате, схватите да је ријеч о човјеку који уопште не пати за мистификацијама. Његове истине у својој основи веома су јасне.

Никоме Дани(ј)ел Симић никад није ускратио право на слободу. Кад је год причао/писао о легитимним правима српског народа, Републике Српске, значају ћирилице, култури, филмовима, чему год – он је на јасан начин изражавао свој став. И при том никад није ником бранио да такође изрази своје ставове. Једноставно, радило се увијек о томе да управо тај његов темперамент утиче да га људи воле или не воле. И ја сам му то знао рећи, сугерисао сам му да некад ваља емоцију мало умирити, а истурити на прву линију фронта разум. Али, то не би било то, схватио сам и сам. Симић није економиста, а ни микробиолог. Он је, прије свега, књижевник.

И књижевници, какогод, имају право на некњижевне ставове. Око једног таквог става, оног политичког, нас двојица смо на истој линији од самог почетка: слободна Република Српска. Без обзира, понављам, на разлике у методологији, стилу, политичким преференцијама – обојица сматрамо да Републици Српској нико не може да ускрати право на слободу.

Просто, она је израз воље људи који овде живе, не тамо неких папира. Папирнате државе немају неку будућност, уколико иза и испред њих не стоји легитимна воља грађана. И пошто нема потребе да ни ја нешто мистификујем, идем до краја у овом ставу: мој политички сан јесте слободна и независна Република Српска. Са Симићем дијелим тај сан. И основна поента и његовог и мог јавног дјеловања јесте упорна борба која се састоји у томе да не дозвољавамо да се било ко спрда с тим сном, да нико нема право да га потцјењује, понижава или спори. Једноставно, као што и други имају право да изразе своје интересе, и ми сматрамо да имамо исто то право. И не дамо да нам га неко гази или да га условљава.

То веома често буни људе. Многи, поготово кад је Симић у питању, на основу његове интонације, стила и јасних порука; помисле да је ријеч о неком радикалу, шовинисти, лудаку. Па се тако деси да чак и они којима су ове наше идеје блиске – помисле „да је Симке екстреман“.

А ствари су јасне да јасније не могу бити: нико није даље од Дани(ј)ела Симића од било каквог шовинизма, наметања воље, скучености, изолације. Просто, ко тако мисли никад није сједио за истим столом са њим. Његова једина црта „манијакалности“ састоји се у томе што невјероватно воли да путује, чита, гледа, слуша. Тај није и не може бити шовиниста.

Али, сад долазимо до кључног проблема, до онога што је Симића и навело на првом мјесту да почне да се бави Фронталом, као и да пише своје недавно објављено дјело. Ријеч је о томе да свако јасно изражавање става да Срби имају управо онолико права колико и сви остали, да је Република Српска неспорна не зато што то негдје пише, већ зато што то њени грађани желе, да је њена независност логична посљедица чињенице да већина у њој то бескрајно жели, али и друге чињенице да остатак БиХ са невјероватном количином мржње и потцјењивања увијек говори о Српској, да је ћирилица равноправна са латиницом, а не мало мање равноправна – све ово, кад се јасно и гласно каже, код људи изазива одређене асоцијације, које немају везе с мозгом. Нема скривених игара, нема неке скривене мржње: ово све и треба да се каже, просто јер то није политика, то је тако.

Кад причамо о ћирилици, ту морам нешто да признам. И чешће него што желим пишем латиницом по интернету, и то баш зато да Симкета мало нервирам. Мислим, морам мало. Али, кад се шала остави по страни, ствари су очигледне: Симић никад и нигдје није тражио да се Срби одрекну латинице. Никад исту није сатанизовао. Никад није дијелио људе на основу писма који користе, мада се јесте поносио (с разлогом!) што Фронтал инсистира на ћирилици. Оно што је он упорно истицао, као и у случају српског националног питања, јесте да ћирилица није равноправна, не у неком формалном, законском смислу, већ у оном суштинском: ало бре, погледајте око себе и увјерите се колико је заступљена ћирилица, а колико латиница. И све ће вам бити јасно.

Оно што је тражио за свој народ, Дани(ј)ел никад није одрицао другима. Ево нечега што можда нисте знали: кад се нас двојица споречкамо „око политике“, он ствари увијек умири реченицом да између нас нема разлике, те да је и он либерал. Нормално, онај истински, не причамо о оном тоталитарном измету од којекаквих кандићизама, чедизама и осталих идиотизама; који су друга страна једне наше националне особине, којом се није поносити – да волимо да одемо у крајност, па орило горило.

Ни на једном од та два идеолошка пола није Симић, и то политички изузетно цијеним код њега. Као и за мене, и за њега је подјела на „прву“ и „другу“ Србију вјештачка, лажна и измишљена зарад ситнополитичких интереса, а на дугорочну вриједносну, моралну и националну штету. У принципу, без неког посебног компликовања, ријеч је о томе да се тим измишљеним, али зато веома радикално промовисаним подјелама на националисте и космополите, европејце и азијате, четнике и партизане, прве и друге, заправо настоји уништити национални идентитет, и то тако што ће се исти бескрајним подјелама обесмислити.

А питање идентитета, односно права на идентитет, као и његове суштине и садржаја, јесте основно питање код Дани(ј)ела Симића. Идентитета којег, логично и природно, нема без слободе. Безусловне.

И ту се нас двојица налазимо. За разлику од тренутног већинског мишљења грађана и нечега што мрзим назвати „интелигенцијом“ у Републици Српској, нас двојица смо увјерени да Републику Српску није могуће развијати мимо слободе, мимо права и правде, мимо слободног човјека и исто такве економије. То је вјероватно разлог због којег су њега често повезивали са неким опозиционим странкама.

Међутим, и ту се промашује мета: Симић јесте досљедна опозиција, али оном ставу да Српска може да се развија другачије него што је горе наведено, односно он јасно уочава парадокс према којем ми тражимо слободу од спољних притисака, али нисмо спремни да исту пружимо унутра. Дакле, његов став, а са којим се потпуно слажем, јесте веома јасан: слободна Српска, споља и изнутра. И то нема везе са дневном политиком, то је вриједносни став који поштен човјек не мијења лако.

Што се чисто умјетничке компоненте тиче, ту нисам компетентан и не желим да с те стране коментаришем „Условну слободу“. Као што нисам ни „Интервју са Радованом Караџићем“. Оно што ћу једино написати јесте да ме тада, прије неколико година, завео наслов. Признајем, не бих тада купио књигу да сам знао за јадац (студентске муке преголеме, а и окренутост неким другим темама). Сада, „Условну слободу“ бих купио и да кошта 19 марака. (Кошта 1,90 КМ). Ово може неком да изгледа као јефтин ЕПП, али, право дам вам кажем, заболе ме.

Слободан човјек може и треба слободно о свему да пише.

Толико о томе.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Пред вама је текст који сам написао о Дани(ј)еловој књизи.“

    Штета па се ови коментари не налазе прије текста па да људи лијепо могу да прочитају: да пред нама није текст који си написао о књизи господина хаџије Симића, већ је текст о лично Симићу у ком се књига само помиње на крају текста гдје кажеш да ниси компетентан да критикујеш књигу. Дакле о књизи ни ријечи. Пропаде ми 7 минута у неповрат, јер сам читао дупеувлакачки хвалоспјев са веома израженим геј тоновима. x-(

  2. Књижевник сам и боли ме к(њига)…е то не било лоше да Данијел понекад каже! Оно што вриједи издвојити из грмушиног текста јесте: да Симић није загуљени десничар, него човјек који воли своју земљу…Фронтал није политичко гласило,већ нешто много шире: мада би неки вољели да се једино политиком бави па да могу коментарисати од сумрака до свитања: е па КОМЕНТАРНЕМ ВАМ ГА!
    Баш се обрадујем вијестима: Наука,Гаџетерија,Сцена,Спорт…и било би боље да их је више због ових оптерећених политиком.
    Оно што омета Данијела јесте оптерећеност да је у неком фазону,назови другачији:па трпа слово у имену у заграду,ријеч форма користи умјесто добар дан,у емисијама упада људима у ријеч, понавља се и понавља…
    Условна слобода ми се допада, купила сам је а једну чак и поклонила:чини ми се да то и јесте Данијел,али текст не форма!
    Још ово: Фронтал је многим људима да шансу да пишу, све похвале томе!
    А Грмуша се баш није потрудио у овом тексту!
    А Симић ће када порасте бити добар дјечак!!!

