Срђан Рајчевић: Институције без папира – за ефикаснију Републику Српску

Циљ је: Република Српска, развијено информационо друштво.  Од 1. јула, Агенција за информационо друштво Републике Српске освоје интерне пословне процесе базира на раду без папира и то је прва јавна институција у Српској и БиХ која из свог пословања елиминише папирну форму, што представља почетак програма Агенције који ће се одвијати у правцу промоције и […]

четвртак, 11 јула, 2013 / 13:37

Циљ је: Република Српска, развијено информационо друштво.

 Од 1. јула, Агенција за информационо друштво Републике Српске освоје интерне пословне процесе базира на раду без папира и то је прва јавна институција у Српској и БиХ која из свог пословања елиминише папирну форму, што представља почетак програма Агенције који ће се одвијати у правцу промоције и развоја електронске управе.

У наредном периоду настојаће се да програм `Институција без папира` рбуде развијен у свим републичким управним органима, као и органима локалне самоуправе у Републици Српској.

Какву корист имамо од свега тога, питали смо директора АИД РС, Срђана Рајчевића.

АИД РС је прва институција без папира, како рекосте у РС и БиХ. Да ли можете поближе објаснити шта то конкретно значи?

Конкретно, то значи да се од 1. јула текуће године сви интерни пословни процеси, у смислу рада на документима и предметима обављају електронски, коришћењем специјализованог софтвера за управљање документима и електронског потписа. У пракси, сви улазни документи који нам долазе на папиру, у форми дописа или нечег сличног, скенирају се и „убацују” у систем, након чега одговорна лица креирају посебне токове управљања документима у зависности од тога каква је његова намјена. Након завршетка обраде и рада на појединачном документу, исти се архивира у електронску архиву. На тај начин имамо сав радни материјал на једном мјесту, посебно организован и класификован у оквиру одјељења унутар Агенције, могућа је тренутна претрага по неколико критеријума, рад више аутора на истом документу, верзионирање, колаборација итд. Предности оваквог начина пословања су бројне – од елиминације папирне форме и уштеде материјалних трошкова папира, тонера и слично, до повећања продуктивности самих службеника, јер као одговорно лице имам увид у све тренутне радне задатке сваког појединачног службеника, контролишем њихове реферате, додјељујем нове радне задатке и сл. Поред тога, креиран је и систем тзв. „виртуелне канцеларије”, у којем приступ радном задатку и релевантним документима имамо и од куће, односно из било којег дијела свијета у којем постоји могућност повезивања на интернет. Што се тиче овлашћених лица које потписују документе, а то је у малој организацији као што је АИДРС могућност која је додијељена директору и секретару, својеручни потпис у печат, у складу са Законом о електронском потпису Републике Српске замјењује дигитални сертификат на смарт картици којим се тај електронски потпис креира и са којим се документ овјерава. Тако тај документ има и правну снагу јер је дигитални цертификат који издаје Агенција једини такве врсте у РС и БиХ.

Напоменуо бих да реализација пројекта „Институција без папира” (ИБП) у АИДРС пореске обвезнике није коштала ништа јер је технолошко рјешење базирано на опен соурс софтверу.

Када ће остале институције у РС почети да примјењују исту праксу и гдје је тај процес приведен крају?

Ми активно радимо на припреми документа под називом „Водич за имплементацију ИБП програма” који ће ускоро бити завршен и спреман за дистрибуцију путем нашег веб портала. У том приручнику ћемо описати наша искуства, дати одређене технолошке и легислативне препоруке како би и остали органи управе могли кренути истим путем. Битно је да су основне технолошке претпоставке остварене у смислу да Агенција већ неко вријеме издаје квалификоване дигиталне сертификате нашим институцијама, а начин имплементације ИБП-а је ствар процјене управљачког кадра сваке појединачне институције.

Дигитални цертификати су већ издати Министарству науке и технологије и Министарству посвјете и културе, а недавно је потписан и уговор о цертификацији са Пореском управом гдје се очекује издавање око стотину цертификата на смарт картицама. Још неке институције су поднијеле захтјев и ми смо задовољни тренутном динамиком испоруке.

Обично се наводи примјер државе Естоније, као земље која је уз помоћ е-управе свела број административних радника на минимум. Да ли ће примјена е-управе и пословања код нас довести до смањења броја радника на оним мјестима гдје се буде примјењивало?

Нисам у позицији да то процјењујем, али држим да коришћење технологије у раду управних органа не мора нужно да значи и смањење броја радника уколико се те технологије користе на прави начин и ако службеници технолошка рјешења схвате као алат са којим ће посао обављати ефикасније. Пуно важније је да се постигне онај ниво продуктивности који ће грађанима и привреди гарантовати брзу и ефикасну услугу, што је на крају крајева и примарни задатак управе на свим нивоима.

