Стабилизација фронта западно од Авдејевке – Ланцет уништио авион код Николајева
Осим напада беспилотним летјелицама по Русији, посебно по складиштима нафте и нафтних деривата, може се рећи да је данас ратиште на неки начин стабилизовано. Нема више оних озбиљних напредака, које су Руси имали одмах по паду Авдејевке.
Појавио се снимак удара Ланцетом по авиону Л-39 чешке производње, који је био на стајанци на аеродрому Куљбакино код Николајева. Ово није први пут да Ланцет уништава борбени авион неколико стотина пута скупљи од себе, а на удаљености већој од 50 км од линије фронта.
То Ланцет, без сваке сумње, ставља међу оружја која мијењају ток овог рата на стратешком нивоу. Посебно што се производи серијски у Русији и доживљава стална побољшања, као што је убацивање вјештачке интелигенције у најновије модификације. Данас на Ланцету оператор закључа циљ, а Ланцет се даље наводи сам до циља, што је велики напредак у односу на средства за радио-електронску борбу.
Белгород је најочитији примјер ПР-ратовања, које је прилично очигледно и онима који нијесу стручњаци. Међутим, такви напади по свему судећи нијесу узнемирили становништво и довели до унутрашње нестабилности у Русији, што би утицало на ток и сам исход предсједничких избора.
Од јуче увече у неколико области забележено је смањење активности украјинских формација, које су током целе недеље изводиле нападе у пограничном подручју око Белгорода, али и Курска.
У току борби, руско војно особље потпуно је избацило јединице под командом Кијева, из околине села Козинки. Преживјеле снаге Оружаних снага Украјине удаљиле су се од линије државне границе и не врше нове нападе.
Истовремено, украјинске формације настављају да гранатирају насеља у Белгородској области, испаливши ујутру салву ракета на Белгород – од чега је је једна особа погинула. Због тога су локалне и регионалне власти предузеле мјере за дјелимичну евакуацију одређених група становништва.
Дакле, ово није потпуна и обавезна евакуација, какве се изводе у зони борбених дејстава, што читам као намјеру руског руководства да истрпе овај ПР-напад, не надајући се да ће након смиривања драме око предсједничких избора у Русији, борбена дејства копном на том правцу престати.
На правцу Авдејевке, Оружане снаге Русије су завршиле чишћење Орловке и воде борбе у Бердичи и Тоњенка. У току су ваздушни удари на територију под контролом непријатеља, углавном са ненавођеним пројектилима С-8 и већ чувеним ФАБ-250, 500.
На Бахмутском правцу, ОСУ су пробали извиђање борбом на линији Раздоловка – Орехово-Василевка, али су одбијени. Борбе се настављају у области Богдановке и Ивановског.
У правцу Доњецка, Оружане снаге Украјине су скоро потпуно истиснуле Оружане снаге Русије из Красногоровке, а фокус руских снага остаје на јужној периферији града.
На осталим секторима фронта ситуација је стабилна. Стране воде међусобно извиђање и противбатеријски рат, повремено тестирајући снагу одбране малим јуришним групама.
Јако је важан састанак Ненада Стевандића, предсједника НСРС, у Москви са предсједником Савјета Руске Федерације Валентином Матвијенко.
Осим усаглашених ставова о будућим односима који ће се базирати на парламентарној сарадњи, много је битније што је госпођа Матвијенко изразила став да ће Русија остати гарант Дејтонског мировног споразума, потписаног на аранђеловдан 1995. Године у ентитету Охајо у Америци.
Традиција да се мировни споразуми посматрају као нешто јако важно, одавно је напуштена у БиХ. Дејтонски мировни споразум је вјероватно најнепоштованији правни акт у новијој историји овог поднебља, јер је преко 60 изворних надлежности Српске, силом или уцјеном пренесено на ниво тзв. унитарне БиХ.
Јасно је да је такав став промјена спољнополитичког курса Русије у потпуности, а у њему, по мом мишљењу, Република Српска не хвата свој конкретан интерес, него се наставља са причама о придруживању ЕУ.
Такође је веома важно што ссе оба дома Савезне скупштине Русије обраћају УН, међународним парламентарним организацијама и парламентима страних држава са позивом да осуде војну операцију земаља НАТО против СР Југославије, односно Србије и ЦрнеГоре.
Посебно је чудно чути након толико година, да неко са озбиљном моћи позива да се предузму мјере како би се земље-чланице Алијансе позвале на међународно-правну одговорност за агресију против СРЈ.
Како се истиче, чињеница да је напад земаља НАТО на Југославију прошли некажњено створила је предуслове за нове војне акције широм свијета под маском изјава о борби "за вриједности слободе и демократије", рекао је, између остало, наш Дани(ј)ел Симић, гостујући у емисији Рат уживо, на Информер ТВ у Београду.