Срећне земље карактерише слога становништва, прилична друштвена кохезија, безбедност на високом нивоу, међусобно поштовање припадника различитих етничких, религијских, политичких групација и друго. У Босни и Херцеговини то постоји само у машти нереалних и необавештених особа.
Док нас Меморијални центар Сребреница, затим разне невладине организације из БиХ, Србије и других земаља, потом део црногорских политичара (документ Резолуција о геноциду у Сребреници), чак и поједини српски научници у својим радовима… још увек убеђују да на гробљу у Поточарима леже САМО ЦИВИЛИ, подсетимо се неких делова оригиналног документа – извештаја 28. дивизије Армије БиХ од 27. јула 1995. потписаног од стране бригадира Сеада Делића.
У босанско-херцеговачком рату 90-их је, према званичним подацима, било много више бошњачких него српских цивилних жртава. То је још један разлог сатанизације Срба, пошто Бошњаци закључују да су они били доста бољи, хуманији према цивилима, него што су Срби били (и ту причу пласирају у свет).
Анка Млађеновић данас је двадесетдеветогодишња лепа млада жена, професор по занимању. На њеном осмеху тешко је приметити велику бол коју носи од најранијих дана свог живота.