Естонија је, наравно, случај који се увијек наводи као примјер успјеха у стварању тзв. е-државе и тешко да се било која друга држава може похвалити тако импресивним резултатима. Ипак, постоје и нежељени ефекти као што је случај са масовним сајбер нападом на естонску инфраструктуру 2007. када је државни апарат остало малтене парализован. То су све ствари које се требају узети у обзир, али наравно да се ја као неко коме је то у мандату, а и из личних убјеђења, снажно залажем са информатизацију свих друштвених токова па тако и управног апарата. Само на тај начин ћемо смањити тзв. „дигитални раскорак” са развијеним свијетом.

Постоје ли неки примјери или конкретан прорачун о уштедама које е-управа и пословање доноси?

Да би се мјеродавно процијениле уштеде потребно је да прође одређено вријеме и да се сагледају ефекти, али елементарна логика налаже да су уштеде неминовне. Процјена Пореске управе када смо потписивали уговор о сертификацији је да ће им коришћење електронског потписа омогућити у самом старту до 20 одсто уштеде на материјалним трошковима што је у релативно великом систему какав је ПУРС значајна ставка. Немам разлога да сумњам да прелазак на електронски начин пословања по истој логици у другим управним органима неће дати исте или сличне резултате.

Да ли је информатичка оспособљеност у Српској на нивоу који би могао примјењивати пословање без папира?

Не вјерујем да било ко може процијенити информатичку оспособљеност једног друштва. Ми смо у АИДРС током протеклих година спровели неколико анкета које су нам показале да је ниво елементарне информатичке писмености у Српској у приближно истом рангу са земљама у региону. Сматрам да је употреба рачунара и модерних средстава комуникације нашла своје мјесто и да је изразито заступљена међу млађом популацијом, а да је генерално посматрајући постала неминовност у мање-више свим пословним активностима. Стога цијеним да постоји солидан темељ да као друштво кренемо у развој информационог друштва како не би пропустили укључивање у модерне економске токове а ту прије свега мислим на дигитално економско тржиште које је јединствено, глобално, виртуелно и са огромним бројем конзумената. Развој е-трговине и купопродаја на таквом тржишту је још једна од развојних шанси Републике Српске.

Које су наредне акције АИДРС?

Радимо паралелно на више пројеката. Настављамо са промоцијом ИБП-а у домену развоја е-управе, оперативно-технички припремамо и опремамо Одјељење за информациону безбједност (ОИБ) чији ће портал на јесен угледати свјетло дана, вршимо стручни надзор над спровођењем законских рјешења које смо предложили и који су на снази, вршимо координацију ИКТ пројеката на нивоу Републике Српске, пружамо савјетодавне услуге свим нашим управним органима, активно учествујемо у реформи процеса регистрације пословних субјеката итд.

Истовремено смо увели и још једну новину, а то је комуникација путем блога који смо покренули на адреси blog.aidrs.org гдје запослени имају обавезу јавност редовно непосредно извјештавати о радним активностима. Блог који смо покренули је први блог једне јавне институције у РС и БиХ, што је такође један од доказа наше посвећености испуњавању прокламованог циља АИДРС-а, а то је „Република Српска, развијено информационо друштво”.



0 КОМЕНТАРА

  1. Piše da rade sa Open sours softverom i da projekat ne iziskuje troškove. Ako ta Agencija već postoji onda neka radi to za šta postoji – a vidimo da radi.

    Za citostatike treba pitati Škrbu i Dodika a ne ove jbg

  2. Ovaj Šefildski đak se mnogo reklamira u poslednje vrijeme mora da je namirisao kakvu novi fotelju.

  3. Стојане, пази шта пишеш против дечка из Шефилда- директорчић је евидентно под заштитом уредништва Фронтала- или то, или су моја два поста на овој теми магично ишчезла.. 😀

  4. Čuo sam da ovaj Rajčević ima dva fakulteta, pravo i IT, što stvarno moraš biti laf pa završiti jer ne ide jedno s drugim, a kad se spoji jako je bitno za ovu priču. Poznata je stvar da smo u ovome odmakli od Federacije kilometrima, a iduće godine kad se online bude mogla registrovati firma to će bit prava stvar.

    Samo naprijed!

  5. Ма мали је геније- то цијела Бањалука зна- питај кога хоћеш! 😀

    Само напријед! B-)

  6. Mali je kurac na biciklu onog trenutka kad ode vo laktaaški mali će svoje šefildsko znanje moći predavati samo na stočnoj pijaci !!!!

  7. rs bi bila daleko efikasnija bez kmera u institucijama a papir i nije neki problem.ovako nas imt unisti.x-(

  8. svaki ovakav korak treba pozdraviti, a vi sto kritikujete – vi bi na ovo mjesto postavili borislava paravca ili tako nesto. sva sreca pa necete imati priliku

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *