Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Tема недеље

10:24 Нова рушевина - нов темељ10:02 Перишић: Алијин савјетник Бојл, потврдио да је циљ резолуције о Среберници - политички09:43 Ухапшен осумњичени за крађу кола - тип Баварско моторно возило09:35 Ирској прија Брегзит - зарадили дупло на царињењу производа из Британије09:29 Вучић лобирао код Јужноамериканаца против Сарајстанског геноцидног циркуса у УН19:47 Најмлађи логораш у височком логору: Свједочење након 32 године од преживљених тортура18:13 Хрватска никад јача - у позадини српска застава17:46 Амбасада Русије у Сарајеву: Конаковић нека поштује ставове Предсједништва БиХ и пита своје менторе ко је минирао Сјеверни ток17:41 Вишковић, Вучевић и Цвијановићка у специјалном и паралелном сусрету17:37 Вучић се не извињава словеначким политичарима - само народу

Рајко Васић: Сви у страху од референдума у Српској

Умјесто да је у страху Есенесде, који је покренуо и изборио легитимисање тог права. У страху су Странци Усранци и Велики Кројачи У страху су Босанци и Отоманци У страху је Пробосански Пробосић У страху су Србијанци Есенесијанци Први су у страху јер су схватили. Свака се Чачка једном врати као Мечка. Лијепо бјеше разбијати […]

четвртак, април 3, 2014 / 15:02

Умјесто да је у страху Есенесде, који је покренуо и изборио легитимисање тог права.

  • У страху су Странци Усранци и Велики Кројачи
  • У страху су Босанци и Отоманци
  • У страху је Пробосански Пробосић
  • У страху су Србијанци Есенесијанци

Први су у страху јер су схватили. Свака се Чачка једном врати као Мечка.

Лијепо бјеше разбијати Југославију и окривљавати Србе. Лијепо бјеше и у другим земљама. Гдје још нико није гледао Имал Украјине на видику. Сад, кад се појавила Мечка, помагајте. Путин је пљунути Хитлер. Сад, кад се схватило да Русија може рашчерупати Украјину за пет дана, и да може у тој земљи бити још референдума без думдума, да је одговор на питање С ким се граничи Русија С ким оће, Јој леле га и куку мајко.

А и проблематизује се Косово. Оно није обавило Референдум. Како то да је Совјетствујушћи Крим демокртичан а наше АФК, Ер Форс Косово, није.

Босанци Отоманци, Отимачи, Преузимачи, Унитарачи, у страху су јер има и других начина ослобађања нација, осим јањичарства, анексије, бомбардовања, канистерисања и кличконисања.

Пробосански Пробосић, и други Српскијански Пробоснићи, Копиланчићи, Шакодоларчићи, Еуропросјачићчи, у страху су од Самосталности ко дијете од мрака.

Младен Пробосић, највише. Јер једно је водити Државу а друго је зајебавати Додика.

Младен Пробосански Пробосић зна да нема способности и компетенција за политчко лидерство, за државно вођство, већ само за Мисију и Подаништво, имам осјећај да би волио лизнути ципелу Вучићу, више него владати Америком, и зато га је огроман страх од Референдума.

Зато стално провидно прозива Додика да распише Референдум, кад му вријеме није, да сије кромпир кад се коси дјетелина коњара трећи пут, небили тако неко подвео Мрског Милорада под гиљотину.

Добро што призива санкционисање Додика, већ призива и санкционисање Републике Српске. Пробосански Пробосић зна да би, у случају плитког волунтаризма око Референдума, страдале и инситуције Републике Српске.

Пробосић је Промудров. Сам игра ајнца, са отвореним картама. Па вољ кеца, вољ једанест.

0 КОМЕНТАРА

  8. Све у свему, има везе ово што комесар пише, добро, можда му је мало појака ријеч страх, али……..мало ме разочара на крају, очекивао сам мало више о есенесијанцима, гробарима. Изгледа да је политком један од ријетких који у гробаризму види опасност по садашњу дефиницију РС. Убједљиво му је најјача она “ Јер једно је водити Државу а друго је зајебавати Додика.“
    Колико видим, сви су искоментарисали комесара, а нико текст.

