Врана Банди очи не извади: Тужилац мора бити разријешен

Хана Врањешевић је или неука и неспособна или корумпирана и неподобна да буде тужилац. Мора да одговара дисциплински, и ВСТС БиХ мора да је разријеши дужности.

уторак, јун 16, 2020 / 15:54

Пише: Стефан Мачкић

Окружно јавно тужилаштво у Бањој Луци донијело је, по тужиоцу Хани Врањешевић, наредбу о обустављању истраге против Милоша Бандића. Он је, подсјећамо, Ивану Бегићу, омладинцу Партије демократског прогреса, озбиљно пријетио и вријеђао га док га је испитивао као инспектор Полицијске управе Бања Лука. Све је снимљено и објављено, али Бандић за кривично дјело још увијек неће одговарати, било због (правне) неукости и неспособности или кормупираности и неподобности Врањешевићеве.

https://www.youtube.com/watch?v=3BKZD7wW0E8

Врањешевића, наиме, Наредбу темељи на крајње несувислој и очигледно погрешној примјени правног начела ne bis in idem, образлажући како је Бандић већ кажњен у унутрашњем дисциплинском поступку који је спровело Министарство унутрашњих послова (смањена му је плата). Међутим, то начело штити лица од вишеструког суђења, тј. по њему се никоме не може два пута судити, пред судом, за исто дјело, али дисциплински поступак није суђење пред судом, и утврђена дисциплинска одговорност нипошто и никако не искључује кривично гоњење. То потврђује, врло јасно, и члан 4. Закона о кривичном поступку: "Нико не може бити поново суђен за дјело за које је већ био суђен пред судом и за које је донесена правоснажна судска одлука.”

Начело ne bis in idem је једно од темељних начела кривичног права и гаранција коју оно пружа је универзално признато људско право. Једноставно, не постоји правник који га не познаје и тешко да ћете наћи иједног који би га, здравог разума и чисте савјести, тумачио онако како то чини Врањешевићева. Према њеном тумачењу, сваки убица може напросто да оснује предузеће, убије човјека у својству запосленог, сам себе дисциплински казни и тако се заштити од кривичне одговорности (готово истовјетно поређење направиће ће и Бегић одговарајући на наша питања).

Такво тумачење је у супротности и са праксом Европског суда за људска права. Тај суд је потврдио, на примјер, да истовременим изрицањем дисциплинских мјера отпуштања и умањивања пензије за 75%, с једне стране, и осудом у кривичном поступку, с друге стране, полицајцу одговорном за сексуално узнемиравање и силовање трију притворених жена није повријеђено право да му не буде више пута суђено за исто дјело, што му јемчи члан 4. Протокола 7. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (Пол Бенфилд против Уједињеног Краљевства, Одлука број 6223/04, од 6. фебруара 2014).

Врањешевићева је, дакле, или неука и неспособна, или корумпирана и неподобна, за тужилачку функцију. Постоји, додуше, и трећа могућност – да јој је озбиљно запријећено, али тужилац би то морао да пријави и тражи заштиту, а не да доприноси разарању уставног поретка Републике Српске и било каквог привида правне државе. Ако ће те вриједности жртвовати због личне безбједности, онда није ни требало да се прихвата тако важне и народним новцем веома лијепо плаћене функције, па је опет ње недостојна.

https://www.youtube.com/watch?v=Zh6la1YIm1o

Питали смо зато Уред дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине када ће Врањешевићева дисциплински да одговара. Доставили су нам "одговор”, али на једноставна питања нису одговорили: позвали су се, наиме, инсинуирајући ненадлежност, на законске одредбе које немају никакве везе са утврђивањем дисциплинске одговорности тужилаца, за шта је у Босни и Херцеговини надлежан искључиво Уред дисциплинског тужиоца.

Питали смо и Бегића, да ли ће изјавити притужбу на спорну Наредбу и да ли ће Уреду дисциплинског тужиоца поднијети притужбу против Врањешевићеве. Одговорио нам је да су његови адвокати већ саставили притужбу, додајући са досјетљивошћу својственом само нашој опозицији да је "уведено ново правило у правосуђу Српске које није ne bis in idem а које се зове ’Кадија те тужи, кадија те суди!’”, јер се "Хани Врањешевић имам право жалити на Хану Врањешевић.” (Посљедње и није тачно, јер о притужби одлучује, помало збуњујуће, канцеларија тужиоца, али канцеларију тужиоца чине главни тужилац, замјеници главног тужиоца, шефови одјељења и шефови одсјека, сходно члану 26. став (4) Правилника о унутрашњој организацији и пословању јавних тужилаштава Републике Српске.)

