Бог вам дао здравља, преко везе
Рекох прије неки дан новинарима. Дајте репортажу са човјеком који покушава нешто, било шта, да уради редовним путем, без потезања везе.
Рекох прије неки дан новинарима. Дајте репортажу са човјеком који покушава нешто, било шта, да уради редовним путем, без потезања везе.
Осим ако не жели да крши закон, власт Републике Српске нема нити један једини разлог да не пристане на врло једноставан захтјев опозиције – да заједно помогну јавном сервису да поново постане професионалан, објективан, непристрасан и независан.
"Поново је трпео од глади. Желудац је сам себе варио… Сањао је крофне. Вруће крофне. Ништа друго, само то. Чак ни тањир на коме су. Један дуг, велики сан о врућим крофнама, о њиховом осветљеном, жутом, зрачном облику, окруженом неким ореолом, о њиховом мирису, о жудњи да и унутрашњошћу уста осети њихов укус… Губио је свест неколико пута у току тог дана… Чарапе су му се толико биле распале, а парчад од њих се тако усађивала у месо, да их је морао одбацити. Ишчупао је поставу џепова на оделу и њом је обавио стопала…"
Било би згодно, ако ко има број мобилног ових наших интелектуалаца и академика, да их подсјети да ће убрзо Сретење. Ови што преспавају цијелу зиму тад се, тврде, извуку из јазбине. Макар на тренутак промоле очи, анализирају тренутну ситуацију и процијене шта ће.
"Право да не буду држани у ропству или понизности или да изводе присилан и обавезан рад."
"Тек је брдо изашло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима…"
Неоправдано запостављени у политичким говорима и свештеничким молитвама, раме уз раме са сапатницима из Лике, Баније, Кордуна и Славоније, Срби су за само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, збрисани и из западне Крајине. Тадашње Републике Српске.
Можда стварно живимо четири године дуже, по статистици премијерке Цвијановић и аналитичара и новокомпонованог водитеља Мирослава Лазанског, али су демографске цифре Завода за статистику Републике Српске, у који се ових дана кунемо, неумољиве.
Кажу, у Дрвару се отвара факултет. Неки за, како чух, примијењене науке или тако нешто. Искрена да будем, цркла сам од смијеха.
Из Линца је стигла реакција члана ГО Слободарске партије Аустрије колумнисткињи Фронтала, Марији Милић, а поводом текста Мозгом за Српску.