Приватници профитирали донирајући болницама

Фронтал.СРБ се користи српским језиком, те зато овај текст само пресловљавамо, као и друге ове природе, да би се видјело да њим не желе да пишу неки други.

Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

Најмање седам приватних фирми за продају медицинске опреме је болницама донирало медицинске апарате и тако себи осигурало милионске послове.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) открива да ове донације осигуравају побједу донатора на тендерима за реагенсе без којих апарати не могу радити. Ти уговори доносе фирмама послове који су вишеструко вриједнији од поклоњених апарата.

Током осам година болнице су добиле лабораторијску опрему вриједну 2,2 милиона марака да би након тога закључиле уговоре о набавци реагенса и потрошног материјала од скоро 14,7 милиона марака. Фирме су уговоре о набавкама, без конкуренције, склопиле са седам болница.

У Агенцији за јавне набавке Босне и Херцеговине (БиХ) кажу да овакав начин набавке није у складу са законом који предвиђа једнак третман за све добављаче. Они сматрају да здравствене установе имају обавезу испитати тржиште у вези са набавком потрошног материјала који иде уз донирани апарат. Међутим, таква обавеза није јасно дефинисана законом па се у пракси и не примјењује.

Понуда реагенса прије донације апарата

"Медицом" из Бијељине је у аугусту 2016. године донирао локалној болници "Свети врачеви" апарат за лабораторијску анализу крви, хормона и ткива. Вриједност овог апарата америчког произвођача "Абботт" је око 250.000 КМ, а донатору се та донација убрзо вишеструко исплатила. У наредних годину дана "Медицом" је са овом болницом закључио три уговора о набавци реагенса потребних за рад апарата, вриједна скоро 678.000 марака.

До првог уговора "Медицом" је дошао 2016. године тако што је обавијестио директора о намјери донирања апарата болници. Он им је одговорио позивом на преговоре о куповини реагенса. Након тога "Медицом" је донирао апарат, а болница набавила реагенсе. Преговарачким поступком их је наставила куповати од "Медицома" и наредне године.

Из Агенције за јавне набавке БиХ објашњавају да се набавка на тај начин може провести само ако не постоји други понуђач.

"То није ситуација када уговорно тијело не зна за било какав алтернативни избор, то је ситуација када алтернативни избор уистину не постоји", наводе из Агенције за јавне набавке БиХ.

ЦИН је открио да на подручју БиХ има више дистрибутера "Абботтових" производа. Међутим, они међусобно нису конкуренција јер је "Абботт" дао "Медицому" заступништво за подручје Републике Српске (РС) док такав статус има више фирми у Федерацији БиХ (ФБиХ).

Представник овог произвођача у БиХ Елмир Мешиновић објаснио је новинарима ЦИН-а праксу: "Неко од тих дистрибутера мора да купи апарат, да направи неку почетну инвестицију за неку болницу гдје би се инсталирао и он је на основу тога стекао неки ексклузивитет за ту болницу".

Каже да то може утјецати на цијену реагенса која није идентична код свих дистрибутера "Абботтове" робе. "Разлику вам креира дистрибутер гдје, вјероватно, ту почетну инвестицију куповине апарата мора укалкулисати", појашњава Мешиновић. Објашњава да цијену реагенса одређује и количина коју у болници троше: "Тамо гдје је већа потрошња, вјероватно су ниже цијене".

Славко Марковић, помоћник директора бијељинске болнице, каже да се болница није обавезала да ће од "Медицома" куповати реагенсе за донирани апарат. Међутим, купује их јер је ова фирма заступник за "Абботтове" реагенсе у РС-у. "Није он донирао то зато што он нас воли него због свог профита", каже Марковић, додајући да у бизнису нема љубави.

Мирослав Видојевић из "Медицома" каже да се за поједине анализе на донираној опреми могу користити и реагенси другог произвођача, али да у том случају нема гаранције да ће резултати бити тачни. "Када ви испоручите замјенске реагенсе, треба да стојите иза тих резултата. Нико од ових произвођача неће да стане иза својих резултата контрола и калибрација", каже представник "Медицома".

Лејла Хасанбеговић у својој лабораторији "БиХ Медицински лабораториј" никада није имала овај апарат. Каже да је он велики потрошач јер им реагенси долазе у великом паковању, а морају се брзо потрошити јер иначе пропадају. Она сматра да се због скупих реагенса не исплати узети донирани апарат: "Можете купити полован или не знам какав апарат за врло мању цијену и онда ћете имати реагенсе од неког нормалног добављача по нормалној цијени", каже Хасанбеговић.