  3. ЉЕПШЕ СИ ГА НАХВАЛИО НЕГО ЉЕПОЈЕВИЋ „ЧУВАРА“!

    Шалим се! Шалим се! Немојте ме избацивати из писма.

    Оно што мени смета, јесте та нека потреба да се неко правда што има наглашен национални осјећај, као да је починио кривично дјело. Не вјерујем да сам ишта већи националиста од просјечног Француза.
    Никад нисам чуо да се Чеда Јовановић правда што је псеудолиберал. Тачније, он нема идеологију, само га новац интересује.
    Хоћу да пишем ћирилицом и тачка! То је моје писмо. С обзиром да је угрожено, ја га форсирам (и на интернету). Ако то неком смета из моје околине, он је шовиниста, а не ја, јер ја дозвољавам свакоме да пише како хоће.
    Ако желим Републику Српску ослобођену од протектора и из ланаца економског и дужничког ропства, издвојени из државе створене силом и мимо воље мог народа, не видим у чему је проблем. Ја ћу и даље пити кафу с мојим пријатељом Бошњаком, угостићу моје комшије које су у рату напустиле Бању Луку, али се никоме нећу правдати.
    Ни мени се нико није правдао ни извињавао што је растурао Југославију, у којој сам живио много боље и безбрижније него данас. Није ми сметало да живим у земљи с 5-6-7 већих народа. Ако ником није сметало да прихвати вољу Словенаца да не желе да живе у СФРЈ, не видим зашто сам ја другачији што желим Републику Српску.

    Ако неком смета што сам националиста, нико га не тјера да се дружи са мном. Али нека не очекујем да бидем као он. Јер ја њему дозвољавам слободу избора и управо по том сам већи ЛИБЕРАЛ од оног ко се тако представља, а жели да мене направи по својој слици и прилици. Зато их ја називам псеудолибералима.
    Љубав према свом народу не значи и мржњу према другима. То је нешто што је тешко објаснити другима. На крају крајева, боље бити ДЕСНИЧАР, него нечија „ДЕСНА РУКА“, јер се десна рука некад може и злоуботријебити. Надам се да „десно“ не асоцира на Хитлера, а они који бомбардују либијску дјецу се не представљају као десничари.

    Текст је коректан. Човјек се не осјећа компетентним да пише о књижевном дјелу, па је писао о Симићу, да му мало дигне цијену код жена.

  4. Slažem se sa Draženom i Grmušom. Simić je sam jednom rekao da “neki imaju potrebu da stave njega desno, da bi mogli reći su oni lijevo“ . Upravo Dražen je to lijepo opisao.

    Koliko se sjećam, Frontal je među rijetkima branio novinara Vidovića kada su ga napali neki iz Fokusa, čini mi se, i u još ar slučajeva se pokazao kao korektan portal.

    E to sad, što neki čim vide Ћ, vide “desničare“, to dovoljno govori o njima, a i nama, dokle smo dogurali.

    Inače, pročitao sam tri priče iz Simićeve knjige, a prije ukupne ocjene, reći ću da mi se sviđaju slike u US.

    Evo ja pišem latinicom jer mnogo koristim engleski i španski u poslu koji radim, a ponekad i ćirilicom, mada se trudim da to okrenem, pogotovo otkad više čitam i pratim Frontal

  5. Ајаоооооојјјј…:-o
    Бљузгаво, бљузго га убљузга к’о бљузгавицу у фебруару…
    А ја отоич пит’о сина што сте га звали бљузго у гимназији? Баш фин младић…

  6. Нјацрње је што се данас за десничаре престављају типови попут Дражена. Бити десничар код Срба данас, значи мрзити Запад, обожавати диктаторе широм свијета, од комунистичких до вјерских.

