Повратак у хаос

Они који држе до дешавања у прошлости, а мало дуже памте неке ствари, сјећају се да су у периоду од 2002. до 2006. године у Републици Српској владале три владе (Микеревићева, Букејловићева и Додикова) и две скупштинске већине (СДС-ова и ПДП-ова, а онда и СНСД-ова и ПДП-ова).

Пише Жарко Марковић

Био је то период обиљежен жестоким притисцима међународне заједнице, смјенама, рокадама, интервенцијама, априлским пакетом и реформом полиције. У том мандату у Народној скупштини РС због накарадних изборних правила било је 15 странака. Од СДС-а, СНСД-а и ПДП-а, преко социјалиста, радикала и ДНС-а, до данас практично непостојећих ДСС-а, ДПС-а и СНП-а, уз федералне партије као редовну мирођију. У тој скупштини, сјетиће се они старији, повремено је владао прави хаос. Странке са једним послаником биле су врло важан тас на ваги, а чак су и појединци из већих клубова, као живописна Милосава Јаковљевић, одлучивали о много тога.

Објављивање листа открило је да би у наредном мандатном периоду могла да буде слична ситуација. Ипак, о томе мало ко говори, јер нашим политичким ударницима то и није превише битно. Власт и опозиција дјелују према принципу – ко тебе геноцидном творевином, ти њега референдумом, ко тебе криминалом и корупцијом, ти њега пробосанском политиком, ко тебе Ћаном, ти њега Цецом, и тако даље, па нема времена за, по њима, неозбиљне ствари. Част изузецима.

А шта ће се догодити послије 12. октобра? Сигурице за прелазак цензуса су, наравно, СНСД, СДС, ПДП и ДНС, ту негдје су СП и НДС, а није немогуће да се ушуња и Хаџијин СНС. Дакле, већ седам партија. Даље, преко компензационе листе СДС-а у парламент ће сигурно ући ПУП и СРС. Са "компенза" ДНС-а улази "Напредна Српска", а није искључено да се са листе Павићеве странке провуче и какав Ђурђевићев радикал. Дакле, сада смо на 11 партија, али ту није крај, јер ће у НСРС ући и коалиција "Домовина", а то значи најмање двије-три, ако не и више странака из сплета СДА-СББ-ДФ плус неко из мањих хрватских партија. Све слути на то да ће бити премашен број од 15 партија од прије осам година, а вара се свако ко мисли да ће, након уласка у Скупштину, све те странке да воде политику коалиције са чије листе су изабране. Нема шансе!

Колега из Београда који воли да вјешто повлачи паралеле питао ме је прије неколико дана да ли је Младен Босић нови Александар Вучић, али са лијеве обале Дрине. Одговорих му да с оволиким бројем странака у Скупштини ни Вучић не би могао да буде Вучић, а камоли да то буде Босић. Вучић иза себе у парламенту има своју странку са натполовичном већином и привезак у виду социјалиста, па му нимало није лако. Босић вјероватно неће моћи да буде премијер без најмање осам странака иза себе. И не треба због тога да ликује нико из СНСД-а јер би се у истом сосу могао наћи и непотврђени премијерски кандидат Игор Радојичић. Важно је само да се не врате притисци, уцјене и смјене, а нарочито априлски пакет. Али, коме је то сад битно…