Бегић такође наглашава да је "правило ’не два пута о једном’ (ne bis in idem) могуће само да је СУД пресудио Милошу Бандићу, а што знамо – није било.” Истиче да је први од та три "преседана” то што је "вођен поступак и никада није саслушан Милош Бандић, као окривљени [Бандић је имао статус осумњиченог, оп. а.], нити ја као оштећена страна.”

Одговарајући на питање да ли ће поднијети притужбу и Уреду дисциплинског тужиоца, одговорио нам је да ће се обратити "[н]е само ВСТВ-у него ћу поднијети и кривичну пријаву против Хане Врањешевић, те хитно захтјевати њено изузеће из овога случаја”, додајући и да је "[о]на […] починила и кривична дјела несавјесног рада у служби и злоупотријебила је положај и овлаштења због интереса владајућег СНСД-а.”

"Замислите да ви одете и убијете човјека, због тога вас послодавац казни са 20% плате и ви не можете кривично да одговарате. Ово је позив на рушење демократије и чињење кривичних дјела”, закључује Бегић. "Кад-тад ће се и она, и Милош Бандић и министар Лукач наћи иза решетака. Ја одустати нећу.”

Питали смо га да ли је Бандића или Републику тужио приватно, на шта је одговорио да није: "То мора да ради Тужилаштво, за то примају плате. Републику Српску нећу тужити, нисам ја Драган Лукач да тужим државу у којој живим.”

Ова је опаска, међутим, на климавим ногама: правна држава се гради и приватном тужбом, нарочито ако службена реакција редовно изостаје. Осим тога, опозиционо прегалаштво било би бар озбиљније и занимљивије, ако не и друштвено и политички корисније, када би се опозиционари потрудили да кроз наше судове приморавају нашу власт и наше јавне службенике да поштује нашу народну вољу изражену кроз наш Устав и наше законе. Судски поступак Бегића против Бандића би било занимљиво пратити, што би Бегићу могло користити политички. Нашем друштву би свакако користило учвршћивањем и популаризацијом како јавности суђења, тако и суђења уопште, те изградњом култа и институције суда. Бандић би њежније пријетио када би за сваку пријетњу морао да исплати пет или шест хиљада марака умјесто 20% плате, а то би послало и јасну поруку његовим истомишљеницима. Самим тим, и грађани би се осјећали безбједније и били би безбједнији.

Будући да је раније објављено само да је Бандић смијењен, док се у Наредби казује да му је тек умањена плата, и то на период од два мјесеца, обратили смо се и Министарству унутрашњих послова тражећи да нам потврде да ли, и зашто, народ и даље плаћа дотичну персону. Одћутали су.

Да не бисмо превише застранили у апстрактно наглабање о тужилачким бесправним бесмислицама и политичке борбе странпутицама, вратимо се суштини. Полицајац, тада начелник, који треба да штити народ од криминала, озбиљно је пријетио и вријеђао политичког активисту јер је "дао […] изјаву, али нама се та изјава не уклапа.” Тужилац, који треба таквима да обезбиједи лијепу затворску казну, спасио га је од суда. Они – плаћени народним новцем, бисерима баченим – за све то морају да одговарају.

Гледајући шире, пак, такво поступање наоружава аргументима сваку ону будалу која чезне за развлашћивањем Републике Српске све до њеног укидања. Институционализована бахатост, самовлашће, безакоње, бешчашће – то је трулеж која разара снагу Републике да се одбрани од бројних вањских непријатеља. Помагати им, шта је то него велеиздаја?

И, за крај, наградно питање: ако је против Бандића већ обустављена истрага, шта је са истрагом против оних његових нас, за које рече да им се Бегићева изјава "не уклапа”?



2 КОМЕНТАРА

  1. Опозиција долази! Као у серији игре тронова: “зима долази…” тако и опозиција најављује долазак већ дуго, да не заборавим, главе ће “падати” кад дође, јер како видим изгубиће мандат на обрачуну са неистомишљеницима.

Оставите одговор