Свемирска хроника: Иранци послали другог мајмуна, кинески зец слетио на мјесец

Иран је данас други пут успјешно послао мајмуна у свемир, наводи се данас на сајту иранског предсједника Хасана Роханија.

За лет у свемир прву пут је коришћено течно гориво. Детаљи о лансирању летјелице и мјесту са којег је лансирана нису саопштени.

Иран је крајем јануара ове године саопштио да је успјешно послао мајмуна у свемир, чиме је желио да покаже да је постигао напредак у оквиру свог свемирског програма.

Мајмун назван Пишгам, што на фарси језику значи „пионир“, тада је успјешно у ракети „Кавошгар“ (Истраживач) лансиран у свемир, на висину од око 120 километара, и враћен на Земљу после 20 минута.

Циљ иранског свемирског програма је да се за пет до шест година у свемир пошаље човек.

Иран је од 2009. године у свемир послао три сателита и једну капсулу у којој су били пацов, корњача и инсекти.

Кинеска истраживачка свемирска летјелица „Чанге-3“ успјешно је слетјела данас на површину Мјесеца, чиме је Кина постала прва земља која је то учинила током последњих 37 година, известили су кинески државни медији.

На кинеској државној телевизији приказане су слике површине Мјесеца у тренутку кад је летјелица дотакла тло, пренио је АП.

У саставу летјелице је свемирски модул и први кинески луноход „Јуту“ или „Зец од жада“, тежак око 100 килограма, који може да развије брзину од 200 метара на сат.

Самоходни луноход напустиће „Чанге-3“ и почети тромесечну мисију истраживања геолошке структуре и материја на површини Месеца у недељу, навео је Итартас.

Назив космичкој летјелици „Чанге“ дат је по имену древне кинеске богиње Мјесеца, а луноходу по зецу који је, према кинеској митологији, био њен љубимац.

Кина је, у оквиру програма проучавања Месеца, 2007. године лансирала летјелицу „Чанге-1“ која је за 16 мјесеци сачинила тродимензионалну карту мјесечеве површине високе резолуције.

На Мјесец је Кина 2010. године упутила другу истраживачку летјелицу ради фотографисања области у којима би могао да слети космички апарат, а лансирање „Чанге-3“ означио је почетак друге фазе истраживања тог природног Земљиног сателита, који подразумијева излазак летјелице у Мјесечеву орбиту, приземљење на површину и њен повратак.

Прве астронауте Кина планира на Мјесец да упути после 2020. године.