Марковић из бијељинске болнице сматра да је боље апарат купити, али да болница за то нема пара: "Ми сада немамо ниједног разлога да ми будемо незадовољни". Према Марковићевим ријечима болница нема намјеру прихватати евентуалне нове понуде донација сличних апарата који би могли бити конкуренција постојећим: "Немамо потребе ако нас ово задовољава квалитетом".

Донације из интереса

Болница "Градишка" је у фебруару 2014. године прихватила донацију фирме "БРОМА БЕЛ" из Бање Луке. Донирани апарат француског произвођача "Биомериеуx" је вриједан око 40.000 КМ и намијењен је за различите крвне претраге, туморске маркере и хормоне.

Александра Пејчић, шефица Лабораторије, каже да болница има веће потребе за анализама него што апарат пружа.

"Нисмо ми никога тјерали да узме те апарате", каже Далиборка Јавор, директорица "БРОМА БЕЛА". Она каже да је апарат дониран због доброг пословања с болницом. Наиме, болница је у то вријеме користила други апарат истог произвођача који је од "БРОМА БЕЛА" купила прије десет година.

Јавор каже да болница није имала обавезу куповати реагенсе од овог добављача. Међутим, без реагенса апарат није искористив. Тадашњи директор болнице Владо Марјановић је након примљене донације потписао с њом уговоре о набавци потрошних материјала за донирани апарат, вриједне око 152.000 КМ. Набавка је проведена отвореним поступком у којем је сваки заинтересирани понуђач могао доставити понуду. Међутим, једино се јавио "БРОМА БЕЛ" као овлаштени дистрибутер за набавку реагенса овог произвођача за подручје РС-а.

Пејчић каже да су купљене реагенсе трошили и на донираном, али и на апарату који су раније купили. "Можда ја и могу ставити други реагенс унутра, али ако ја нешто спржим, покварим, нико неће иза мене стати. Директору ћу бити крива зато што сам му уништила апарат, а сервисера нећу моћи добити зато што (…) нисам играла како је произвођач рекао", каже Пејчић.

Тендерска документација коју је прикупио ЦИН показује да је ова болница закључивала уговоре о набавци реагенса за овај апарат у већем износу од планираног: у 2015. години набавка је била виша за 2.790КМ, а идуће године за око 38.000 КМ.

Већи износ од планираног могао је бити основ за поништење поступка набавке, будући да је болница тражила економски најповољнију понуду. Међутим, поништење набавке за болницу није рјешење јер другог добављача за овај апарат на подручју РС-а нема. Актуелни директор болнице Мирко Манојловић каже да болница има веће захтјеве за лабораторијске претраге и да је тешко направити добру процјену потрошње на годишњем нивоу.

Јавор каже да цијена зависи од корисника до корисника. Она негира да се у цијене реагенса уграђује и цијена апарата, али потврђује да су донације пословна одлука: "Наравно да је постојао пословни интерес да, ако радимо с неком установом одређени промет, зашто да не донирамо?"

Корица круха вриједна стотине хиљада марака

У неким случајевима фирме најприје болницама уступе опрему на кориштење, а затим је донирају. Тако је било са апаратом америчког произвођача "Бецкман Цоултер" за анализу туморских маркера и хормона коју је мостарски "Инел-Мед" 2010. године уступио Кантоналној болници у Травнику. Апарат је кориштен пет година, а онда га је "Инел-Мед" представио као донацију вриједну 1.000 КМ. У међувремену, болница је од мостарске фирме куповала реагенсе за тај апарат. "И кроз такав начин посла они су тај апарат исплатили", каже директор травничке болнице Мирсад Гранов.

Посао је настављен и након донације. "Инел-Мед" је с болницом закључио два уговора о купопродаји реагенса за овај апарат, вриједна око 320.000 КМ. Представник управе "Инел-Меда" Марко Тадић за ЦИН каже: "Ми нисмо прекршили никакав законски пропис. Ми се само боримо да освојимо корицу круха на овоме свему".

Уговори су склопљени након преговарачких поступака без јавног обавјештења о набавци због, како су у уговору навели, "ексклузивних права".

Ни у овом случају "Инел-Мед" није ексклузивни добављач ове опреме у БиХ. Поред њих дистрибуцијом се бави и "Маклер РС" из Бање Луке. Међутим, дистрибутери су подијелили територију.

"Ми смо задужени за Републику Српску, а "Инел-Мед" је за Федерацију, тако да ми, једноставно, тамо гдје они практично послују, не можемо да се јављамо", рекао је представник "Маклера" Јован Крстић.