Симић: Офанзива није постигла ништа, чим би Кијев правдао толике жртве

Резултат напада на Кримски мост код Керча је погибија двоје цивила и уништење само једне траке за друмски саобраћај. То неће, особито што је жељезничка пруга и једна трака у функцији, утицати на спремност војске.

Крим био четири године без моста

Уједно, Кримски мост је пуштен у промет тек 2018. године, прије које није ни постојао. Крим је поново у саставу Русије након референдума одржаног 2014. године, што ће рећи да је становништво полуоства прве четири године као дио Русије, било у потпуности одсјечено од копна и снадбдијевало се морским путем, што их није поколебало да и даље буду дио исте.

Темељи стубова тог моста сежу до 16 метара у дубину, а посебни водоотпорни бетон је армиран челичном конструкцијом, тако да уништење тог моста овим начином није могуће. Оваква акција искључиво загорчава живот цивилном становништву.

Претходећи овом нападу, Оружане Снаге Украјине су дејствовале по Севастопољу, такође поморским дроновима. То је вјероватно било одвлачење пажње, са стварног циља, а то је напад на Кримски мост код Керча.

Руски државни медији наводе да је ФСБ је забранила турском броду који је пловио из луке Тузла у Турској, да прође кроз Керчански пролаз, јер су чланови посаде сви замијењени држављанима Украјине, а име брода промијењено непосредно пред полазак.

Прогнозе и садашњица

Пошто сам у више наврата боравио на том подручју копненог коридора, а прешао сам и преко Кримског моста, имам један хронолошки и географски раширен увид. Дешава се оно што сам и рекао по повратку са терена, а то је да ће жестоко медијски рекламирана украјинска офанзива јако тешко и уз велике жртве помјерити Руску Армију са утврђених линија у равници.

За сада, ово је и војна и пропагандна катастрофа за земље НАТО, те друге које су у антируској коалицији коју предводе САД. Са једне стране, ако је и дошло до неких територијалних напредака, они су подложни дневним измјенама. Нема никакве озбиљне промјене линије фронта и оно што је као циљ ове офанзиве најбитније – пресијецање копненог коридора за Крим.

Са друге стране, сви су могли видјети не само да западна техника на челу са хваљеним тенком Леопард 2 и оклопним возилом Бредли, њемачке и америчке производње, горе једнако добро као совјетска техника. Резерве совјетског наоружања се празне и војне снаге Украјине долазе у тренутак кад ће бити потпуно зависне од прилива наоружања са Запада, да би водили просту одбрану. И сада је већ то случај, али само појављивање западне технике приликом удара који су упорни, али једнако узалудни, показује да и митски лагуми совјетских складишта технике полако сахну.

Потпуно је јасно да уколико режим Зеленског, односно његово војно крило оличено у Генералштабу ОСУ, не постигну циљеве зацртане у Вашингтону и Брисел; преће се на преговоре са Русијом и тада ће најитересантније бити да ли ће Русија преговоре уопште хтјети.

Зашто је сезона јесен/зима 2023 кључна за Зеленског?

За оцјену да Зеленски има ограничен рок, не улази искључиво натписи западних медија о томе, прије него што је естрадно артиљеријски много боље припремљена "контраофанзива" и почела. Самопоуздање даје искуство и географија. Крајем августа почеће и хладноће, јер све што се на том подручју дешава, некако је један мјесец хладноће прије нас.

Чим почну кише, то подручје постаје ефективно неупотребљиво за борбену технику на стратешком нивоу, односно за велике операције које подразујевају нападачке операције чије линије снадбдијевања ће се протезати километрима.

Често кажем како је мјесец травањ у украјинском календару мај, а липањ јули. То најпластичније показује колико вегетација касни у односу на нас, али и зима долази раније.

