МИНТ је акроним четири државе – Мексико, Индонезија, Нигерија и Турска – пред којима стоји свијетла економска перспектива.

Почетком новог миленијума свијет је почео говорити о земљама БРИК, односно Бразилу, Русији, Индији и Кини као потенцијалним покретачима напретка у свјетској економији.

Акроним је сковао бивши главни економист Голдман Сакса Џим О’Нил, који сада говори о земљама МИНТ: Мексику, Индонезији, Нигерији и Турској – економским дивовима у настајању. О’Нил је објаснио своје аргументе

Што то земље МИНТ чини тако посебним? Зашто баш те четири земље?

‘Све четири имају бројно становништво те ће у најмање следећих 20 година имати јако добру ‘унутрашњу’ демографију – пораст ће број особа које могу радити у односу на оне који нису способне радити. На томе им завиде многе развијене земље, али и двојац из БРИК-а, Кина и Русија’, објашњава Џим О’Нил, мислећи на катастрофални демографски тренд у Русији и Кини…

Замјена за БРИКС се зове ТИМБИ

Дакле, ако Мексико, Индонезија, Нигерија и Турска почну заједнички дјеловати, неке од њих могле би одговарати кинеском стилу с високом стопом оствареном између 2003. и 2008. године.

Мексички министар спољних послова Хосе Антонио Меаде Курибрена указао је на то како три земље МИНТ имају географски положај који би требао бити предност у моделима промјене у свјетској трговини.

На примјер, Мексико се налази пред вратима САД, али и Латинске Америке. Индонезија је у срцу Југоисточне Азије, али такође има дубоке везе с Кином. Турска припада и западу и истоку.

Нигерија им у том погледу није слична за сада, дијелом због недостатка развоја Африке, али то би се могло промијенити у будућности, ако се афричке земље престану свађати и почну међусобно трговати.

‘То би заправо могла бити основа за МИНТ да развију властити економско-политички клуб једнако како су учиниле и земље БРИК. То ми је било једно од највећих изненађења од земаља БРИЦ. Мислим да ће и земље МИНТ учинити исто’, казао је О’Нил за ББЦ. Привредна тројка Мексико, Индонезија и Нигерија произвођачи су роба, а само Турска то није. Ово је у супротности са земљама БРИК гдје су Бразил и Русија произвођачи роба док друге двије земље, Кина и Индија, нису.

У смислу богатства, Мексико и Турска отприлике су на истом нивоу, зарађују годишње око 10.000 долара по глави становника, у успоредби са 3.500 долара по глави становника у Индонезији и 1.500 долара по глави становника у Нигерији, која је у рангу с Индијом. Налазе се мало иза Русије која има 14.000 долара по глави становника, и Бразила с 11.300 долара, али су још увијек мало испред Кине са 6.000 долара по глави становника.

О’Нил додаје како се све четири земље реформирају на свим подручјима, од образовања, енергије и фискалне политике па до институција саме владе.

Економист прогнозира како ће земље БРИK расти у просјеку за 6,6 одсто у раздобљу 2011. – 2020., али то је готово у цијелости заслуга Кине, једина земља која је надмашила О’Нилова очекивања, пише Вол Стрит Журнал.

Он је врло оптимистичан у вези настојања кинеске владе да се направи помак према бољем расту квалитете науштрб количине. Као резултат тога, темпо раста у кинеској привреди нешто је успорио, што је изазвало забринутост због утицаја на свјетску економију. О’Нил каже да Кина расте темпом од око 7,5 посто. Успоредбе ради, САД расте за четири посто годишње.

Може ли се МИНТ придружити групи 10 највећих економија у свијету, након САД, Кине, остатка БРИК и можда Јапана?

‘Мислим да могу, иако то може потрајати 30 година’, закључио је О’Нил.