Британски Телеграф о Олимпијади у Паризу: Беспарица, свеопшти пад и инфективне болести

Дискриминација руских атлета — једно је од многих разочарења за оне који су очекивали тријумф спорта. Телеграф пише о финансијским тешкоћама са којема се суочавају организатори Олимпијских игара у Француској 2024. године.


Дарко Ристов Ђого: Ловћенски завјет

Капела на Ловћену данас је највише потребна државоликој територији која носи назив некадашње српске краљевине. Наравно: њој би се обрадовали и Срби ма гдје да живе.

Камен раскринкавања: У Поточарима се сахрањује од Бијељине до Сарајева

Овако раде: Дају на очиглед фото, који потпуно декласира њихове тврдње, без да ријеч кажу о том.
На камену је непорециво уклесано, да се на почетку број 8372… односио на простор од Бијељине до Сарајева. Да је био збирни и не коначан.



У Сребреници јула 1995. године, нико није убио 8.000 људи!

Антисрпски Хашки трибунал је 2008. године имао 3.568 патолошких налаза, да би анализом истих утврђено да је број ексхумираних тијела максимално 1.923. Откуд и зашто се онда, већ деценијама, лаже да је у јулу 1995. убијено преко 8.372 особе?



Отац директора погинуо 1992. године у Братунцу, а сахрањен у Меморијалном центру Поточари

Суљо Суљагић, отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића , према изводу из Матичне књиге умрлих страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца, а у јулу 2005. сахрањен у Поточарима као тобожња жртва конструкта под именом "геноцид у Сребреници".


Дани(ј)ел Симић: Два дана у Подрињу (вјечност у понављању)

Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.


Прикљученија Емира Суљагића: Фалсификатору на мјесту директора МЦ Поточари српски хљеб одвратан (није ни за псе)

Емир Суљагић, чувен по томе што је сахранио оца погинулог 1992. у Братунцу, као цивилну жртву "геноцида" из јула 1995. године у Сребреници. Отворена мржња и ратно хушкаштво иде дотле да му смета и хљеб из српских пекара.