Већ су западноевропски и амерички пролетери огуглали на приче како ће пан Зеленски, само што није, истјерати нуклеарну суперсилу конвенционалним ратом на границе прије 2014. године. Све се јаче чују гласови оних који критикују клађење на погрешног коња, те обустава финансирања војне машине режима у Кијеву, која се онда користи и у унутрашњеполитички репресивне сврхе, односно гушење сваке опозиције.

Прво манипулација, онда мобилизација

Ово до сада што се дешава, дешава се само захваљујући томе што су власти у Кијеву још од 2014. године почеле сламати сваку опозицију у јавности, која је заговарала братски договор са Русијом и посебно мирно рјешење несугласица са Донбаским Републикама. Зеленски је један класичан облик специјалне операције обавјештајних служби Запада и доведен је на власт потпуном манипулацијом и варањем бирача. Изабран је заговарајући дијалог и братство с Русијом, да би на крају одбио Минске споразуме.

Од наставка рата до данас, режим Владимира Зеленског хапси и затвара свештенике Украјинске православне цркве Московског патријархата, отима црквене објекте и древне светиње, на начин због којег је Мило Ђукановић остао без власти. Парламент доноси одлуку кад цркве у земљи треба да славе Божић, односно да га славе по Грегоријанском, а не Јулијанском календару, како то чине рецимо Руска или Српска православна црква.

Та пропагандно-полицијска машина мобилише велику количину пјешадије и баца те људе у машину за мљевење меса. Без масивније артиљеријске припреме, чишћења минских поља под ватром, уз потпуну инфериорност у домену авијације и посебно крстарећих пројектила и дронова типа Ланцет и Герањ-2, који се испостављају као стандард у овом рату, ти људи се буквално шаљу на стрељање.

Сада и обласни господари Дњепровске области, Града Кијева, након Чернигова, Черновца и Ивано-Франковска су произвољно почеле да издавати наређења. Питиском и силом, тјерати људе у смрт, без икаквог правног основа за то. Оваки документи немају никаквих посебних правних послиједица. Они се издају од стране сваког уреда војне евиденције након редовног продужења ратног стања, тј. сваких шест мјесеци. Али то треба рећи људима које буквално лове по улицама и силом гурају у возила, да би их отправили у војну службу.

Превоз до рова: Плаћеници на Бредлијима, мобилисани пјешке

Огромни губици у техници од почетка офанзиве 06.06.2023. године, надокнађују се јединим чим Украјина тренутно располаже – насилно мобилисаном живом силом. Русија је извршила дјелимичну војну мобилизацију, око 300.000 по званичним подацима, док Зеленски у ров шаље све којих се може докопати.

Од покушаја да се пресијече копнени коридор за крим у Запорошкој области се не одустаје и поред непропорционално великих губитака у односу на Русе који се и бране, али понегдје као на правцу Свјатово – Кременаја и нападају.

ОСУ мијењају тактику и сад се под окриљем ноћи у ровове пребацују пјешадинци. Али и по дану, јер се не одустаје од покушаја пробоја великим оклопним и механизованим снагама. Али резервисти мобилисани из генералне популације Украјине иду пјешке, а на техници се возе страни најамници.

Берза оружја: Ројеви дронова и руска надмоћ у електронском ратовању

Уопштено, тенк у данашњим условима више не може да се користи као средство пробоја, осим у огромним бројевима и уз очекивање великих иницијалних губитака. Посебно не може да се користи у равници, којом крстаре ројеви обичних комерцијалних дронова, за које је закачена противтенковска мина.

Све мање причамо о турским дроновима с почетка, јер видимо да никакви Хајмарси нијесу свемоћни, обзиром да и Руси имају слично наоружање попут Торнадо-С. Дејство естрадно маркетиншке хистерије којом се испрати испорука неког наоружања режиму у Кијеву, не значи да је то наоружање боље од руског, већ само да оно гдје су Руси до тада имали потпуну надмоћ, сада добија конкуренцију и прави им озбиљне проблеме. Тамо гдје их до сада није било.

