У чему је тајна руског бетона: Девет пута отпорнији него обични

Научници су развили нови, флексибилнији облик бетона који би могао допринијети да зграде и грађевине широм свијета буду јаче и сигурније, преноси портал „Експрес“ писање „Њу атласа“.

субота, новембар 23, 2019 / 20:50

Тајна је у мјешавини, гдје су научници замијенили 40 одсто цементног везива богатим, еколошки прихватљивим материјалима који повећавају „давање“ и чине бетон истовремено еластичнијим и чвршћим.

Сваки бетон се израђује комбиновањем агрегата (шљунка, дробљеног камена или других чврстих материјала) с цементом. Цемент представља свакодневну ствар у модерном свијету, али његов изум у старом Риму утро је пут хиљадама година технолошког напретка. Римљани су створили најранији познати бетон кад су мијешали цемент и затим додавали шљунак и вулкански пепео да би га ојачали.

Касније, да би се добила чврстина и гибљивост, бетон се изливао око арматуре. Али постоје и главни недостаци употребе бетона ојачаног челиком, укључујући и једноставну ману изливања око гвожђа — било која врста влаге или супстанци лако се лијепи за пукотине и спојеве, које могу да садрже бактерије и друге агенсе који узрокују слабљење бетона временом.

Управо одлагање настанка те прве пукотине био је циљ научника из Центра за војне студије на руском Федералном универзитету на Далеком истоку, а њихова нова мјешавина је шест до девет пута отпорнија на пуцање од традиционалног бетона.

Осим тога, бетон има велики „еколошки отисак“, не само због процеса стварања цемента, већ и од отпадног бетона који се акумулира током времена. Због тога су стручњаци давно препоручили мање коришћење цемента.

Управо такав је нови руски бетон — не употребљава само чисти цемент као везиво. Умјесто тога, отприлике 40 одсто цемента замијењено је везивом сачињеним од љуски риже, отпада дробљеног вапненца и силикатног песка.

Пепео од рижине љуске већ се дуго истражује због могуће примјене у индустрији, док је силика минерал чија је кристална форма кварц, природни „пијесак“.

Обнављање отпада из каменолома, попут вапненца и мермерне прашине, може умањити утицај на околину, али и повећати чврстоћу влакана бетона.

Ова замјена даје плочицама бетона нешто гуменије квалитете, омогућујући им да се скупљају и да се враћају кад се изложе ударцима, умјесто да пукну.

Осим тога, нови бетон се сâм „запечати“ кад се излије, што значи да би могао бити врло прикладан за изградњу подземних грађевина попут бункера.

Није јасно да ли је бетон с 40 одсто мање цемента погодан за изградњу великих размјера. Грађевинари већ имају много врста арматура које треба узети у обзир у различитим климама, јер температура и влага играју улогу у начину на који арматура и бетон старе одвојено и заједно.

Флексибилнији бетон могао би бити изврсна алтернатива за изградњу мостова, гдје је потребно савијање, али задржавање облика. Научници су такође навели потенцијал изградње бункера и других сигурних војних и владиних објеката.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *