Озгур Алтинбаш: Лош резултат за Ердогана – можда ће морати опет на изборе, прије 2028. године

Локални избори у Турској су сада завршени. Западни медији тумаче резултате да је Ердоган изгубио. Да ли је то тако и шта то значи за актуелног предсједника и његову странку?

Избори су лош резултат за Ердогана и његову странку, чак и ако нису сто посто пораз. Зато што су многе градске и окружне управе које су држали, отишле у опозициону странку.

Прије свега, ови изборни резултати су јасно показали реакцију турског народа против владе, као резултат економских тешкоћа. Инфлација је и даље висока, турска лира губи на вриједности.

Посебно су ниске пензије разбјеснеле милионе људи против владе. Излазност је била нижа него 2019. Излазност је била 84,67% 2019. и 78,55% 2024. На изборима 2019. Ердоганова Партија правде и развоја (АКП) имала је 20.584.029 гласова, 44,33 одсто. На истим изборима опозициона Републиканска народна партија имала је 13.983.928 гласова или 30,12%.

У 2024. резултати су сљедећи: АКП: 16.339.771 – 35,48%. ЦХП: 17,391,548 – 37,76%.

АКП је изгубила више од 4 милиона гласова. ЦХП је, с друге стране, порастао за око 3,5 милиона гласова. Али мислим да су овде ефекат дали људи који су били љути на АКП и нису изашли на изборе.

Овај резултат изазвао је озбиљне дискусије унутар АКП. Погрешна економска политика, именовање погрешних људи унутар странке били су неки од наведених разлога. Али јасно је да постоји проблем "неспособности управљања" унутар владе. Не може да управља економском кризом и ова економска криза се сада претвара у политичку кризу у Турској.

Ердогана чека веома тежак процес. Да ли ће водити неолибералну политику коју тренутно води или ће водити политику која унапређује односе са азијским земљама? Ово је највећа раскрсница за Ердогана. Јер, спровођење неолибералне политике значи давање политичких уступака Западу. Ердоган плаћа цијену својих економских уступака.

На примјер, градоначелник Истанбула је остао исти. Постоје ли неки велики градови, који су промијенили руку, из позиције у опозицију? Шта се заиста промијенило на терену?

АКП је изгубила 15 градова. Међу њима су важни велики градови. Градови који су деценијама измицали опозицији, припали су сада опозиционој странци.

Контрола ових градова је економски важна. АКП је такође изгубила ову моћ.

Много тога се промијенило на терену. Није АКП изгубила само градове, изгубила је и десетине округа.

Локални и парламентарни избори су различите битке, али постоје неки сигнали како бирачко теијло размишља. Да ли мислите да ће ови избори утицати на парламентарне, па чак и предсједничке?

Сљедећи предсједнички избори биће одржани 2028. Али, како економска криза расте и АКП губи многе градове, већ се говори о пријевременим изборима у Турској. Лидери неких опозиционих партија разговарају о ванредним изборима.

Чини се да Турска не може без избора до 2028. Очекује се продубљивање економске кризе. Тешко је чекати четири године под овим условима. Наравно, ово није дефинитивно тумачење.

Без сумње, ови избори ће имати реперкусије за следеће предсједничке изборе. Ердоган је недавно најавио да се неће поново кандидовати; али ако буде ванредних избора, Ердоган би се могао поново кандидовати за предсједника.

Како видите позицију Турске у НАТО? Да ли односи са Русијом Турску сврставају у, или ван овог савеза?

НАТО је пријетња Турској. Свима је јасно да је НАТО и раније извео војне ударе у Турској. Посљедњи примјер, био је покушај државног удара против Ердогана у јулу 2016. године.

Али, Ердоганова влада заузима кукавички став према НАТО. Јер НАТО и САД пријете Турској економском кризом. Турска је била стално угрожена када су Шведска и Финска примане у НАТО.

Ердоганова влада је попустила пред овим пријетњама. Русија види да се Турска не може слободно кретати унутар НАТО. Зато се Русија није много противила турском одобравању потеза да се НАТО прошири.

Турска је тренутно у позицији која отвара врата Русији у областима као што су туризам и привреда. Другим ријечима, дозвољава Русији да дише. Према томе, Русија не би жељела бити у позицији да изгуби Турску.

Исто важи и за Турску. Турска такође има економске користи од Русије. Односи Турске са Русијом узнемиравају НАТО и САД.

Како је рат у појасу Газе утицао на унутрашњи и међународни положај Турске? Да ли је Ердоган заиста љут на Нетањахуа?

Турска је пала на испиту у Гази. Послије 7. октобра повећана је трговина Турске са Израелом! То је црна етикета. Односи са Израелом су један од разлога зашто је Ердоганова партија изгубила гласове на изборима.

У Турској су протести против власти због Палестине. Ердоган је можда љут на Нетањахуа, али трговина и даље траје, а Палестинци умиру.

Овај рат је рат који директно погађа Турску, јер постоји могућност да се рат прошири