Почиње сепаратистичко свјетско првенство у фудбалу
Од 28. маја до 5. јуна у Абхазији биће одиграно друго свјетско првенство у организацији Конифа, федерације која окупља фудбалске савезе који нису признати од стране ФИФА.
Свечано отварање биће одржано 28. маја на стадиону Динама у Сухумију, дан после се игра први меч, а 5. јуна се игра финале. Утакмице ће се играти у Сухумију и Гагри, а учествоваће 12 екипа, подијељених у 4 групе. На овом првенству неће играти чак 4 првопласиране екипе са првоодржаног првенства 2014. одиграног у Финској. То су шампион Округ Ница, финалиста Елан Ванин (острво Ман у каналу Ламанш), трећепласрана селекција сиријских Арамeјаца у расијању, те Јужна Осетија. На првенству неће бити оближњег Нагорно Карабаха, али ће Јермене представљати селекција Западне Јерменије (у Турској).
Првенство ће бити јаче за, ово друштво, респектабилну екипу Сјеверног Кипра, која је због неслагања пропустила прошло првенство, а у задњи час је промијењена одлука о суспензији Паданије (регија на италијанском сјеверу) која је европски шампион.
Након што је годину дана послије одржаног Европско првенство у Мађарској, када је та земља одбила дати визе Абхазима и Осетинима, одлучено је да се домаћинство свјетског првенства повјери Абхазији, која је по виђеном озбиљно приступила организацији, у циљу промоције своје младе самосталности коју мало ко у свијету признаје.
Међу фаворитима се истичу четри носиоца група: Абхазија, Курдистан, Сјевени Кипар и Пенџаб, те европски првак Паданија, која је у групи Ц са Кипром, али пошто двије од три екипе и сваке групе улазе у четвртфинале, ту их очекује одлучујући меч.
Фудбал изван ФИФА чине селекције ентитета који нису признати у УН (Абхазија, Сјеверни Кипар), те разни ентузијасти који промовишу безопасни сепаратизам историјских покрајина по западној Европи (Паданија у Италији и Окситанија у Француској). Ту су и државноправни ентитети за које знају само љубитељи занимљиве географије који покушавају да се промовишу и угурају у ФИФА (како су то учинили Фарска острва и Гиобралтар) попут Монака или острва Ман, које има посебан статус у Уједињеном краљевству. Круг затварају селекције попут Ромске, Асирске, Лапонске или Тибетанске, које без државе или у егзилу промовишу свој национализам.
Сама чињеница о честим одустајањима и измјенама учесника говоре о томе колико се ради о аматерском нивоу, осим у случају да иза селекција не стоји каква таква власт, попут непризнатих република или аутономија. За све који помисле да ли би се овде могла "углавити" Република Српска, одговор је да је њен фудбалски савез међународно признат кроз ФСБиХ, али и угњетаван, јер му се не дозвољава да игра међународне пријатељске утакмице, по узору на, рецимо, Каталонију, иако се то дозвољава млађим селекцијама.
Ипак, права забава би услиједила уколико би се оформило удружење грађана, које би окупило фудбалере и исфинансирало покоју утакмицу са екипама које су дио Конифа. Има ли заинтересованих?