У току је првобитна акумулација контроле понашања

У свијету је у току процес првобитне акумулације нематеријалног карактера, који ствара основу за нови друштвени систем, користећи могућности дигиталних технологија.

уторак, 19 октобра, 2021 / 15:49

Аутор: Јевгениј Чернишов

Превод: Александар Мирковић

О контурама овог система и његовом теоријском разумијевању говорио је за "Дан ТВ" историчар и мислилац Андреј Фурсов, представљајући књигу Шошане Зубоф (Shoshana Zuboff) Епоха надзорног капитализма (The Age of Surveillance Sapitalism). Упознаћемо читаоце са најважнијим дијеловима његовог излагања.

Зубоф пише да надзорни капитализам није контрола над средствима за производњу, већ над средствима за модификацију потрошње. То јест, главни фактор који се отуђује јесте – понашање, примећује Фурсов.

Човјек као сировина

"Она пише да је Гугл изумио надзорни капитализам, као што је почетком 20. вијека компанија Џенерал електрик изумила менаџерски капитализам и масовну производњу. Но, заједно са Гуглом – ту су и Мајкрософт, Фејсбук и тако даље. Производи надзорног капитализма нису продукти који учествују у размијени вриједности, што је карактеристично за капитализам. Они не стварају конструктивне односе "произвођач – потрошач", већ "пакују" наше понашање, навике и искуство тако да служе туђим интересима. Човјек постаје сировина.

Овај надзорни капитализам зна све о нама, а ми о њему – практично ништа. Ако је индустријски капитализам процвјетао науштрб природе, онда се информациони капитализам гради на рачун људске природе. Но, у томе је ствар – то више није капитализам. Зато што је капитал – опредмећени рад, који се може уложити (у производњу или неку другу дјелатност, прим. прев) и створити нову вриједност. Ако је ријеч о контроли друштвеног понашања посредством ваших потреба, или колико пута кликнете мишем – и то се биљежи – то већ није капитализам. Овде је објект присвајања сам човјек" – каже Фурсов.

Понекад нови систем називају – дигитални феудализам. То је грешка, истиче историчар. У феудализму су отуђивали у односу на човјека – спољашње факторе, прије свега власт располагања земљом. ИТ корпорације отуђују човјекову власт над собом, сопственим потребама и избором.

"Године 2004. Гуглов Џи-мејл почео је да скенира личну преписку да би је искористио за циљеве рекламирања. Године 2007. Фејсбук је отпочео пројекат "Бикон" као нови начин социјалног ширења информација. Заправо, он је дозволио оглашивачима на Фејсбуку да прате кориснике и открију шта купују, без њихове дозволе. То јест, појавио се нови облик економске власти, но за њом слиједи и политичка власт. Зубоф говори да се цитизенс претворио у нетизенс – житеља мреже. А они су лишени права на приватност. Чим изађете на мрежу са вашом приватношћу је завршено."

"Веома је интересантан термин – бихејвиорални вишак вриједности. То јест, понашање постаје тај вишак вриједности. За разлику од индустријских предузећа Гугл присваја као вишак вриједности човјеково понашање. То јест, човјек се присваја у цјелини као потрошачка индивидуа. Њега облажу паучином потрошачких информација. Нико се није досјетио да се овде не ради само о новом облику експлоатације, већ о новом виду човјековог отуђења. При чему је оно дошло у облику веома доброг геџета. Субјект је Гугл и комплекс платформи. Они сакупљају податке о понашању људи. То јест, формира се човjек који је већ оспособљен за Гугл и зависан од њега. То није резултат унутрашњег развоја дигиталних технологија. Непосредно из дигиталних технологија то не настаје. То је друштвено-економска конструкција. Технолошко уређење је последица друштвеног система, а не обрнуто" – изјавио је Андреј Иљич.

Аналогија са 16. вијеком

Ако је масовна производња тежила да створи нове изворе потражње онда Гугл и њему сличне корпорације изграђују бизнис око растуће потражње оглашивача.

"Човjек који куца на рачунару и нешто наручује мисли да је потрошач. Не! Он је сировина. О њему се сакупљају информације. Реални потрошач Гугла је – оглашивач. А човjек је жива нафта. Отуда и атмосфера потпуне тајности на Гуглу" – истиче Фурсов.

"Долазимо до важног појма – првобитне акумулације. У своје вријеме, некапиталистичка првобитна акумулација створила је основу капитализма, пошто сваки систем настаје на вансистемским предусловима. То што ради Гугл – и јесте првобитна акумулација, само не капитала већ некапиталистичких актива за ново уређење. При чему је све то некако непримјетно највећем броју људи. У 16. вијеку, када је вршено ограђивање, било је очигледно: људе су изгонили са земље. Данас људе истјерују из њихове приватности која омогућава слободу избора. Међутим, функционише и материјални процес – уништење малог и средњег бизниса. На тај начин се рашчишћава трг за ново уређење. И у таквим структурама, као што је Гугл, долази до међусобног преливања власти и својине. Јер, уколико контролишете понашање људи то већ није својина – то је власт.

Долази до успостављања корпоративне контроле над одређеним зонама у којима нису на снази државни закони, већ правила дате корпорације. То јест, такве структуре врше институционализацију слободе друштва. У овим структурама постоји сложен трокласни систем акционара, а на врху су – један-два човјека. Они и доносе све одлуке, то су "жреци". Повезани су са специјалним службама, дубоком државом и банкама. Оно што Зубоф зове надзорни капитализам и дубока држава – двије су форме у којима сазријева принципијелно ново посткапиталистичко уређење. ИТ корпорације конструишу и претендују на друштвене територије, по обиму без преседана, које још нису обухваћене законом, на примјер – сајбер простор. Оне су се и упутиле тамо. Овде имамо аналогију са 16. вијеком у историји капитализма. Сјеверноатлантски субјект га је стварао у својој морској зони, која није била уређена (пиратерија). И освојили су ту територију. Исто се дешава и сада.

Господари ових процеса постају "жреци информација". Они одлучују која информација се даје друштву, која се крије, а која одбацује. Испада да је то расподела знања. Постоји знање за масе и тајно знање. Дигитализација се појављује као оруђе за лишавање права. Моћ ових структура има свој извор у логици акумулације контроле над понашањем. То је принципијелно некапиталистичко уређење. Термин "ксесизам" (access) одражава суштину ових структура. Оне лишавају огроман дио становништва приступа знању. Рецимо, Сбер, који је добио велика права у модификацији образовања – то и јесте одсјецање огромног дијела становништва од знања и образовања. И, веома симболично, људи из Сбер-а су довели на форум у Санкт Петербургу Дању Милохина (руски модни тиктокер, блогер и репер, прим. прев). Ово и јесте симбол ‘масовке’ (масовни скуп, прим. прев) која је потребна платформама" – рекао је Фурсов.