Вранкић позива политичаре да се уозбиље

Министар финансија и трезора БиХ Драган Вранкић упозорава да БиХ, ако не усвоји буџет за 2011. годину, неће моћи усвојити ни буџет за наредну, подсјећајући да привремено финансирање важи до краја ове године.

Он је позвао све политичаре "да се уозбиље и коначно договоре о буџету и свим другим важним питањима", наводећи да је БиХ већ поприлично изгубила кредибилитет код међународних институција.

"Ако не усвојимо буџет, не само због немогућности финансирања институција и свега што иде кроз буџет, шаљемо лошу поруку о БиХ да нисмо кредибилни и да не можемо донијети један од основних докумената у земљи", рекао је Вранкић за Радио "Слободна Европа".

Он је навео да укупни дуг БиХ износи 9,4 милијарди марака што је, генерално гледано, 33 или 34 одсто БДП-а и да БиХ није презадужена земља. Спољни дуг је око 6,3 милијарди марака, односно 22,3 одсто.

Вранкић наглашава да, ако буџет не буде усвојен, нема ни отплате спољног дуга. "Уколико се буџет не усвоји, нема ни реализације отплате спољног дуга, а то онда не само да повећава плаћање камата, него шаље и лошу поруку о БиХ и отежава ситуацију свима који разговарају о свим будућим задужењима и инвестирањима у БиХ. Значи да реални сектор онда долази у врло озбиљне проблеме", упозорио је Вранкић.

Он је рекао да је БиХ за прошлу и ову годину, или у посљедње три године, смањивала учешће са јединственог рачуна уважавајући чињенице да је било пренесених средстава из претходних година, али да је дошао дан кад више тих средстава нема и да узимање са Јединственог рачуна мора бити знатно веће него што је било до сада, што се негативно одражава на ентитете.

"Они већ имају своје дефиците и тешко се уклапају, али мислим да се мора наћи компромисно рјешење и да морамо задовољити потребе и државе и ентитета. Отворено кажем да буџет државе не треба бити већи него што је био 2010. или 2011. године, али се мора осигурати бар тај ниво, што опет значи повећано узимања са Јединственог рачуна", рекао је Вранкић.

Он је истакао да политичари морају што прије ријешити актуелна питања о којима се свакодневно расправља. "Након тога бисмо пустили политику политичарима, а ми се бавили реалним секторима и у заданим оквирима покушали осигурати оно што је најпотребније у БиХ, као што су радна мјеста, од чега би сви имали директне и индиректне користи", рекао је Вранкић.