Посљедња пљачка Јелшинграда

Јелшинград, некадашњи привредни гигант који је био понос металске индустрије бивше Југославије доживио је исту судбину као и држава чији је понос био. Дубиоза, распад, пљачка насљеђа, напаћени радници који се боре за своја права…

Тренутно се води битка на посљедњем бедему, а то је како расподјелити оно мало пара што је остало од предузећа које је отишло у стечај и „борба радника против хијена која су фирму довеле у пропаст“.

Муке радницима највише задаје бањалучка фирма „Еуромотор“ која је на доста чудан начин извукла скоро два милиона конвертибилних марака са рачуна фирме„Јелшинград АД у стечају“.

Руководство Еуромотора се доводи у везу са прњаворским бизнисменом Петром Душанићем, а у једној од његових фирми на позицију директора је именован бивши директор Јелшинграда, Томислав Вујиновић. Да све добије легални тон, побринуо се судија Небојша Пејовић

ОДЛУКА О ПРОДАЈИ ХАЛЕ

Крајем 2003. тадашње руководство ФАМ Јелшинграда Бањалука донијело је одлуку о продаји дијела фабрике, тј. нове хале за монтажу машина, која има површину 10.560,33 квадратних метара.

Још у јулу ангажован је Нинковић Небојша, вјештак грађевинске струке који је процијенио вриједност хале на 17.091.894,11 КМ, са комплетном опремом која се налазила у хали. Ту су кранови, дизалице, машине… У ту вриједност није била укључена управна зграда која се наслањала на халу.

У исто вријеме ангажован је још један вјештак грађевинске струке, Драгосављевић Драган који процјењује вриједност земљишта које има Јелшинград и он базирајући се на катастерским честицама које су власништво Јелшинграда, налази да је Јелшинград власник 179.689 метара квадратних и процјењује да је то вриједност 10.003.929 КМ.

Пропратно земљиште уз нову халу је 8.219 квадрата. По параметрима вјештака, вриједност тог земљишта износила је 886,350 КМ.

УМЈЕСТО ЗА ШЕСТ МИЛИОНА – САМО 680.000 КМ

По изласку огласа о продаји, појављује се писмо извјесног Набила Фахмија Абдел Сханида из Египта, као заступника фирме Еуромотор, који је за стопостотну куповину производне хале за монтажу понудио 650.000 КМ. Египатски бизнисмен се уз пријаву на оглас позвао и на допис који је добио 15.12.2003., не наводећи о каквом је допису ријеч и ко му је допис упутио.

Он уз понуду даје и план инвестиција за своју фабрику и даје план наруџби које ће урадити у Јелшинграду. У понуди је наведено да ће учествовати у кооперацији, наруџби и продаји машина Јелшинграда око и,5 милиона КМ и да ће запослити 70 радника.

Иако је његова цијена много мања од процијењених вриједности, руководство Јелшинграда је направило предуговор са Еуромотором. У уговору који је касније склопљен стоји да се продајна цијена некретнина, дакле нове хале за монтажу машина продаје у износу у новчаном дијелу од 680. 000 КМ. Купац се обавезао да ће у року од 18 мјесеци запослити 70 радника и те да ће учествовати у пословним трансакцијама, кооперацији, услугама, те да ће од Јелшинграда купити производе у вриједности од 1,5 милион КМ, до краја 2007.године.

Послиије потписивања предуговора, Јелшинград ФАМ је поново ангажовао сталног судског вјештака грађевинске струке Драгана Драгосављевића да процјени вриједност хале која је предмет продаје.

Његов задатак је да поново процјени тренутну тржишну вриједност хале за монтажу стројева, без управног дијела.

Драгосављевић водећи се комплетном ситуацијом прави једну напомену:

У овом тренутку на овом подручју мала је потражња за објектима ове врсте, тако да се вриједност истих своди углавном на минималну вриједност коју углавном чини само земљиште, комуналије за легалне објекте, прикључци, положајне погодности итд. Посебно је тешко постићи бољу цијену за објекте ове намјене и објекте овако велике површине. Пад тржишних цијена овакве непокретности у великој мјери је допринијела неуспјешна приватизација.

Он процјењује да је вриједност саме хале 5.808,181 КМ. У ту цијену не улази пропратно земљиште и не улази опрема која се налази у хали.

У том тренутку у хали је било инсталирано и 14 кранова, од тога шест кранова који су имали велику носивост и осам конзолних дизалица које су 1986. плаћене између 2- 2,5 милиона КМ, у данашњој вриједности. Међутим, та опрема је остала у хали и након продаје.

