Симић и застава ДНР: Фратар Такер и Путин Худ
Прва ствар која је мени пала у очи, јесте да Путину иза леђа стоји застава ДНР. Најкоментарисанија је изјава, коју је ратни репортер и оснивач Фронтал.РС Дани(ј)ел Симић дао гостујући у програму двије телевизије. АТВ из Српске, и Информер ТВ из Србије.
Питали смо га да за једини ћирилични портал западно од Дрине прокоментарише своју тврдњу, на шта је он рекао:
Можете погледати снимак поново, и два основна кадра увијек приказују заставу иза леђа предсједника Руске Федерације, без бијеле боје на застави. У ближем кадру, застава је пресавијена тако да се не види бијела боја, него само плава и црвена. Такође, двоглавом орлу се види реп, а не види се нога у потпуности.
На ширем кадру се јасно види црна боја, на мјесту гдје је иначе бијела, а застава Доњецке Народне Републике има двоглавог орла без ногу и црну прву траку на тробојци, за разлику од бијеле на застави Руске Федерације.
Наравно, она се заиста чини као застава ДНР, али мислим да је ово стандарта предсједника Русије, која се под свјетлом рефлектора и оваквом сложеношћу, на први поглед може наћи и иза Дениса Пушилина, предсједника ДНР.
То можемо утврдити емпиријски поређењем пропорција репа на набораној застави и обриса грба, односно дигиталном анализом фотографије, што ће рећи да је то стандарта предсједника. Да ли је намјерно удешена овако, или је случајно испала црна умјесто бијеле, утврђује се већ питањем Димитрију Пескову. Сумњам да има времена за то, као ја којем је Доњецк, након аеродрома у Москви и Ростову, у суштини и први сусрет са руским свијетом, те не пропуштам прилику да скренем пажњу на њихову беспотребну патњу, која траје од 2014. године, закључио је Симић.
Још неке његове утиске о интервјуу, можете прочитати даље у тексту:
Такер јунак слободе говора у Сједињеним Америчким Ентитетима
Америчко друштво и западна публика уопште, опсежно је припремљена за саму могућност интервјуа. Једна америчка новинарка је, питајући Хилари Клинтон о предстојећем интерјву, нагласила да је он први амерички новинар који је интервјуисао предсједника Путина, од почетка рата 22.02.2022.
Такер јесте овим јунак слободе говора у Америци, али не треба заборавити Џулијана Асанжа, који управо због Америке робија дуг период свог живота у заточеништву, због изговорене ријечи.
Дакле ово је интервју за америчко тржиште и тешко да је у њему било пуно новог за српску публику. Интервју сам испратио преко сајта Кремља, односно на руском језику, како бих избјегао Такеров превод одговора.
Затим је предсједник РФ покушао одржати један историјски час. Он је, такође, много разумљивији нама који смо живјели у веома сличној земљи као што је био СССР.
Односно ми смо живјели у СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Републике Југославија), која је имала потпуно једнак метод у етноинжењерингу. Док је у Украјинској СССР формирана украјинска нација која није постојала до тада на тај начин, односно вршена је "украјинизација" становништва лишеног религије, код нас је формирана муслиманска, црногорска и македонска нација.
Да ли је Путин рехабилитовао Хитлера?
У историји се десио један случај, који се послије Другог свјетског рата слабо помињао, а то је да је Пољска у савезништву са Хитлеровом Њемачком, припојила себи дио Чехословачке 1938. године.
То, што је историјски податак, покушава се сада представити као Путинова рехабилитација Хитлера. И то је, колико сам видио, њихова главна, ударна замјерка на изречено.
Прича, о раздјељењењу украјинских територија, може нам дати наговјештај како Русија даље намјерава да води овај рат, односно како да га заврши. Више него једном, биши предсједник Русије, Димитриј Медведев, испуцавао је тезу по којој Пољска вреба западну Украјину.
Тренутно о томе нема, а вјероватно ускоро неће ни бити говора у Европи. С те тачке гледишта, то ће бити велики терет при изласку Русије из ове ратне кризе.
Путинов излет до границе с Мађарском и братским порукама до Србије
Он такође помиње свој лични излет на југозапад совјетске Украјине, када је схватио да тамо живе Мађари. Па онда нагласио да никада није разговарао са Орбаном о враћању дијела Украјинске територије, на директно питање Такера.
То није случајно, јер за Орбана може бити озбиљан проблем, обзиром на његово понашање према политици ЕУ и хајке која се против њега води уопште, а посебно у случају рата у Украјини.
У 28. минуту он помиње и Србе. Та прича је мало уљепшана, јер тешко да се може рећи да је Борис Јељцин, како то интерпретира Путин, "подигао глас за Србе". Или можда само глас, а није испоручио системе ПВО као С-300, као што то САД данас испоручују Украјинцима.
Ипак, у основи, ово је прича коју амерички и западни пролетер никада не може чути, нити ће је чути у медијима главног тока САД и ЕУ. Стога, из првог дијела интервјуа, који ће гледати већина људи и на томе вјероватно одустати, јесте да је Путин рекао како се Запад много више плаши десет пута многољудније Кине, него што је страх Русије.