11:44 Нијемци извиждали Рода Стјуарта у Лајпцигу након што је пружио подршку Зеленском07:59 Жељка: Нестабилност у БиХ не производи Русија, већ муслимански фактор уз помоћ странаца07:56 Столтенберг пријети распоређивањем нуклеарног наоружања према Русији07:53 Гогановић критикује шефа јавно, умјесто да пређе у сусједну канцеларију07:51 Угари су сада добри, не као у Бранково вријеме: Иштван Турци добио награду именовану по Радичевићу07:47 Минић очекује жетву пшенице којој се не може утицати на цијену07:42 Јеленка из САД сматра да крађа није крађа, ако се краде од Русије07:38 Русија ће тражити да се Генерална скупштина УН изјасни о злочинима Њемачке07:36 Василиј Небензја: Украјина мора да призна стварност на бојишту и да јасне гаранције о неутралности07:34 Живадин Јовановић: Запад покушава да своју експанзионистичку политику и агресију свали на друге

ОПАКЕ УЛИЦЕ (MEAN STREETS)

Добро, шта? Скорцезеов филм, који ти се потпуно згади, кад помислиш да је то прича о екипи из Потока или са Лауша. Шанери, препродавци дроге и заштите од сопственог рекета. Шта ту има величанствено и вриједно спомена, без крајње социјалне ангажованости, која је овдје дошла само до нивоа да нема срећног краја? У свој тој […]

недеља, јануар 9, 2011 / 06:56

Добро, шта? Скорцезеов филм, који ти се потпуно згади, кад помислиш да је то прича о екипи из Потока или са Лауша.

Шанери, препродавци дроге и заштите од сопственог рекета.

Шта ту има величанствено и вриједно спомена, без крајње социјалне ангажованости, која је овдје дошла само до нивоа да нема срећног краја?

У свој тој причи, која још у ово доба показује Скорцезеову склоност да генерацијски и цивилизацијски портретише стварност за некакву романтичну америчку историју, појављује се дечкић који је добар. Чарли. Он стално вади момка који је проблем. Џони.

Обојицу су одлично одглумили Харви Кајтел и Роберт де Ниро. Ту је и Тереза, Џонијева рођака у коју је заљубљен Харви. Односно Чарли.

Осјети се тај дух времена, у којем је женска лако могла бити силована уколико уз себе нема правог мушкарца, односно оног гдје је мафијашки бос одлучивао да ли епилептична Тереза може, или не може имати свој сопствени стан. Барем га њени родитељи питају за савјет.

Основни генератор зла, односно радње, је да Џони касни са исплатама док се не накупи 3000 долара (тражи му се 800 за седмицу на улици), те тај локални мафијашчић који је Џонију надређени, стално попушта због Чарлија. Чак смањује на 2000, али га Џони исмије пред свима потежући му пиштољ у лице и истјерујући га из локала. Касније, при покушају да побјегну из срања, тај исти пуца на њих у колима и рањава их све троје, слупавши им кола.

Но, пут до овог расплета није праволинијски, нити је у било којем случају јасан. Јасно се водило рачуна да филм опише живот Италијана у Њујорку, а да буде и гламурозан и занимљив. Довољно је динамично снимљен, да тек у три-четири наврата бива досадан и вуче на спавање.

(Редитељ и писац: Мартин Скорсеизи; Писац: Мардик Мартин)



Оставите одговор