Шта све живи у језерима Националног парка Сутјеска

Презентована публикација о биодиверзитету језера најстаријег Националног парка у Срспкој, са ставом: Будућност Сутјеске зависи од наше одговорности

петак, септембар 7, 2018 / 18:10

Публикација “Биодиверзитет језера Националног парка Сутјеска и препоруке за њихово одрживо управљање“ која је настала као производ научних истраживања реализованих на љето 2016. године презентована је данас у просторијама Центра за животну средину у Бањалуци. Фокус истраживања је био на пет језера: Доње и Горње Баре, Црно, Бијело и Орловачко језеро. На њима је истражено присуство различитих група организама и квалитет воде, а пронађене су и нове врсте.

“Са више од 900 налаза око 370 таксона овим истраживањем још једном потврђујемо богатство биодиверзитета овог подручја, али и указујемо на значај правилног управљања Парком и свим његовим вриједностима. Зеленгора спада у најинтересантије и најдрагоцјеније планине Динарида, док њена глацијална језера, тзв. ‘горске очи’ вијековима пружају услове за живот ријетким и осјетљивим организмима. Да ли ће то тако и остати, зависи искључиво од наше одговорности и спремности да очувамо непроцјењиву природу коју имамо“, истакла је Ива Миљевић из Центра за животну средину.

Претходни научни подаци за истраживана језера су штури, застарјели или уопште не постоје, те је од изузетне важности да се будућа научна истаживања подрже и реализују, не само у заштићеним подручјима, већ широм наше земље. У прилог томе иде и чињеница да је током релативно кратког трајања истраживања пронађено на десетине нових врста.

“Национални парк Сутјеска сматрамо једним од наших највриједнијих подручја, те годинама улажемо наше вријеме, енергију и знање како би било што очуваније. Након успјешне борбе против планираних хидроелектрана на ријекама Сутјеска и Хрчавка, наставили смо активности у овом Парку које за циљ имају подршку, промоцију, бољу заштиту и квалитетније управљање“, изјавила Наташа Црнковић из Центра за животну средину.

Промоцију су присуствовали представници Природно-математичког факултета, ЈУ Музеја Републике Српске, Националног парка Сутјеска и остали заинтересовани појединци који су исказали пријеку потребу да се стручна заједница више укључи у планирање квалитетног и сврсисходног управљања нашом природом и природним ресурсима.

“Потрудили смо се дати препоруке на основу стања које смо затекли на терену током истаживања, са акцентом на спријечавање даљих негативних утицаја примијећених на глацијалним језерима и њиховој околини. Контролисано и планско порибљавање, органичавање кретања моторних возила и туристичке активности су само неке од препорука које смо детаљније обрадили и уврстили у овој публикацији. Неопходно је све активности детаљно планирати и дати приоритет очувању природних ресурса, због чега се национални паркови оснивају и на чему, на крају крајева, највећим дијелом темеље своју туристичку понуду“, закључио је Ђорђије Милановић, стручни сарадник за практичну наставу Шумарског факултета у Бањој Луци.



3 КОМЕНТАРА

  1. Када сам причотао овај чланак схватио сам колико је Лазаревић битан за очување природе и колико је учинио за овај национални парк.

    Он је ововремени Ајваз-Дедо.

    Усамљен у одбрани прироре подсјетио ме је на слику првог еколога у историји Босне Ајваз-Деду (у линку), који је усамљен молио Алаха да Прусцу доведе питку воду кроз стијене.

    Тако и наш Лазаревић, усамљен на листи (једини кандидат), донијеће нашим Палама и РС просперитет као ономад Ајваз-Дедо Прусцу.

    http://bosnianmagic.blogspot.com/2012/08/ajvatovica-little-hajj-in-bosnia.html

    1. Nema leba od naših „čuvara“ ovog i mnogih drugih mesta koja su unesena u svetske enciklopedije prirodnih lepota. Stvar je u prvenstveno kulturi i ulaganju. Na jednog prirodnjaka u ovom šupku sveta naći ćemo 10 smradova koji ne recikliraju svoje smeće nego ga bacaju u reke i potoke nadajući se da će pokvareni frižideri i školjke starih automobila nekom magijom nestati preko noći. Još deset njih koji će svoje pare baciti na ogromne objekte sa kremom i glasnom „muzikom“ tik pored zagađenog reka i brzaka. Statistika je neumoljiva, vazduh, voda, hrana su odavno otrovani, da ljude i ne pominjem.

  2. Све се да заштити, очистити и пречистити, само полако.

    Паметан народ одговара бремену времена, давно су људи у Европи и другим писменим земљама свијета видјели да немамо шансе за биолошки опстанак без ЦАРСКИХ РЕЗОВА по питању заштите животне средине,односно без програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА, или прилагођавања привреде ЗЕЛЕНОЈ ЕКОНОМИЈИ.

    Ако није тако, зашто би сва наша дјеца и паметне породице ишле д да реде и живе баш у тим земљама.

    Не видим разлога да ми, све на основу искустава тих писмених народа и уређених држава одрадимо стратешке планове за рад и живот у наредним годинама и деценијама.

    Е видите, то вам нуде зелени, наравно, не очекујући подршку од оних који су нас довели у ово стање и њихових заведених „чланова“.

    Зелени рачунају на десетине хиљада нормалних породица, на интелигенцију, на младост која се буни тражећи нормалан живот и прилику да се остваре кроз посао и породицу.

    Не знам колико сам ја у томе усамљен, сигуран сам да Симо и твоја породица жели, управо оно што раде авангардни ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ и ПРЕЈАКИ Лазаревић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *