Совиљ: Нови систем финансирања здравствених установа тражи чврсту контролу

Директор Опште болнице Приједор Мирко Совиљ оцијенио је да је нови систем финансирања болница и клиника у Републици Српској, који се примјењује од 1. априла, добар и стимулативан, али да захтјева чврст систем контроле коју би требало да врши Фонд здравствене заштите РС.

"Предност новог система финансирања је што се новац здравственим установама распоређује по пруженим услугама, али је Фонд у обавези да контролише да ли клинике и болнице адекватно биљеже пружене услуге", рекао је Совиљ Срни.

Он је подсјетио да Фонд сваки мјесец формира цијене услуга на основу расположивих средстава за тај мјесец и на основу броја услуга који болнице и клинике прикажу да су пружиле, и то услуга дијагностичко-терапијских /ДТС/, консултативно-специјалистичке заштите /КСЗ/ и дневне болнице.

"Зато се дешава да је цијена услуга из мјесеца у мјесец другачија. Ако порасте број услуга у болницама и клиникама, онда се смањи њихова цијена. Тако је цијена бода ДТС-а у априлу била 737 КМ, у мају 725, у јуну 666, а у јулу 679 КМ", навео је Совиљ, додајући да су сличне разлике биле и у цијенама бодова за КСЗ и дневну болницу.

Он је упозорио на могућност здравствених установа да злоупотребљавају нови систем финансирања приказивањем услуга сложенијима него што су пружене, чиме могу доћи до више новца, будући да је ДТС бод скупљи ако услугу прате компликације или и компликације и коморбидитет.

"Анализе показују да има установа које имају 45 до 50 одсто таквих услуга, као и да има мањих установа које су наводно пружале клинички ниво услуга за које реално нису способне, али практичних посљедица за установе које су тако радиле нема, што би се морало промијенити", рекао је Совиљ.

Према његовим ријечима, једна од највећих предности новог система финансирања јесте уређивање односа међу установама секундарног и терцијарног нивоа.

"Сваку услугу коју пружи установа може и да наплати од Фонда, док је раније, на примјер, болница која пружи клиничку услугу зависила од клинике да ли ће ту услугу наплатити или не", подсјетио је Совиљ.

Он је поновио да нови начин финансирања болница и клиника није повећао ниво средстава којима здравство располаже, али је увео практично тржишне односе.

"Општа болница Приједор располаже у просјеку истим новцем као и лани, али јој је пословање оптерећено јер су у међувремену поскупјели енергенти, санитарни материјал и лијекови, уведени су скупи медикаменти и скупи препарати на болничке листе, а нови закони о порезима и доприносима коштају је додатних 780.000 КМ годишње", истакао је Совиљ.

У првом полугодишту Општа болница Приједор исказала је 415.800 КМ губитка, што је за 30 одсто мање него у истом периоду лани. Оптерећена је и кумулативним дугом од 4,8 милиона КМ према добављачима, од чега 2,8 милиона КМ за струју, а близу милион КМ за воду.

Садашње руководство ове здравствене установе 2006. године затекло је 19,8 милиона КМ кумулативног дуга.