ЕПИЛОГ ОДЛИЧНОГ ПОСЛОВНОГ ПОДУХВАТА ЈЕ ДА ЈЕ „ЕУРОМОТОР“ ЗА САМО 680.000 КМ, ДОБИО ИМОВИНУ ПРОЦИЈЕЊЕНУ НА СКОРО ШЕСТ МИЛИОНА КМ.

НЕИСПУЊЕНЕ ОБАВЕЗЕ

Судски вјештак економске струке Петар Драгојевић и Љиљана Грујић прегледом документације установили су да фирма Еуромотор није испунила услове, те да је примила свега 24 радника, а не 70 чиме је ФАМ Јелшинград оштећен за 920.000 КМ, јер је по вриједности уговора рачуната вриједност радника од 20.000 КМ.

Еуромотор је по основу наруџби и услуга оштетио Јелшинград 596.145,13 КМ што је укупно 1.516.145,31 КМ, због чега је поведен спор против Еуромотора. Оно што је парадокс овог случаја, као свједоци фирме „Еуромотор“ појављују се бивши руководиоци Јелшинграда. Из Еуромотора тврде да су тражили од Јелшинграда раднике, међутим да ови нису хтјели да пређу.

Ову тврдњу негирају радници Јелшинграда.

„У предузећу гдје има 300 људи на чекању, гдје има 200-250 запослених који раде, гдје нема социјалног и пензионог, неко неће да пређе у предузеће које има редовно плату и које све плаћа обавезе. Ја могу да разумјем да има један или два човјаке који нису нормални да прихвате ове услове, али да су сви ненормални, то нико не разумије и не вјерује“, каже бивши радник Јелшинграда, Жељко Вујатовић.

ХИПОТЕКАРНИ КРЕДИТ

Међутим, ни ту није крај мука Јелшинграда са Еуромотором. Јелшинград је већ био оптерећен кредитом Бањалучке банке, касније Нове Бањалучке банке у вриједности од 1,313,150, 95 КМ, са 13 % камате и роком отплате на 12 мјесеци. На тај кредит је стављена хипотека на Управну зграду која се налази уз нову халу која је продата Еуромотору.

Нова бањалучка банка је још 2002, године у судском процесу затражила своја потраживања, да би се 2005. јавио Еуромотор и откупио хипотеку од Нове бањалучке банке. Нова управна зграда је продана на лицитацији, а купио ју је Еуромотор за 829.000 КМ. Еуромотор је халу купио за износ који је дио камате који има Јелшинград. До тог тренутка, укупан дуг Јелшинграда према Новој бањаучкој банци се већ попео на 2 .400.000 КМ. Управна зграда има у основи 623 м2, а има четири спрата. Све скупа 2.492 м2 пословног простора. Кад то израчунамо, добијемо да је квадратни метар пословног простора износио фантастичне 323 КМ.

Судија Драгиња Ђукићје на основу продаје пословног простора, односно пословне зграде уз халу донијела дала налог катастру града Бањалуке, односно Земљишно- књижном уреду овог суда да Еуромотору упише правно власништво на некретнину. Рјешење је додонешено 25. октобра 2005., али катастар никад није пребацио власништво, што значи да зграда није постала власништво Еуромотора. Таква ситуација је дочекала и стечај.

Међу повјериоцима у стечају појављује се и Еуромотор и даје своје потраживање у укупном износу од 2.429.988,23 КМ. То се у пословним књигама водило као дуг према Еуромотору који је купио хипотеку од Нове бањалучке банке.

ТАЈНА ПРЕСУДА И СКИДАЊЕ ПАРА СА РАЧУНА

Нови проблем с Еуромотором настао је у разврставању категорије дужника. Пошто је хипотека стављена само на ту зграду коју је купио Еуромотор и која није била предмет продаје и стечаја, Еуромотор је по закону о стечају сврстан у општи исплатни ред, као и све потражиоци, а ту одлуку је потписао и стечајни судија.

Еуромотор се жали јер тражи да буде хипотекарни потражилац. Прво, прави тужбу да се докаже да ли је хипотекарни или повјерилац општег исплатног реда. Као хипотекарни повјерилац има право на стопостотно намирења, односно намирења колико је процијењена хипотека. Међутим, та хипотека не постоји у документима Јелшинграда АД у стечају. Ни на једном објекту нема хипотеке Еуромотора, осим на тој згради у коју су они већ ушли. Међутим, та зграда није уопште била предмет стечаја.

Отворен је нови судски процес гдје Окружни привредни суд треба да одлучи да ли је у питању хипотекарни или повјериоц општег исплатног реда. Судски процес је одложен у неколико наврата, те је имао неколико рочишта.