    Бит десничар значи бити за Запад, за повратак Срба у породицу слобдних и напредних европских народа.

    Бити десничар- Србин значи тежити да се боримо за вриједности предкомунистичке Србије, Бога краља и отаџбину.

    Ово што се данас представља за десничаре је покупљено са маргина комунистичих и фашистичких покрета.

    Један мој пријатљ је правио накакву “анализу“ (додуше у кафани)и закључио да данас код Срба највећи “десничари“ носе имена: Дражен, Дубравко, Борис, Игор, Данијел (не мислим на Симића)итд.

    Ријетко ћеш међу тим “десничарима“ наћи имена Димитрије, Василије, Јован, Вук, Симо итд.

    Је ли Дани(ј)ел десничар или није, не знам, али знам да Милко није. Јер да јесте никад не би смио себи да дозволи да приђе партији која је носи све епитете “десничара“ које сам набројао.

    Овако би требало да изгледа програм неке десне странке http://www.spo.org.rs/file/jezgrodesnesrbije_web.pdf

  7. Симо П. Ороз, 23.07.2011. 11:02:39

    Ja мислим да Ви још нисте изашли из овог филма http://www.youtube.com/watch?v=mZWxCZHmyU0&feature=related

    Пред изборе сте недвосмислено подржали диктатора, а мислим да ни он још није изашао из комунизма. Како коментаришете што се окреће Русима? „Мржња према Западу“ је параноидна пројекција. Ја имам много родбине на Западу, шаљу ми евре и доларе, и ја јако волим Запад.

    „Бит десничар значи бити за Запад“

    Ово је нова идеологија која ће се изучавати на Факултету политичких наука у класи Радмиле Чокорило.

    Краљ није никаква вриједност једне земље. Он само може бити украс. Не знам зашто би неко у 21. вијеку био на челу једне земље само зато што припада једној породици. (примјер из окружења Изетбеговић сениор и јуниор) Боље им је да мирују и уживају у својим дворима. Увијек се нађе нека српска будала да краљу проспе цријева.
    Вриједност једне земље су образовани и поштени и радни људи.
    Идеологије ме не занимају. Имам много више осјећаја према социјално угроженим људима од било ког члана или лидера Социјалистичке партије, а страсније љубим слободу и отаџбину и од чланова СРС и СПО. Мислим да су подјеле на лијеве и десне превазиђене и прихватам: НИСАМ ДЕСНИЧАР!

    А да ли је Којот Драшковић десничар?

    Да ли је био секретар Мике Шпиљка као члан КПЈ?

    Да ли је касније убачен у политички живот Србије од стране СДБ и основао паравојну јединицу „Бели орлови“?

    Да ли ова изјава промовише вриједности предкомунистичке Србије:
    http://www.youtube.com/watch?v=Kh7Xy46fLAo&feature=related , или је покупљена с маргина фашистичких покрета?

    Или је подршка Рекому вриједност предкомунистичке Србије?
    http://www.youtube.com/watch?v=-9nbTNXS-9Q Да ли би Дража Михајловић потписао подршку Коалицији за РЕКОМ?

    Сад му је ЦИА мајка.

  8. „Вриједност једне земље су образовани и поштени и радни људи.
    Идеологије ме не занимају. Имам много више осјећаја према социјално угроженим људима од било ког члана или лидера Социјалистичке партије, а страсније љубим слободу и отаџбину и од чланова СРС и СПО. Мислим да су подјеле на лијеве и десне превазиђене“

    Браво Дражене, колико ће још воде протећи Савом, Дрином, Врбасом…. док неки уклавире то?
    Десничар сам зато што волим свој народ и припадност својој нацији, ако је то то, нека је, а социјалпатриота сам јер не прихватам постојање класа унутар мог народа, противим се тајкунизацији друштва, непотизму, деспотизму и свему оном што је рецидив неког наопаког неолиберализма на бољшевички начин спроведеног код нас…

  9. Национализам и шовинизам нису исто. Чак не могу да стоје ни у истој реченици. Аутор текста је у једном дијелу лијепо дефинисао разлику, а онда опет упао у замку.

