Поново се појављују четири деценије старе идеје о афричком гасу за Европу

Помало већ "прашњаве” идеје о гасоводима који би из Сахаре доводили гас до Европе у последње вријеме опет постају актуелне.

среда, 17 августа, 2022 / 12:07

Како пише Дојче Веле, идеју о Транссахарском гасоводу (ТСГП) – трилатералном пројекту први пут замишљеном прије четири деценије – у јуну су покушали да оживе званичници Алжира, Нигера и Нигерије на састанку у нигерском граду Нијамеију.

Већ у јулу министри енергетике те три државе потписали су меморандум о разумијевању и договорили оснивање радне скупине која би требала освјежити студију изводљивости.

Обвеза само на папиру

Идеја о гасоводу који би доводио гас из срца Африке до Европе први је пут представљена прије 40 година. Градњу тог гасовода више нико није спомињао до 2009. када су те три државе склопиле споразум о покретању пројекта, но све је остало на томе.

ТСГП, познат и под називом НИГАЛ, сада би могао бити корак ближе стварности с обзиром да Европа убрзано покушава да смањити зависност од увоза руског гаса. Цијена градње гасовода ТСГП процјењује се на 12,8 милијарди еура, а када буде довршен, транспортоваће годишње 30 милијарди кубика гаса из Нигерије кроз Нигер до Алжира.

Тамо би био спојен на подморски Трансмедитерански гасовод (ТрансМед) према Европи. Постоји и друга опција, да се нигеријски гас у Алжиру укапљује и товари на ЛНГ танкере.

Енергетски стручњаци скептично гледају на могућност да у идућих пет до 10 година афрички гас потече према Европи. Неки сматрају да су мале шансе да градња гасовода уопште започне у идућих 10 година. Исак Боти, нигеријски стручњак за јавне финансије, сматра да ће недостатак политичке воље бити највећи изазов за овај пројект.

"Мислим да је потписани меморандум само обвезујући на папиру. Свака стварна обвеза треба да буде подржана конкретним потезима. До сада нисмо видјели стварне напоре код нигеријске владе”, каже Боти. ТСГП ће укупно бити дугачак 4128 километара од чега нигеријска траса износи 1037 километара.

Кроз Нигер би гасовод пролазио у дужини од 841 километар, а око 2310 километара износила би траса кроз Алжир. Планирано је да гасовод служи и за снабдијевање регионалних и локалних дистрибутера уздуж трасе. Главнина од 30 милијарди кубика гаса црпила би се у делти Нигера, приобалној регији на Атлантском океану која припада Нигерији и скрива највеће афричке резерве нафте.

Осим нафтом, то је подручје богато и гасом услијед чега је Нигерија постала други по величини афрички извозник тог енергента, након Алжира. "Нигерија има једне од највећих свјетских залиха гаса, више од 5,6 билиона кубика, с капацитетом производње од 84 милијарде кубика годишње.

Гледано по економској вриједности, говоримо о око 800 милијарди долара које се могу зарадити од тог пројекта”, каже Исак Боти. Упркос огромном нигеријском рудном богатству, њено становништво баш и не осјећа благодати једне од водећих свјетских извозница нафте. Уз сиромаштво, земљу мучи и политичка нестабилност.

На муслимански већинском сјеверу исламистичка група Боко Харам годинама терорише становништво. Стручњаци зато сматрају како би због погоршања сигурносне ситуације Транссахарски гасовод могао остати само сан.

Снажнија политичка воља

Почетак градње гасовода зависи од гасова развијених западних држава да због климатских промјена одустану од даљег кориштења фосилних горива. Европска унија, на примјер, планира да смањ свој угљенични отисак за најмање 50 посто до 2030. године, почевши с напуштањем кориштења угља и нафте.

С друге стране, некадашњи алжирски дипломата и стручњак за Блиски исток Брахим Кас каже како постоје "озбиљни” политички напори у све три државе да се крене у оживотворење пројекта. "Политичка воља је снажнија него почетком 2000-их јер је геополитичка гассна криза постала акутнија и трајаће дуже раздобље”, каже Кас за ДВ.

Алжир посебно сада посједује техничке и финансијске способности за изградњу гасовода јер су растуће цијене нафте и гаса тој држави дале "енормну моћ за дјеловање”, тврди Кас. Као примјер растуће енергетске важности Алжира, Кас истиче ТрансМед гасовод који се од Алжира преко Туниса протеже до Италије.

"Италија и Алжир недавно су потписали споразум о повећању испоруке гаса за ову и идућу годину. То ће капацитет ТрансМеда довести близу максимума”, каже Кас. Он сматра како би потреба за растом капацитета извоза гаса могла оживјети још један помало заборављени пројект.

Ради се о ГАЛСИ-ју, односно Гасоводу Алжир-Сардинија Италија. Ради се о вези која би повезала Алжир и Италију преко острва Сардиније. Кас сматра како је Алжир способан да сам изгради тај гасовод ако би добио дугорочне гаранције од европских држава о куповини гаса.

Без тога та сјеверноафричка држава неће кренути у градњу ГАЛСИ-ја, како се не би догодило да европске државе једног дана кажу да више не требају афрички гас, закључује тај аналитичар.