Без обзира на процес који се водио у привредном суду, умијешао се и Основни суд у Бањалуци, тачније судија Небојша Пејовић, који иако је знао да већ постоји отворен процес по том питању, сам пресуђује да је Еуромотор хипотекарни повјерилац и налаже одмах банкама на којима се налази депоновани новац Јелшинграда ФАМ у стечају, а који је добијен продајом фабрике од стране Владе РС да се средства са тог рачуна скину и пребаце Еуромотору. То је урађено у пар транши и до 19.марта 2012,године је 1.890.000 КМ скинуто и пребачено Еуромотору. Судија Пејовић о својој пресуди није обавјестио ни стечајноги управника, ни Одбор повјерилаца, а ни стечајног судију Милијевића.

Радници Јелшинграда за ово су сазнали преко Комерцијалне банке, која је обавијестила стечајног упрвника Алексу Њежића да су блокирана и средства која је имао на располагању за вођење судских поступака.

Десило се да Комерцијална банка на којој Јелшинград АД у стечају има отворен и на којој Јелшинград има дио средстава која су остављена за вођење пооступака у стечају, обавјештава стечајног управника да су му средства замрзнута. До тренутка кад се сазнало за пресуду, са рачуна Јелшинграда је већ скинуто 1,5 милиона КМ, а у међувремену је скинуто још 400.000 КМ. Према сазнањима Новог таласа, жалба Јелшинграда је негдје изгубљена у суду. Не налази се у писарници, а није стигла до предсједника суда, што значи да стоји у нечијој ладици.

У међувремену, радници Јелшинграда чекају пресуду пред Привредним судом

Стечајни управник Фабрике алатних машина “Јелшинград” Бањалука Алекса Њежић рекао је да очекује да ће у наставку главног рочишта по тужби бањалучке фирме “Еуромотор” против ”Јелшинграда” пред бањалучким Окружним привредним судом бити размотрен налаз вјештака, а затим и донесена коначна пресуда у овом предмету.

Њежић је изјавио да призната потраживања “Еуромотора” износе око 2,5 милиона КМ, али да су до сада са судског депозита у корист “Еуромотора” скинута средства од око 1,4 милиона КМ.

Правни заступник “Еуромотора” Зоран Бубић рекао је новинарима да је то предузеће у овом судском поступку један од ”ојађених” повјерилаца бивше фирме ФАМ “Јелшинград”, која је у стечају.

Бубић је истакао да признато потраживање “Еуромотора” износи 2,5 милиона КМ и да је сада главни предмет овог спора да ли ће тај износ наплатити у општем исплатном реду према стечајним правилима гдје би “Еуромотор”, умјесто 2,5 милиона КМ, остварио 200.000 до 300.000 КМ, или ће се то потраживање намирити по основу разлучног права у којем би се “Еуромотор” намирио у цијелости.

Члан Одбора повјерилаца ФАМ “Јелшинград” Јован Кнежевић рекао је да није пуно очекивао од суђења, које је оцијенио као “потпуну фарсу”.

“Упутићемо допис Влади Републике Српске да нас заштити од овог насиља, јер су се људи из `Еуромотора` намирили средствима и прије суђења, због чега могу одгађати рочишта док год то желе, а нису остварили право да скину у своју корист са депозита 1,4 милиона КМ”, истакао је Кнежевић.

Кнежевић је напоменуо да су се радници ФАМ “Јелшинград” одрекли 80 одсто средстава у име новог предузећа и купца, истичући да се неће одрећи 20 одсто средстава и дозволити такво понашање бивших директора ФАМ “Јелшинград” који су дизали кредите и трошили новац, а сад су чланови “Еуромотора” Бањалука.

“Само радници `Јелшинграда` штите интересе предузећа, због чега ћемо тражити да се изврши ревизија и види како је могуће да директори који су били представници ФАМ `Јелшинград` уопште не штите интересе те фирме”, закључио је Кнежевић.

НЕПЛАЋЕНИ РАЧУНИ ЕУРОМОТОРА

Јелшинград води са Еуромотором још један спор, зато што Еуромотор никада није плаћао Јелшинграду за коришћење воде, струје и осталих комуналија.

Међутим, ни руководства Јелшинграда није слало фактуре Еуромотору. Нови талас сазнаје да је Еуромотору стигао само један допис из Јелшинграда, а који је упутио некадашњи замјеник директора Ненад Царевић. Вриједност те фактуре је износила 150.000 КМ, коју Еуромотор никад није платио и тако је дочекан стечај.

Стечајни управник Њежић је покушао да се договори око исплате дуга, али није успио, али им је одмах први мјесец након ступања на дужност послао фактуру за електричну енергију. И они су у стечају редовно плаћали струју да би се у једном тренутку одвојили и узели свој сат, али на друго бројило које је припадало Јелшинграду.

Ни ту нису плаћене комуналије, сами су се прикључили, а радници Јелшинграда се питају ко је то омогућио.

ПРСТИ ПЕТРА ДУШАНИЋА?

Плејада ликова који су се појавили око приче између Еуромотора и Јелшинграда доноси сасвим нову димензију на цијели случај.

Гостимир Иванковић, директор Еуромотора, јавности је постао познат након што је у бањалучким фирмама „Метал“ и „Грађа“ дошло до сукоба акционара скупљених између кланова Петра Душанића и Јове Видовића. Иванковић, који је и бивши директор Метала, припада Душанићевој групи, , а обојица имају удио у власништву у фирмама Нискоградња“ а.д. Добој и „Грађа“ а.д. Бањалука.

Иванковићу и Душанићу је због малверзација приликом куповине акција у „Грађи“ забрањено располагање имовином тог предузећа.

Иванковић се налази и на челу Управе прњаворског Промета, још једне фирме чији већински удио у власништву има Компанија Душанић. Занимљиво је да је ова група људи прошле године за директора Промета именовала Томислава Вујиновића, бившег директора Јелшинграда, али су мали акционари и радници Промета спријечили Вујиновића да ступи на дужност.

С друге стране, Душанић је заједно са Набилом Фахмијем Абдел Сханидом (човјеком који се представља као власник Еуромотора) покушао да купи и већински пакет акција у Фабрици машина и дизалица Јелшинград из Прњавора, али је њихова понуда одбачена као неприхватљиво ниска.

На спрегу њих двојице прије неколико година, упозоравао је и некадашњи предсједник синдиката у Јелшинграду, Здравко Чегар.Он је рекао да тадашњи пословни партнери `Јелшинграда` не доносе ништа добро предузећу и радницима.

“Сарадња са компанијом ЛВД је неповољна за ‘Јелшинград’. Осим тога извјесни Египћанин, Шахид, власник фирме ‘Еуромотор’, у сарадњи с компанијом ‘Душанић’ из Прњавора обавља неке сумњиве послове у ‘Јелшинграду’ без потписаног уговора о сарадњи”, тврдио је Чегар.

И док радници Јелшинграда покушавају да спасу оно мало што је остало и да намире бар дио својих потраживања јер нису добили више 60 плата, руководиоци који су гурали предузеће у амбис су успјели да се намире. Новца за исплату радника нема, али је бивши директор Живко Каралић успио да издејствује судску пресуду по којој фабрика мора да му исплати његове заостале плате у износу од 36.000 марака. Радници наводе да су, попут бившег директора, сличне пресуде успјели да излобирају још неки бивши руководиоци.

ПРЕСУДЕ СУДИЈЕ ПЕЈОВИЋА

Пресуда о блокирању рачуна Јелшинграда искидање средстава је још једна од чудних одлука судије Небојше Пејовића. Оно што даје контраверзе цијелој причи је чињеница да Пејовић пресуду никоме није прослиједио, а радници Јелшинграда не знају шта се десило ни са жалбом коју су упутили предсједнику Основног суда у Бањалуци.

Ово није први пут да је Пејовић оптуживан за сакривање пресуда. Адвокат Милан Романић је прошле године, такође оптужио Пејовића да је чувао у ладици жалбу о деложацији Романићевог клијента из бањалучког Шопинг центра.

– Жалбу је држао у фиоци све до августа ове године, а деложацију је урадио у јулу, што је потпуно незаконито! Због тога смо против судије поднијели дисциплинску и кривичну пријаву”, истакао је адвокат Романић.

Замјерке на рад Пејовића изнио је и Џевад Хазнадар, власник предузећа “Домет”, који тврди да је му незаконито одузета имовина, процијењена на 2,7 милиона КМ у Гламочанима у општини Лакташи Он је за извршног судију у овом спору Небојшу Пејовића рекао да је радио противно закону те да се због тога његов адвокат није раније могао жалити на одлуку, а да је и Хелсиншки комитет за заштиту људских права у Сарајеву установио да су његови наводи о нерегуларности судских одлука истинити.

Пејовић је пресудио и у случају продаје комплетне имовине Зухде Мерџића, повратника у Бањалуку. Мерџићева имовина је процијењена на 134.000 КМ да би се исплатио дуг од 42.083 КМ.” У својој одлуци о продаји судија Небојша Пејовић наводи: “Против овог закључка није дозвољен правни лијек”!?