Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

У Смедереву је на данашњи дан, прије 71. године, експлодирала муниција смјештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсјете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева […]

среда, јун 6, 2012 / 11:13

У Смедереву је на данашњи дан, прије 71. године, експлодирала муниција смјештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.

Сваке године, 5. јуна у 14.14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирена подсјете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.

Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.

Писац књиге „Трагање за истином“ у вријеме експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој платформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.

Постоји свједочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.

На мјесту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.

Прву процјену о погибији 4.000 људи дала је њемачка команда у Бечу. После Другог свјетског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процјена њемачке команде.

На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дијељења свједочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.

Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било сједиште Дунавске бановине.

У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.

Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживјело је 20 путника.

Према „Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева“ од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.

Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.

Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.



Оставите одговор