Говор мржње и застрашивање као средства лажних грађаниста

Срећне земље карактерише слога становништва, прилична друштвена кохезија, безбедност на високом нивоу, међусобно поштовање припадника различитих етничких, религијских, политичких групација и друго. У Босни и Херцеговини то постоји само у машти нереалних и необавештених особа.

петак, новембар 4, 2022 / 10:50

Стварност показује изузетно високу заступљеност мржње и нетрпељивости, отворених и прикривених претњи и вређања, неретко у функцији остварења политичких и криминалних циљева.

Каква "лепота" живљења или назови-безбедност у "грађанској" унитарној држави БиХ би постојала за све становнике који етнички и/или политички нису подобни мерилима Странке демократске (читај: деструктивне) акције и њеним сателитима декларативно опредељеним за грађанску државу, сведоче следећи коментари. Реч је о коментарима следбеника Алије Изетбеговића постављеним на друштвену мрежу Фејзбук после напада 11. септембра ове године у месту Штурлић код Цазина на активисте Лабуристичке странке (основане од стране Фикрета Абдића). Коментаре који следе писали су и мушкарци и жене.

Приказаћемо само делић од неколико стотина сличних позива на најтеже видове насиља:

– "треба пребити кичму",

– "требао вас је Корпус 95. г. поубијати до задњег да више не постоји никако",

– "то је требало летвама и намлатити",

– "требало их полити горивом и запалити",

– "удри багру аутономашку",

– "тај комби да те људи упакују и запале и вас и комби, суд на лицу места",

– "ма што их нисте истукли да сам ја био ту појели би те палице", – "то само пред вод па стријељати",

– "само текбир и палију у руке и у мраку испратити како треба".

Поставља се питање: ко себи дозвољава да живи на простору на коме доминантну улогу (моћ) имају особе склоне злим идејама и извршавању криминалних дела?? Одговор је: углавном онај ко нема бољу алтернативу или је лудо храбар или превише наиван.

Због овакве реалности супротне од горепоменутих обележја срећне државе, ентитети и конститутивност су у Босни и Херцеговини кључни за очување безбедности, али пожељна је и каква-таква аутономија за становнике Унско-санског кантона који гравитирају Лабуристичкој странци. Они су у прошлости били подвргнути страшном насиљу и дискриминацији управо зато што нису пристали да буду послушници погубне (ауто)деструктивне политике фундаменталисте Алије Изетбеговића.

Подразумева се да сарајевски медији упорно заташкавају истину о Западној Босни, укључујући инцидент о коме је реч у овом тексту.

Ј. Беочанин



Оставите одговор