Три године од прве бразде у Пицином парку (Фото галерија протеста из 2012.)

Поводом три године од уништења зелене површине у центру Бањалуке, која је позната и као Пицин парк, Центар за животну средину жели да скрене пажњу јавности на забрињавајућу улогу институција у Републици Српској у незаконитом и неразумном уништавању заједничких добара свих грађана.

Центар за животну средину је још 2006. године упозоравао да усвајање регулационог плана којим се предвиђа уништење Пициног парка није у интересу грађана Бањалуке. Нажалост, тада се грађани нису у довољној мјери ангажовали како би спријечили усвајање поменутог плана.

Пицин парк је представљао једну од посљедњих зелених површина у центру Бањалуке која је могла бити уређена као парк, те тако бити од користи свим грађанима Бањалуке. Умјесто тога, градске власти на челу са бившим градоначелником Драгољубом Давидовићем и садашњим градоначелником Слободаном Гаврановићем, продали су ту површину фирми "Гранд трејд".

У то вијеме је то била фирма без прихода и без искуства у изградњи објеката, а добили су ову површину по вишеструко нижој цијени од тржишне и на упитно легалан начин. Овим потезом градских власти умањена су средства која су требала бити уплаћена у буџет града, те кориштена за неке од многобројних социјалних и развојних потреба у Бањалуци. Штавише, власти у Бањалуци до данас крију документе о овом пројекту и не желе да их покажу јавности, иако на тај начин крше и Закон о слободи приступа информацијама.

Републичке институције су такође подржале незаконите активности, а прије свих Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Инспекторат Републике Српске и надлежни судови у РС. Министарство је издало грађевинску дозволу, иако против Милета Радишића, директора фирме „Гранд трејд“, још увијек није био окончан судски процес у вези са афером продаје акција Медицинске електронике.

"Министарка Сребренка Голић је у више наврата јавно тврдила да је пројекат изградње у Пицином парку у складу са законом. Чак су и други представници власти у то вријеме тврдили исто, од Милорада Додика, Игора Радојичића и Небојше Радмановића, до Драгољуба Давидовића и Слободана Гаврановића", рекао је Миодраг Дакић из Центра за животну средину.

Правоснажном пресудом из јуна 2014. године Миле Радишић је осуђен на три године затвора, што значи да су сви ови високо позиционирани представници власти свјесно обмањивали јавност, дајући преурањене, паушалне и лажне информације, а у циљу заштите криминалних активности фирме „Гранд трејд“. До данас нико од њих није сносио било какву одговорност. Изостанак одговорности власти је постало правило, које је било још очитије у случају прошлогодишњих поплава.

"Центар за животну средину је 30. маја 2012. покренуо тужбу против Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, јер су постојале информације које су упућивале на могуће кршење закона при издавању грађевинске дозволе. Нажалост, надлежни суд није учинио ништа да би се градња обуставила, те провјериле многе незаконитости на које су упућивали документи који су били доступни јавности", казао је Дакић.

У прикривање криминалних активности су се такође укључили Полиција РС и судови у РС, који су се у више наврата оглушили о позиве грађана да испитају законитост рада фирме „Гранд трејд“, о којима су постојали многобројни докази. Са друге стране, полиција и судови су у више наврата кривичним пријавама и судским процесима покушали да застраше грађане који су оправдано указивали на незаконито уништавање ове зелене површине. Гушење грађанског политичког дјеловања власти су наставиле доношењем измнеја Закона о јавном реду и миру, као и приједлозима закона о јавном окупљању и јавности рада непрофитних организација.

"Изградња малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска, на изворима ријеке Сане и на ријеци Угар, те уништење мочварног подручја Бардача, су само неки од многобројних примјера који потврђују опредјељеност власти у РС да што прије прода или уништи што више природних богатстава, од чега ће корист дугорочно имати једино домаћи и страни тајкуни. Природни ресурси као што су вода, земља и шума су од животне важности за будуће генерације, обзиром да сви показатељи говоре да бисмо већ до краја овог вијека могли имати велике кризе хране, воде, климе и других критично важних фактора природе", рекао је Дакић.

Центар за животну средину је покренуо иницијативу Наш простор која има за циљ да грађанима Бањалуке омогући да правовремено и квалитетно учествују у планирању и кориштењу јавног простора у граду. Такође, покренули су и Архус центар који подстиче транспарентност рада јавних органа, а грађанима помаже да искажу своја мишљења о одлукама које могу имати утицај на животну средину.

"Ипак, треба скренути пажњу и на одговорност грађана, који коначно морају прихватити чињеницу да институције у многим ситуцијама не раде у интересу грађана, те да се грађани морају саморганизовати како би за своју дјецу и будуће генерације заштитили природне и људске ресурсе од неодговорне и криминализоване власти", навео је он.