УН: Зауставити богате да пљачкају сиромашне
УН усвојиле су глобалне смјернице за богате земље које купују земљиште у земљама у развоју. Добровољни прописи позивају све владе да заштите права старосједилаца који користе земљу. Процјењује се да је 200 милиона хектара, област осам пута већа од Британије, купљено или узето под закуп у посљедњих 10 година, већином у Африци и Азији, подсјећа […]
УН усвојиле су глобалне смјернице за богате земље које купују земљиште у земљама у развоју.
Добровољни прописи позивају све владе да заштите права старосједилаца који користе земљу.
Процјењује се да је 200 милиона хектара, област осам пута већа од Британије, купљено или узето под закуп у посљедњих 10 година, већином у Африци и Азији, подсјећа Би-Би-Си.
Али, хуманитарне агенције упозоравају да ће бити веома тешко осигурати глобалну примјену смјерница.
Клара Џамарт из организације "Оксфам" каже да је ово само први корак и да треба бити опрезан. "Владе нису обавезне да примјењују ове мјере", рекла је она.
Растућа је забринутост у вези са такозваним приграбљивањем земље када стране владе или компаније купују велике површине земље.
У афричким земљама као што су Етиопија, Јужни Судан, Конго и Сијера Леоне сви су потписали уговоре о земљишту са страним инвеститорима.
Вјерује се да ће овај споразум осигурати приступ земљи, воденим ресурсима и шуми милионима сиромашних људи који су од давнина користили ту земљу.
Биле су потребне три године да се уради овај документ у коме УН позивају владу да буду транспарентни у вези са споразумима око земљишта, да консултују локалне заједнице и бране права жена да посједују земљу.
У документу се, такође, наглашава одговорност мултинационалних компанија и корпорација да поштују људска права када дођу у одређену страну област.
Проблеми су извјесни у многим дијеловима Африке гдје локални фармери, сточари и скупљачи биљака немају никаква формална документа за кориштење земље, коју најчешће посједује држава.
Власти често тврде да међународни споразуми доносе инвестиције и нове технологије у регион, што је на корист локалном становништву. Али то није увијек реалност и организације за људска права истакле су случајеве када су хиљаде људи биле натјеране да напусте своја вјековна огњишта како би оставили простор страним инвеститорима