  10. Потребно ја најпре промијенити концепт приватизације и донијети нови закон о приватизацији, којим би предузеће претворили у акционарска друштва, а не као до сада у својину једног човјека или неколико сувласника.
    Потребно је на првом мјесту извршити темељну реприватизацију досадашње приватизације. Извршити својински трансфорцмацију предузећа. Оно што је од радника отето мора да буде враћено. Предузећа коај су продата за бесцијење по вишестркуко нижој цијени се реприватизују тако да власник који је у приватизацији купио то предузеће добио пакет акција у том предузећу колико стварно вриједи за капитал којим је купио постојеће предузеће.
    Нама је привредни систем наметнут са Запада и увезен овакав какав је 1997 године.
    Стварају се услови за домаће инвестиције. Држава инвестира из штедње приреде, на првом месту електропривреде. У електроприврени број радника се преполовљава и плата радника се преполовљава, то није социјална установа. У електропривреди се врше максималане уштеде и максимална производње. Увођењем три тарифе потрошње електричне енергије подстиче се максимлна штедња струје у земљи и максималан извоз по 6 пута већим цијенама у Европу.
    Нове тарифе продаје електричне енергиеје домаћим потрошачима предвиђају постојеће цијене струје за домаћинства са потрошњом до 300 kWh, све што се потроши 300-1000 kWh циjeна је 3 пута већа 1000 kWh цијена је 10 пута већа.
    Обуставља се изградња аутопутева и зграда а сва средстава се преусмеравају на изградњу хидроелектрана.
    Отпочиње се са домаћим акционарским инвестирањем, показало се у пракси да је то најбољи облик инвестирања.
    То подразумијева акционарско инвестирање физичких лица и правних лица, привредних субјеката и фондова… Умјесто што грађани држе уштеђевину орочену на ниским каматама велики дио тог депозита преузсмеравају у акционарско инвестирање. Такође то важи и за наше људе из дијаспоре.
    Електропривреде мора почети да мисли на своју будућност а не да уништи оно што je добила у наследство.
    Потребно је напустити мисли и увјерења да ће слободно тржиште развити привреду и увести нас у круг богатих. Уместо тога потребно је окренути се држави као једином истинском носиоцу привредног развоја, онако како су то радили развијени.
    Одлијепљивање од постојећег економског система слободног тржишта и прелазак на нови економски систем, заснован на одлучујућој улози државе у привреди, који се овдје предлаже. Мора се ући у монетарно питање и питање царинске и других облика заштите, што је сама суштиna глобализма и гдје је могуће очекивати одлучна противљења. То су питања наше антиглобалистичке будућности која ће бити потребно рјешавати.
    У свом првом кораку крећемо на измјене у нашем привредном систему које је могуће остварити у постојећим глобалистичким условима, који су у стању да донесу изузетан раст богатства и запосленост, да се значајно смањи спољна задуженост и платни дефицит.
    Скоро се цио проблем, сви приједлози своје на потребу промјене својине. Погрешна својина је основни узрок нашег економског и друштвеног пропадања. Њеном промјеном ствари би убрзо кренуле напријед.
    Извршеном реприватизацијом потребно је из постојеће ситносопственичке својине ући у свијет масовног инетерног и екстерног акционарства. У дијелу привреде засноване на кориштењу природних ресурса потребно је их је претворити у јавне корпорације.
    Тиме би Република Српска постала велико акционарско друштво, управо онакво какво је то на страни развијених. Привреда и сва наша природна добра би била у нашим акционарским рукама и нико нам то не би могао куповати, продавати, као што је то сада случај.
    Акционарством би привреда и сва природна добра добила своје најбоље власнике, што је основа увећања економских успијеха.
    Уз то ационарство је и најјефтинији облик финансирања. Тиме би се увелико учинио и крај невиђеној пљачки коју чине иностране банке и многе би вјероватно морале да пакују кофере.
    Не дирајући у темеље глобализма (новац и царине) било би могуће на основу ових приједлога за врло кратко вријеме, увећати наш друштвени производ око 5 пута и запослити нових 100000 радника. Будућност нам је наклоњена, потребно је отпочети са њеном изградњом. Економски притисак Кине и Запада је изузетан. У тој властитој угрожености за очекивати је појачање глобалиситчког притиска на нас, утолико више што су САД потпуно изгубиле Јужну Америку и у великој мјери Азију. Глобалистички притисак би се односио прије свега у дијелу појачаног задуживања и куповина природних ресурса. Најважније је да се то спријечи. Велике прије свега монетарне пукотине у Европској Унији опасно нагризају њену будућност. Многи економски теоретичари мисле да се то неће моћи ријешити и да Европска Унија нема будућност, бар оваква каквом је сада замишљена. Одатле толика потреб да се ослободимо заблуда слободног тржишта те да се окренемо изградњи властите економске будућности.
    Умјесто повлачења државе из привреде, потребно је учинити управо супротно, да држава (Влада и општине) буду одговорне за развој привреде. Привреда се ни у једној државни није развила из слободног тржишта.
    Када се крене са домаћим ивестицијама. Сва јавна потрошња се максимано смањује. Плате буџетлија се полове, а оне највеће и више од тога. Вишак администрације из институција система се преусмјерава и приврду и развој.
    Све субвенције и подстицаји за запошљавање и отварање малих и средњих предузећа се обуставњају. Програм подстицаја малих и средњих предузећа се напушта.
    Сви концесионо штетни уговори са страним инвеститорима се раскидају и проглашавају друштвено штетним.
    Насупрот тешкоћама и горчини напретка стоји сва лакоћа и сласт пропадањал. Веома је привлачно и слатко трошити више него што се зарађује. Свима је угодно и људима и политици. Само је потребно мислити на данас а не на сутра.
    Упореду са привредним системом потребо је измиејнити и образовни систем, сви приватни факултети се затварају. И престаја било каква трговина дипломама.
    Ухапси се ко треба да се ухапси и свако ко се нелагално обогатио последњих 20 година, ко нема доказе о поријеклу имовине.
    Сва та имовина се конфискује. Блокирају се рачуни на банкама.

Оставите одговор