Оно што је битно напоменути, јесте да је досадашња офанзива у Запорожју показала и неочекивану надмоћ Русије. Наиме, показује се да су слаби резултати, између осталог, карактеристични и за то што руске јединице за радио-електронску борбу, односно ометање, свој посао раде толико добро, да је команда из Кијева практички остала без извиднице и на линију се јединице шаљу наслијепо. Преко карте, као у Другом свјетском рату.

Уједно, лично је Путин рекао да је око 40 одсто непријатељског му оклопа уништила авијација, при чему кључну улогу има уникатни оклопљени хеликоптер Ка-52. Огромна количина технике и људства која страдава на минским пољима руске инжињерије, пропада у паници у антитенковске ровове, показује такође и да нека мање естрадна средства за ратовање су једнако добра, јефтина и што је најбитније – дају резултате.

Рат је, просто, скуп много фактора и побјеђује онај који своје ресурсе користи најбоље што може.

Бојар Пригожин код Кнеза Минскога

У близини мјеста Цељ у Бјелорусији налази се главни камп групе Вагнер и о томе су рагзоварали на свом посљедњем састанку Владимири Лукашенко и Путин. Посљедњи сателитски снимци тог логора указују на стотине аутомобила и друге аутомобилске технике, што говори да се ипак још увијек ради о организацији са масивним ресурсима и након враћања тешке борбене технике Оружаним снагама Русије.

Имамо ситуацију да је дошло до готово феудалног рјешења једног проблема који је од стране руских власти означен као оружана побуна. Побуњени ратни поглавица, отишао је у сусједу у пријатељску земљу, да не би дошло до крвопролића. Александар Лукашенко је, по мом мишљењу, одиграо још једном значајну улогу, сврставајући се у заиста најмудрије и најконструктивније државнике 21. вијека.

Бјелорусија је избјегла субину коју је имала Украјина, Молдавија, Грузија и сличне постсовјетске државе, од деведесетих до сада, или тежину посљедње четири деценије није осјетила тако тешко. Мислим да ће по окончању биолошког живота Александра Лукашенка, односно да он све чини у том правцу, Бјелорусија постати поново дио Русије, односно субјект Руске Федерације. Бјелорусија је избјегла чак и судбину Русије и њене неправедне транзиције, а сада је Пригожин привремено нашао уточиште код Лукашенка.

У једном од својих ранијих интервјуа, Путин је, као нешто што не опрашта, навео – издајство. Са тог становишта сматрам да прича око ЧВК Вагнер није готова. Како у ангажовању борбеног састава ЧВК Вагнер у СВО, тако и за Пригожина самог. Битно је за стратешки ток овог рата, што Бјелорусија, без обзира што је у првим данима наставка ратних сукоба 24. фебруара прошле 2022. године допустила Руској Армији да са њене територије изврши заузимање Кијевског аеродрома и стави у полуокружење Харков и Кијев; није увучена у овај ратни сукоб.

Неке кључне стварни, битне за исход рата, промијениле су се. Житни споразум више не може бити кориштен за тајне испоруке наоружања најјефтинијим видом транспорта – воденим транспортом. Русија је након новог нападана Кримски мост почела опсежну операцију уништавања складишта, концентрација борбене технике и живе силе, а посебно комуникација и терминала. При чему су Одеса и Николајев, као луке на Црном мору, сада много више на удару него што је то било раније.

Исто, што је најбитније за овај преглед у тренуцима када Путин успоставља чврсте савезе и обећава бесплатне испоруке жита најсиромашнијим државама Африке на самиту Русија – Африка 2023 у Петрограду, да офанзива у Запорожју на Мелитопољ и Кримски копнени коридор до овог тренутка није дала ни један резултат, који би могао оправдати оволике жртве.

Осим оних који отворено поручују (као Владимир Зеленски) да су спремни ратовати са Русијом до посљедњег грађанина бивше совјетске републике Украјине. Или барем дијела који режим у Кијеву тренутно контролише.