    И највећи српски проблем… ПРАВДАЊЕ! Престанимо да се правдамо свакоме и гледајмо своја посла!

  10. anja banja luka, 23.07.2011. 14:02:43

    Ања, тачно тако! Поистовјећивање национализма са шовинизмом је „оруђе“ ових „мулти-култи“ ликова који су толико агресивни према свему што, макар мало, вуче ка националном. Ваљда због тих непрестаних напада који долазе од „грађански“ настројених паметњаковића и долази до тог правдања.

  11. drazen78bl, 23.07.2011. 12:42:47

    ““Бит десничар значи бити за Запад“
    Ово је нова идеологија која ће се изучавати на Факултету политичких наука у класи Радмиле Чокорило.“

    Шта је писац хтио да каже!?

    Проглашавати неког фашистом само зато што је против тога да се српском земљом вијори фашистички-усташки барјак могу само новкомпоноване патриоте попут теба. Човјек није поменуо ни бошњачке ни хрватске барјаке него усташки и барјаке страних држава, Турске и Албаније.

    “Не знам зашто би неко у 21. вијеку био на челу једне земље само зато што припада једној породици.“

    По теби монархије не приличе 21.вијеку, а најразвијеније земље 21.вијека су управо монархије. У Европи има много и република и монархија. Неке републике су развијене, неке нису, али су све монархије у Европи мапредне и социјално праведне земље.

    “Да ли би Дража Михајловић потписао подршку Коалицији за РЕКОМ?“

    Дража сигурно не би подржао РЕКОМ. Да су Дража и Дражини официри били на мјесту Младића и Младићевих официра, разлога за постојање РЕКОМ-а не би ни било.
    Боље би било да си поставио питање би ли Тито подржао РЕКОМ.

    Нису официри чије злочине истражује РЕКОМ завршили краљевску него комунистичку војну академију. Није њих васпитавао Дража него Тито.

    rammstein, 23.07.2011. 13:52:59

    “Десничар сам зато што волим свој народ и припадност својој нацији“

    Зар љевичари не воле?

    Вољети рипадност својој нацији!? Који бисер. Рамо, ниси ти десничар, ти си ТУРЧИН, азијатског менталитета.

  12. Симо П. Ороз, 23.07.2011. 15:51:11

    Како сад Рамштајн Турчин? Зар није ОРОЗ турска ријеч?

    Писац је хтио да каже да живите још у 1941. години, да за Вас и данас вриједи подјела Срба на четнике и партизане. Ето ниједан мој предак није био у четницима, а неки јесу у партизанима, а можете се сјетити како сам реално, непристрасно писао о тим стварима. Подјела на оне који су за Запад и оне који су за Русију савршено је исмијана у филму „Три карте за Холивуд“, а Ви и даље живите у том времену. Рат је прошао, изађите из подрума.

    Можда нисам одабрао најбољи примјер, али добро се сјећамо запаљивих Којотових националних говора, а још боље говора из протеклих неколико година. Више није човјек СДБ, већ ја прешао на виши ниво.

    Мислите да би нам боље било да смо монархија. Па ми имамо краља коме плаћамо данак. Зар нам треба још један?

    Јутутунска народна химна

    Боже свети, подржи нам Краља
    Здрава, крепка, охола и славна,
    Јер на земљи нит’ је кадгод било,
    Нити ће Му икад бити равна.

    Овај народ врло добро знаде
    Да је створен само Краља ради,
    Да Му даје порезе и хвале,
    Да Га двори и понизно кади.

    Боже силни с висока жилишта,
    Саслушај нам нашу жељу стару,
    Боже свети, не дај ником ништа
    Да што више остане Владару.

    Ради Њега сва створења живе,
    Ради Њега сунце греје с неба.
    А тај народ, а ту земљу нашу,
    Подржи је – ако Краљу треба.

    Одузми нам и жеље и гласа,
    Одузми нам мудровања клета,
    Да Његову намеру не пречи,
    Да Његовој мудрости не смета.

    Дај Му с неба најсветије даре,
    Полиције, шпицле и жандаре,
    Ако неће да душмана свали,
    Бар на своме нек срце искали.

    Нек народи нашу славу знаду,
    А нас пусте чмавати у хладу,
    Ал’ и онда нек је стража јака,
    Јера има сана свакојака.

    Ј. Ј. Змај.

  13. По овој пјесми, као и по Домановићевим сатирама може се закључити да Срби најмање 100-150 година тапкају у мјесту. И онда су имали краља којем је све било подређено, коме су давали порезе и хвале, коме су плаћали полицију.

    „Дража сигурно не би подржао РЕКОМ. Да су Дража и Дражини официри били на мјесту Младића и Младићевих официра, разлога за постојање РЕКОМ-а не би ни било.
    Боље би било да си поставио питање би ли Тито подржао РЕКОМ.
    Нису официри чије злочине истражује РЕКОМ завршили краљевску него комунистичку војну академију. Није њих васпитавао Дража него Тито.“

    Као прво, нема генерализације. ЈНА је школовала официре да ратују по међународним конвенцијама и обичајима рата. Велики дио српских официра и војника је ратовао часно. Онај ко није, није зато што је битанга и нечовјек, а не зато што га је тако учила ЈНА. Мој отац је био официр у 16.крајишкој бригади. Имали су највеће успјехе у протеклом рату, а нико није ни осумњичен за ратне злочине.

    У 2.свјетском рату су четници убили доста муслимана у Подрињу. Поједини су починили и злочине, али сигурно да за то нису имали наредбу Драже Михаиловића. Да је постојао РЕКОМ након оног рата, Дража Михаиловић би одговарао по командној одговорности. Немојте ми рећи да су четници били цвијећке! Тај рат је био најпрљавији рат и све војске су чиниле страшне злочине. Ликвидација Драже Михаиловића је такое злочин. Броз јесте починио много веће злочине у рат (али и у миру) од четника.

    Исто тако је могуће да генерал Младић нема везе са злочинима. Можда је одговоран само зато што није казнио починиоце у властитим редовима.
    Ви пресуђујете прије да не чујете ријеч одбране и по томе се стављате у раван са Маловићима и другима, који су судили Ђенералу.

  14. drazen78bl, 23.07.2011. 17:53:40

    Дражене ваљда си свјестан да је ороз турска дроља залутала на Фронтал.
    Иначе како будали објаснити да љевичари никад нису водили националну него класну борбу!?

    Како објаснити турској дрољи да СССР давно престао постојати и да је сад депласирано кукурикати против совјетске и комунистичке власти исто као кад би неко говорио живио стаљин или живио броз!

    Како говечету објаснити да на западу нема ни класичне деснице нити љевице, имаш гомилу лакеја као онај пекинезер саркози, који носи женски број ципела, имаш британску октопод баба краљицу која се излегла у камелеона, имаш ординирану црначку марионету мубарек обаму, имаш педофиличног старца берлусконија…имаш камару имбецила, јбт који избор? све мој до мојега, десница али право у чело за те смрадове!

  15. drazen78bl, 23.07.2011. 12:42:47

    „Како коментаришете што се окреће Русима“?

    Значи, ипак се окреће Русима?! :D:P

    Занимљиво је ово око монархије. Не видим ништа лоше у томе. Напротив. Генерално, Србија би требала да буде уставна парламентарна монархија. Повратила би свој углед, монарх је симбол јединства, он не би управљао земљом… то би радила Влада…, значи нпр. слична прича као у Шведској. Монархија је „бренд“…, а и супер звучи.

    Треба актуелизвати ово питање.

    Вјероватно су људи против принца Александра из безброј разлога, али горе од овога данас… не вјерујем да може.

    Треба видјети аргументе за и против!

    Слажем се за остало!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *