Оживљавање језика на којем је говорио Христ

У једном палестинском и једном израелском селу ђаци у школама уче арамејски језик којим се говорило прије 20 векова

Арамејски језик, језик којим је пре 20 вијекова говорио Исус Христ поново оживљава, и то захваљујући амбициозном пројекту у школама у два мала, већином хришћанска села у Светој земљи.

У палестинском селу Беит Ђала, недалеко од Витлејема, старије генерације говорника арамејског језика подучавају млађе, а у израелском селу Ђиш око 80 ђака учи древни језик у основној школи.

Малу помоћ имају од једног шведског ТВ канала на арамејском, с обзиром да у овој земљи живи мала заједница која је емигрирала са Блиског истока и успјела да сачува језик.

„Желимо да говоримо језиком којим је говорио Исус Христ”, каже Карла Хадад (10) из школе у Ђишу и додаје да на часовима уче слова, ријечи, чак и изговарају молитве на том језику.

Дијалекат који ђаци у овим селима уче је сиријски. То је дијалекат којим су говорили њихови преци и сличан је галилејском дијалекту којим је, према ријечима Стивена Фасберга, професора и стручњака за арамејски на Универзитету у Јерусалиму, говорио Исус.

Директор сеоске школе у Ђишу Рем Катиеб Зуаби прича да идеја о поновном учењу арамејског није одмах била прихваћена.

„Највише су се противили сељани исламске вероисповести, јер су сматрали да је то покушај да се њихова дјеца преобрате у хришћанство. Хришћани су то оповргавали, али безуспешно. На крају им је један локални свештеник, који је, иначе, муслиман, објаснио да је ријеч о колективном насљеђу и подучавању дјеце својим коријенима. Тако је ова школа постала једина јавна школа у којој се већ пет година учи арамејски”, закључује Зуаби.

Школу у мјесту Беит Ђала воде свештеници Сиријске православне цркве, а за пет година, колико већ постоји, завршило ју је око 320 ученика. Сиријска православна црква, иначе, потиче од Антиохијске православне цркве (основали су је, према предању, апостоли Петар и Павле око 37. године нове ере у турском граду Антиохији) која од 451. године има статус патријаршије.

Арамејски језик припада групи семитских језика и њиме су говорили Арамејци, народи који су насељавали територије данашњег Ирака, Сирије, Ирана и неке дијелове Турске. Најстарији писани документи на овом језику потичу из 10. вијека прије нове ере и то су углавном дипломатски документи које су размјењивали владари арамејских држава-градова.

Под најездом арапског језика у 7. веку нове ере био је истиснут из свакодневне употребе, али није ишчезао. Задржан је у источним хришћанским црквеним круговима и употребљаван у богослужењима.

Стела Лолић